Пређи на садржај

Чајанка

С Википедије, слободне енциклопедије
Afternoon Tea Party - Mary Cassatt
Поподневна чајанка, око 1891, рад Мери Касат

Чајанка је друштвено окупљање које се одржава у поподневним сатима. Вековима су многа друштва неговала испијање чаја са друштвом у подне. Чајанке се сматрају за формалне пословне састанке, друштвене прославе или само као поподневно освежење.[1]

Разноврсна храна, укључујући мале сендвиче, колаче, скоунсе, пецива и кексе, сервиране уз чај и постављене у низу. Храна која се служила на чајанкама била је у складу са годишњим добом. Људи су обично конзумирали чврсту храну зими и воће и бобице током летње и пролећне сезоне.[1]

Свечане чајанке генерално карактерише коришћење луксузноог прибора, као што су порцелан, коштани порцулан или сребро. Столови могу бити постављени салветама и одговарајућим шољама и тањирима.

Раније су се редовно одржавале поподневне чајанке. Док, тренутно чајанке постају попут друштвених окупљања у ресторанима са високим чајем где се чај и храна представљају на традиционалан начин.

Историја

[уреди | уреди извор]
A Group of Artists - Jules Grün
Група уметника, Париз оквирно 1929.

Формалне чајанке

[уреди | уреди извор]

Краљица Викторија је наводно наручила 16 чоколадних сунђера, 12 обичних сунђера, 16 фондан кекса и друге слаткише а за чајанку у Бакингемској палати.[2]

Поподневна чајанка постала је обележје великих кућа у викторијанском и едвардијанском добу у Уједињеном Краљевству и позлаћеном добу у Сједињеним Америчким Државама, као иу целој континенталној Европи (Француској, Немачкој и Руском царству). Свечана чајанка и даље опстаје као догађај.

Традиционално, слуге су остајале ван просторије, док нису били потребни.[3] То је било због ригидности друштвених конвенција и такође је одражавало интимну природу поподневног чаја. Доказивање истинитости досјетке аутора из 18. века Хенрија Филдинга да су "љубав и скандал најбољи заслађивачи чаја", обичај забране послуге из салона током чаја показује жељу домаћице да подстакне слободан разговор међу својим гостима. Већина формалности тог доба је нестала, посебно од Другог светског рата, када су економске промене учиниле да мало која кућа има послугу, али поподневни чај и даље може да пружи добру прилику за присан разговор и освежавајући лагани оброк.

Омиљени колачи од чаја краљице Елизабете II били су бисквит од меда и креме и чоколадни бисквит. Чајни сендвичи могу укључивати димљени лосос, мајонез од јаја или шунку и сенф између осталих понуда. Сендвичи од туњевине у облику троугла без коре могу се послужити на векнама намазаним путером са танко нарезаним краставцима.[4]

Форма

[уреди | уреди извор]
Луда чајанка из Алисе у земљи чуда ц. 1865, илустровао Џон Тенијел

Манири су били од највеће важности за правилно понашање мушкараца и жена на раним чајанкама.[5]

Постоји неколико правила бонтона забележена током 19. и 20. века. Различита правила етикета су укључивала:[6]

  1. Научите да будете стрпљиви[6]
  2. Обуздајте своју нарав[6]
  3. Уздржите се од говора у љутњи[6]
  4. Тишина је вреднија од говора[6]

Дечије забаве

[уреди | уреди извор]

Чајанке понекад организују мала деца где се гости састоје од плишаних животиња, лутака, пријатеља (стварних и измишљених ) и чланова породице.[7]

У књижевности

[уреди | уреди извор]

У Алиси у земљи чуда Луиса Керола, у поглављу „Луда чајанка“, Алиса је гошћа на чајанки заједно са другим ликовима.[8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Norr, S. (October 2007) Tea & Coffee Trade Journal, 179(10), 66+. Quote: "Tea seeped in tradition: when one thinks of tea ceremonies, they are often assumed to be regal and stuffy events. Afternoon Tea is actually a casual pastime that is seeped in rich traditions; honored since centuries past."
  2. ^ „Afternoon tea recipes with the royal seal of approval”. The Telegraph. Приступљено 7. 9. 2019. 
  3. ^ „12. The Well-Appointed House. Post, Emily. 1922. Etiquette”. www.bartleby.com. Приступљено 2015-11-10. 
  4. ^ „Royal chef reveals the Queen's favourite meals”. The Telegraph. Приступљено 7. 9. 2019. 
  5. ^ Ferguson, Patricia F. (30. 11. 2021). „Defining a New Femininity? Josiah Wedgwood's Portrait Medallions of Sarah Siddons and his "Femmes Célèbres"”. British Art Studies. doi:10.17658/issn.2058-5462/issue-21/pferguson/p9 Слободан приступ. 
  6. ^ а б в г д Smith, Jordan (1969-12-31). „Eighteenth Century Collections Online (ECCO) and Nineteenth Century Collections Online (NCCO) with Artemis Primary Sources (pp 340-343)”. Papers of the Bibliographical Society of Canada. 52 (1). ISSN 2562-8941. doi:10.33137/pbsc.v52i1.22273. 
  7. ^ Strategies for including children with special needs in early ... - Page 144 M. Diane Klein, Ruth E. Cook, Anne Marie Richardson-Gibbs - 2001 "Helpful. Hint. The traditional tea party and feeding a doll are two of the most engaging ways of introducing children with special needs to pretend play."
  8. ^ Gardner, Martin. "The Annotated Alice". Clarkson N Potter Inc, 1960, Chapter VII.

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Dawn L. Campbell, The Tea Book (1995), Pelican Publishing, Louisiana. ISBN 1-56554-074-3ISBN 1-56554-074-3
  • Joanna Isles, A Proper Tea (1987), Johnson Editions Ltd, ISBN 0-86188-668-2
  • Helen Simpson, The London Ritz Book of Afternoon Tea: The Art and Pleasures of Taking Tea, (1986) Angus & Robertson Publishers, North Ryde and London, ISBN 0-207-15415-5
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чајанка&oldid=26609810”