Пређи на садржај

Чуда наше госпе

С Википедије, слободне енциклопедије
Чуда наше Госпе
Рукопис из XIV века Чуда наше Госпе
Настанак и садржај
Ориг. насловMilagros de Nuestra Señora
АуторГонсало де Берсео
Земља Шпанија
Језикромански језик
Жанр / врста делазбирка наративних песама
Издавање
Датумод 1236. до 1246. године

Чуда наше Госпе (шп. Milagros de Nuestra Señora) најважнија је збирка наративних песама коју је саставио Гонсало де Берсео и чија је тема чуда Богородице. Писана је строфом квадерна вија (шп. cuaderna vía) и садржи 25 песама или чуда од којих је 24 преузето из латинског, а 25. саставио је сам Берсео. Сматра се да је дело стварано у периоду од 1236. до 1246. године. Ово остварење је на први поглед само једна од многиx обрада Богородичиних чуда, каквих је у Западној Европи било на стотине у XII и XIII веку. Оно чак ни у оквирима шпанске традиције није једино: готово истовремено кад и његова, настајала је збирка Песме Пресвете Марије, (шп. Cantigas de Santa María) краља Кастиље и поете Алфонса X Ученог. Свакако да то сведочи о снажном упливу Маријиног култа, који се на Пиринејско полуострво ширио из Француске.

Аутор[уреди | уреди извор]

Гонсало де Берсео

Гонсало де Берсео (шп. Gonzalo de Berceo) први је познати писац у шпанској књижевности који је стварао на народном, романском језику. Живео је од 1195. до 1264. године. Био је свештеник, секуларни клерик, који је провео живот у манастиру Сан Миљан де ла Когоља у области Ла Риоха (шп. La Rioja) на северу Иберијског полуострва. Био је представник клеричке песничке школе (шп. Mester de Clerecía), вештине коју су у Шпанији, у периоду од средине XIII до краја XIV века, неговали клерици, мада користио је и вештине хуглларске школе (шп. Mester de Juglaría). Од свега што је написао сачуване су хагиографске песме, песме на маријанске теме, односно песме о Богородици и епска поезија. Црпи теме и мотиве својих дела из старијих дела који су били на латинском језику. Најзначајнија јесте збирка од двадесет и пет наративних песама, која носи назив Чуда наше Госпе (шп. Milagros de Nuestra Señora) настала између 1236. и 1246. године. Доста му је потпомогао Пут за Сантијаго који се налазио недалеко од Берсеовог манастира, па се чини да је ово дело написао како би привукао а онда и подучио вернике који су ишли овом ходочасничком стазом.

Његова дела могу се поделити у три групе:

  1. Дела о девици Марији: Похвале Богородице, Жалости Богородице и Чуда наше Госпе.
  2. Животи светаца: Живот Сан Милана, Живот Санта Доминга де Силос, Поема Санте Орие и Мучеништво Сан Лоренса.
  3. Доктринарна дела: Знаци који се појављују пре правосуђа и Жртвовање мисе.

Метрика[уреди | уреди извор]

Поетски ритам[уреди | уреди извор]

Постоји ритам једног стиха, ритам једне строфе и ритам целокупно композиције. У овом случају, стих је александринац (треба имати у виду да је шпански александринац стих од 14 слогова), а стофа се састоји од квартета са консонантском нагомиланом римом, још позната под називом квадерна вија. Метричка композиција није искључиво повезана ни са једном шемом јер зависи од дужине сваке песме и интереса који свака епизода буди у аутору.

Александринац и квадерна вија убрзо су постали монотони и нису дозвољавали промену ритма због своје структуре. Ритам зависи од акцената који формирају ритмички образац стофе. Ако се акцентује увек исти слог онда се добија консонантска рима која ствара монотонију.

Строфа[уреди | уреди извор]

Водећи се клеричком песничком школом, Берсео пише строфе од по четири стиха, међутим, у Чудима наше Госпе постоје два изузетка од ове константне норме. Ради се о строфама 99 и 866 које су састављене од пет консонантских стихова.

Рима[уреди | уреди извор]

Рима овог дела је углавном консонантска. Постоји само десет случајева где је рима асонантска. Такође се појављује и унутрашња рима:

"El que a mi cantava la missa cada día,

Tu tovist que facia". (230 a, b);

Међутим овде се ради о случајности, а не о ауторовом свесном коришћењу ове риме.

У овом делу рима не служи само да би производила музичке одјеке који обогаћују звук целине, већ служи и да би пробудила одређена осећања у читаоцу.

У 911 строфа које чине ово дело, постоји само 107 рима, а доста њих се понавља.

Структура и тематика[уреди | уреди извор]

У обради ове општепознате тематике Гонсало де Берсео се издваја по креативности и личном печату; он сувопарном латинском предлошку од кога полази удахњује нови живот, дајући му људску, реалну димензију,као и шарм локалне културе и свога времена. Обогатио је дело својим особеним стилом, које Чуда наше Госпе чине оригиналним остварењем изузетне уметничке вредности у целокупној шпанској књижевности средњег века.

Кроз ово дело се такође доста провлачи монотонија, посебно је присутна у епипзодама које се понављају са својим главним карактеристикама. Међутим, Берсео користи хугларску вештину кроз обраћање публици и призивање њихове пажње. Битно му је да његово дело има поуку и она се појављује на крају сваке приче како би његова публика увидела предности и схватила зашто је добро бити љубитељ Богородице.

Разликују се три групе чуда:

  1. У којима Богородица награђује или казни људе, као у делу "La casulla de San Ildefonso".
  2. У којима Богородица прашта и успева да спасе своје поклонике од заробљеништва, као у делима "El sacristán impúdico" и "El Judezno".
  3. У којима ликови пролазе кроз духовну патњу и Богородица им помаже да реше проблеме, као у делу "La abadesa encinta".

Структура сваке песме из збирке састоји се из три дела: Први део је ауторово представљање учениска, који је верник и који верује у Богородицу. У другом делу је представљена патња тог лика који је представљен у првом делу, та патња може да подразумева природне непогоде, телесне или душевне патње, пакости других људи... У трећем делу је описана помоћ Богородице, који је на крају обавезно подразумевао похвале Богородици и њено уздизање.

Језик и стил[уреди | уреди извор]

Постоје три главне функције језика:

  1. Лирика: Приказивање изражајног карактера, где се појављује наративно "Ја" са својим емотивним искуствима.
  • Лирика - приказује се у више облика који су везани за само једну страну. Са те тачке гледишта, Берсео излаже право и истинско религиозно осећање.
  1. Драма: Изазивање градације карактера.
  • Драма - њена главна катактеристика јесте истовременост акције и изражавања, па се зато појављује у дијалозима и монолозима који су веома чести у овом делу.
  1. Епика: Излагање објективно-показног карактера.

Чуда наше Госпе, се не може сврстати ни у један од ова три рода у потпуности, већ можемо да кажемо да дело има примесе свакога од њих. [1]

Берсео пише у првом лицу једнине и првом лицу множине и на почетку сваке песме обраћа се својој публици речима "пријатељи", "господо", итд. како би привукао пажну слушалаца.

Лик девице Марије[уреди | уреди извор]

Кроз ових 25 песама пролазимо кроз упознавање различитих географских области, углавном је била у питању Европа, међутим у једној песми се помиње и Азија, прецизније Турска, такође се упознајемо и са различитим ликовима. Јунаци ових песама су различитог порекла, различите националности, различитог статуса у друштву и разних различитости још. То строго назначавање имена јунака и области у којој живи имало је свој смисао, по томе можемо закључити да је ово дело интернационално. Поред јунака који се из песме у песму смењују, постоји и стални протагониста, а то је Богородица Марија.

Кроз целу зборку песама протеже се главни мотив - лик Марије. Берсео јој даје улогу мајке, заштитнице и спаситељке и назива је мајком свих верника која помаже људима који су у невољи, ослобађа их грехова, бодри их и даје им савете, мада она повремено добија и друге улоге. Аутор јој често даје друга имена, па тако уместо Мајком, Пресветом Маријом и Девицом назива је још и Краљицом Небеском, Мајком хлеба пшеничнога, Звездом на мору, Извором са кога сви пијемо, и тако даље. Она је оличење доброте, саветница, и водич. Приказана је као лепа, отмена и млада дама.

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Гонсало де Берсео, Песме, факсимил издање Шпанске краљевске академије из 14. века. Мадрид 1983[2]
    Гонсало де Берсео, Песме, факсимил издање Шпанске краљевске академије из 14. века. Мадрид 1983[2]
  • Рукопис из XIV века Чуда наше госпе.
    Рукопис из XIV века Чуда наше госпе.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Carmelo Gariano, Análisis estilístico de los "Milagros de Nuestra Señora" de Berceo, Segunda edición corregida
  2. ^ Poemas, de Gonzalo de Berceo | Real Academia Española

Литература[уреди | уреди извор]

  • Самуровић-Павловић, Љиљана. Солдатић, Далибор, Шпанска књижевност. Сарајево, Београд. Свјетлост, Нолит. 1985, вол.1
  • Gonzalo de Berceo, Milagros de Nuestra Señora, Edición de Fernando Baños, Año 2002
  • Carmelo Gariano, Análisis estilístico de los "Milagros de Nuestra Señora" de Berceo, Segunda edición corregida
  • Baños, F. (2001), “Noticia de Gonzalo de Berceo y los Milagros de Nuestra Señora”.In Berceo, G. de, Milagros de Nuestra Señora

.Barcelona, Crítica

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чуда_наше_госпе&oldid=27753352”