Породица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Породица
Шира америчка породица

Породица је универзална људска заједница коју чине одрасли репродуктивно способни партнери и њихово потомство, али и даљи сродници који живе заједно са њима. Породица, поред репродуктивне, привредне и социјалне, има и значајну психолошку, васпитну и социјализацијску улогу. Она је важна примарна група и један од најзначајнијих агенаса социјализације. По структури, функцијама и вредносној оријентацији постоји више типова и облика породица: моногамна, полигамна; матријархална, патријархална; потпуна, непотпуна; нуклеарна, проширена; ауторитарна, демократска итд.

Породица се обично се састоји од једног или два родитеља и њихове деце. Породицу могу сачињавати и чланови који нису нужно у крвном сродству, на пример приликом усвајања деце. У породицу припадају: родитељи, деца, унуци, дедови и бабе, тј. сви који су рођени у породици и сви који су постали чланови породице преко склапања брака. Мушкарац и жена с једним или више деце представљају тзв. ужу породицу, која се често уграђује у веће „молекуле“ тзв. проширене породице.

У западном свету, многе функције које је традиционално обављала породица, преузимају државне установе попут вртића и старачких домова.

Породичним односима у правном погледу бави се породично право.

Правно уређење[уреди]

Универзална декларација о људским правима у чланку 16. садржи одредбу о праву пунолетних мушкараца и жена да склопе брак и тиме оснују породицу, која се штити као темељна друштвена јединица.[1]. Слично прописује и чл. 23. Међународног пакта УН о грађанским и политичким правима[2] и чл. 12. Европске конвенције за заштиту људских права и темељних слобода.[3]

Породични закон[4] прописује да је брак „законом уређена животна заједница жене и мушкарца“ (чл. 4.), који „се склапа сугласном изјавом жене и мушкарца у гра­ђанском или верском облику“ (чл. 6.). Уређење породичних односа темељи се на равноправности жене и мушкарца, узајамног поштовања и помагања свих чланова породице, те заштите добробити и права детета, за што су одговорна оба родитеља. Породичним правом се осигурава и заштита деце без родитељске бриге, те одраслих особа с душевним сметњама (чл. 2.). Породични закон такође регулише и учинке ванбрачне заједнице између (једног) неожењеног мушкарца и (једне) неудане жене, ако је у њој рођено дете или ако она потраје дуже од три године. (чл. 3.)

Традиционални поглед на породицу[уреди]

Према традиционалном гледању „породица је природна и основна друштвена јединица“[5]. Према таквим стајалиштима, друштво постоји стога што постоје породице - права друштва и државе су само последица постојања породице и стога је породица од њих важнија: „Није породица ради друштва, него је друштво ради породице.“[6]

Феминистички и ЛГБТ предлози[уреди]

Феминистички и ЛГБТ интелектуалци окупљени око тзв. „родних студија“ имају амбивалентан однос према браку и породици: макар феминистички мислиоци већ дуго сагледавају брак као главни извор опресије над женама[7], феминисткиње (и феминисти) често склапају бракове - мада се односи између мушкарца и женама у тим браковима (можда) у мањим детаљима разликују од односа какви су у истим земљама уобичајени међу брачним друговима који нису феминисти.

Феминисткиње углавном подржавају захтев многих ЛГБТ активиста да се заједнице две особе истог пола које одржавају сексуалне односе законом ставе на правни ниво истополног брака. У земљама у којима је то омогућено има хомосексуалаца који своје заједнице региструју као бракове и одржавају свечане свадбе. С друге стране неки ЛГБТ активисти такав захтев сматрају субверзијом.[8][9] Они теже потпуном укидању брака као институције, што би према идеји коју деле са многим феминистима оставило могућност формирању једног бољег друштва у целини.

Према ставу ЛГБТ и феминистичких интелектуалаца, брак је плод мешања државе у приватност, те се евентуално могу „ублажити“ његове лоше друштвене последице. Савршеније би друштво, према њима, било оно у којем брака уопће не би било. Породица какву замишљају била би сачињена од детета, те једне или неколико одраслих особа које су на дуже или краће време преузеле одговорност за дете. Тачног „нацрта“ како би се држава повукла из мешања у приватност и такве заједнице још нема; за сада нико не тврди да би држава посве требала напустити бригу за децу, па је очито да би се и случају остваривања феминистичког/ЛГБТ идеала држава некако морала мешати у приватност особа које живе са децом.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Opća deklaracija UN o pravima čovjeka, službeni prevod
  2. Međunarodni pakt UN o građanskim i političkim pravima, službeni prevod
  3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda, službeni prevod
  4. Porodični zakon
  5. Opšta deklaracija o pravima čoveka, službeni prevod (citat prema čl. 16. tač. 3.)
  6. Citat pape Pija XII, prema „Veronauka za odrasle - Porodica“, Glas Koncila 31 (1623) | 31. 7. 2005.
  7. Brake, Elizabeth, „Marriage and Domestic Partnership“, The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2012 Edition), Edward N. Zalta (ed.)
  8. "Lesbian activist’s surprisingly candid speech: gay marriage fight is a ‘lie’ created to destroy traditional marriage and the family", Mike Opelka za "The Blase" 29.4.2013.
  9. "VIDEO: LGBT, S.V. za "Dnevno.hr" 18.10.2013. (ugrađen link na video "SKRIPTA TV", zapis sa "6. Subversive festival" Zagreb, panel 12/05/2013, ZKM

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]