Пређи на садржај

Шапоњска водица

С Википедије, слободне енциклопедије
Шапоњска водица
Опште информације
МестоШапоње
ОпштинаСомбор
Држава Србија
Време настанка1858
Тип културног добрасакрална архитектура

Шапоњска водица је једна од три водице које се налазе у околини Сомбора. Капела водице је подигнута 1858. године и припада салашарском насељу Шапоње, градском насељу Сомбор, у Западнобачком округу.[1][2]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Раширен обичај током ранијих векова био је да се поред извора или бунара са лековитом и исцелитељском водом, за коју се веровало да може да оздрави човека и исцели болести, буду грађене омање капелице које су називане водице или водица. Крај Сомбора се налазе три водице – једна од њих је Шапоњска водица.[2]

Податке о местима где се налазе водице у Бачкој епархији у прошлости су давали Календари српске православне цркве. Тако према Календару за 1944. годину у околини Сомбора постоје три водице које је признавала црква.[3]

Крај сомборског салашарског насеља Милчића, поред баре Равњаче, подигнута је 1858. године омања капела. Капела је припадала суседном салашарском насељу Шапоње иако је надомак Милчића.[2]

Сомборски трговац Самуило Живановић је на слатинастој ливади породице Пелагић подигао капелу. Предање каже да је излечио вид водом са извора па је у знак захвалности Богу подигао капелу "Вазнесења Господњег".[2]

Касније су се ту салашари Милчића и Шапоња о Вазнесењу (Спасовдану) окупљали.

Средствима Јулијане Влашкалић 1859. године, испред капеле је подигнут крст.

Шапоњска водица у свом склопу има и бунар.

Судбина Шапоњске водице

[уреди | уреди извор]

На Велики петак 1983. године капелица је запаљена. Црквени кров се обрушио, а том приликом је изгорела и "Икона на лиму", рад Лазара Бајића, коју је 1859. године даровао Лазар Стојшић. Већ половином јуна 1983. године капелица је обновљена.[2]

Водица данас

[уреди | уреди извор]

И данас се у Шапоњској водици окупљају верници из околине, али и гости са стране на бдење уочи Спасовдана.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Бељански, Миленко (1979). Поново о сомборским салашима. Сомбор: Бељански Миленко. стр. 60. 
  2. ^ а б в г д Степановић, Милан. „Три сомборске водице”. Равноплов. Приступљено 25. 11. 2020. 
  3. ^ Ђекић, Мирјана (2001). Водице у Војводини. Београд: Драганић. стр. 24—25. ISBN 86-441-0307-5. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]