Шапоњска водица
| Шапоњска водица | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Шапоње |
| Општина | Сомбор |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 1858 |
| Тип културног добра | сакрална архитектура |
Шапоњска водица је једна од три водице које се налазе у околини Сомбора. Капела водице је подигнута 1858. године и припада салашарском насељу Шапоње, градском насељу Сомбор, у Западнобачком округу.[1][2]
Историјат[уреди | уреди извор]
Раширен обичај током ранијих векова био је да се поред извора или бунара са лековитом и исцелитељском водом, за коју се веровало да може да оздрави човека и исцели болести, буду грађене омање капелице које су називане водице или водица. Крај Сомбора се налазе три водице – једна од њих је Шапоњска водица.[2]
Податке о местима где се налазе водице у Бачкој епархији у прошлости су давали Календари српске православне цркве. Тако према Календару за 1944. годину у околини Сомбора постоје три водице које је признавала црква.[3]
Крај сомборског салашарског насеља Милчића, поред баре Равњаче, подигнута је 1858. године омања капела. Капела је припадала суседном салашарском насељу Шапоње иако је надомак Милчића.[2]
О водици[уреди | уреди извор]
Капела[уреди | уреди извор]
Сомборски трговац Самуило Живановић је на слатинастој ливади породице Пелагић подигао капелу. Предање каже да је излечио вид водом са извора па је у знак захвалности Богу подигао капелу "Вазнесења Господњег".[2]
Касније су се ту салашари Милчића и Шапоња о Вазнесењу (Спасовдану) окупљали.
Крст[уреди | уреди извор]
Средствима Јулијане Влашкалић 1859. године, испред капеле је подигнут крст.
Бунар[уреди | уреди извор]
Шапоњска водица у свом склопу има и бунар.
Судбина Шапоњске водице[уреди | уреди извор]
На Велики петак 1983. године капелица је запаљена. Црквени кров се обрушио, а том приликом је изгорела и "Икона на лиму", рад Лазара Бајића, коју је 1859. године даровао Лазар Стојшић. Већ половином јуна 1983. године капелица је обновљена.[2]
Водица данас[уреди | уреди извор]
И данас се у Шапоњској водици окупљају верници из околине, али и гости са стране на бдење уочи Спасовдана.[1]
