Извор странице Штитаре (породица)

{{automatic taxobox
| image = AngelicaSylvestrisInflorescence.jpg
| image_caption = ''-{Angelica sylvestris}-'' – ''цваст''
| taxon = Apiaceae
| authority = -{[[Џон Линдли|Lindley]]}-
| subdivision_ranks = [[Род (биологија)|Родови]]
| subdivision = списак важнијих родова је у [[#Одабрани родови|тексту]]
| synonyms = 
* -{Umbelliferae}-
}}

'''Штитаре'''<ref>{{Cite web | last = Николић | first = Љиљана | last2 = Џигурски | first2 = Дејан |author3=Бранка Љевнаић-Машић |title=Практикум из ботанике |url=http://polj.uns.ac.rs/sites/default/files/udzbenici/PRAKTIKUM%20IZ%20BOTANIKE.pdf |publisher=Универзитет у Новом Саду Пољопривредни факултет |location=Нови Сад |page=51}}</ref> или '''штитоноше''', '''штитњаче'''<ref name="bioras">{{Cite web |title=Apiaceae |url=http://bioras.petnica.rs/takson.php?id=27290 |publisher=БиоРас |access-date=11. 01. 2020 |archive-date=01. 03. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210301163211/http://bioras.petnica.rs/takson.php?id=27290 |url-status= }}</ref> и '''штитарке'''<ref name="bioras" /> (''-{Apiaceae}-'') су [[Породица (биологија)|породица]] чији припадници поседују карактеристичне цвасти штитове. Многе од врста ове породице су [[Ароматичне биљке|ароматичне]], специфичног мириса и укуса, који потиче, углавном, од [[Етерично уље|етарских уља]], која се налазе у унутрашњим резервоарима. Неке су веома отровне, као [[кукута]] (''-{Conium maculatum}-'').

== Опис ==
Штитоноше су [[Једногодишња биљка|једногодишње]], [[двогодишња биљка|двогодишње]] или [[вишегодишња биљка|вишегодишње]] зељасте биљке шупљег ребрастог [[стабло|стабла]]. Листови су наизменични, најчешће вишеструко перасто дељени, са развијеним [[Лист|лисним рукавцем]] који обухвата стабљику. Цвасти су углавом [[сложени штит]]ови. Ако постоје [[Приперак|брактеје]] у основи сложеног штита, називају се [[инволукрум]], а брактеје у основи простог штита — [[инволуцелум]]. Цветови су ситни, [[цвет|актиноморфни]]. петочлани, [[чашица|чашице]] је са ситним листићима и [[круница|хорипеталне]], актиноморфне крунице. Цветови имају 5 [[прашник]]а и [[Тучак|синкарпан]] [[гинецеум]]. Плодови су [[шизокарпијум]]и који се, након сазревања цепају на по две [[орашица|орашице]], извесно време везане за рачваст, кончаст [[карпофор]]. Анатомија плода је значајна у одређивању припадника породице.<ref>Jанчић Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.</ref>

Већина припадника ове породице има унутрашње канале са етарским уљима, [[Kumarin|кумаринима]] и фурокумаринима; зато тек када се делови ових биљака смрве, осећа се својствен мирис.

== Распрострањење ==
Штитаре су скоро космополитског распрострањења. Највише врста има у земљама са умереном и суптропском климом северне хемисфере.

== Значај ==
Неке од врста користе се као [[поврће]], ([[шаргарепа|мрква]] — ''Daucus carota''), као [[зачини]] ([[ким]] — ''Carum carvi'', [[мирођија]] — ''Anethum graveolens'', [[целер]] — ''Apium graveolens'') или као [[лековите биљке]] ([[коморач]] — ''Foeniculum vulgare'' или [[анђелика|ангелика]] — ''Angelica archangelica'').<ref>Јанчић Р, Стојановић Д: Економска ботаника, корисне биљке и њихови производи, Завод за уџбенике, Београд, 2008.</ref>

== Одабрани родови ==
-{{{Columns-list|4|
* ''[[Anethum]]''
* ''[[Anthriscus]]''
* ''[[Angelica]]''
* ''[[Apium]]''
* ''[[Arracacia]]''
* ''[[Carum]]''
* ''[[Centella (род)|Centella]]''
* ''[[Conium]]''
* ''[[Coriandrum]]''
* ''[[Cuminum]]''
* ''[[Daucus]]''
* ''[[Eryngium]]''
* ''[[Foeniculum]]''
* ''[[Levisticum]]''
* ''[[Myrrhis]]''
* ''[[Orlaya]]''
* ''[[Pastinaca]]''
* ''[[Petroselinum]]''
* ''[[Pimpinella]]''
}} }-

== Референце ==
{{извори|30em}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
-{
* Apiaceae. 2011. Utah State University Intermountain Herbarium. 20 October 2011. https://web.archive.org/web/20120613042056/http://herbarium.usu.edu/taxa/apiaceae.htm
* Constance, L. (1971). „History of the classification of Umbelliferae (Apiaceae).” in Heywood, V. H. [ed.], The biology and chemistry of the Umbelliferae, 1—11. Academic Press, London.
* Cronquist, A. (1968). The Evolution and Classification of Flowering Plants. Boston: Houghton Mifflin.
* French, D. H. (1971). „Ethnobotany of the Umbelliferae.” in Heywood, V. H. [ed.], The biology and chemistry of the Umbelliferae, 385—412. Academic Press, London.
* Hegnauer, R. (1971) „Chemical Patterns and Relationships of Umbelliferae.” in Heywood, V. H. [ed.], The biology and chemistry of the Umbelliferae, 267—277. Academic Press, London.
* Heywood, V. H. (1971). „Systematic survey of Old World Umbelliferae.” in Heywood, V. H. [ed.], The biology and chemistry of the Umbelliferae, 31—41. Academic Press, London.
* Judd, W. S. et al. (1999). Plant Systematics: A Phylogenetic Approach. Sunderland, MA: Sinauer Associates, Inc.
* Plunkett, G. M. and S. R. Downie (1999). „Major lineages within Apiaceae subfamily Apioideae: a comparison of chloroplast restriction site and DNA sequence data.” American Journal of Botany, 86, 1014—1026.
* Plunkett, G. M., D. E. Soltis, and P. S. Soltis (1996). „Higher Level Relationships of Apiales (Apiaceae and Araliaceae) Based on Phylogenetic Analysis of rbcL Sequences.” Botanical Society of America, 83 (4), 499—515.
* Plunkett, G. M., D. E. Soltis, and P. S. Soltis (1996). „Evolutionary Patters in Apiaceae: Inferences Based on matK Sequence Data.” American Society of Plant Taxonomists, 21 (4), 477—495.
}-
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Apiaceae}}
{{Wikispecies|Apiaceae}}
{{Taxonbar}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Apiaceae| ]]