Орла Перћ

Координате: 49° 13′ 06″ N 20° 01′ 43″ E / 49.21833° С; 20.02861° И / 49.21833; 20.02861
С Википедије, слободне енциклопедије
49° 13′ 06″ N 20° 01′ 43″ E / 49.21833° С; 20.02861° И / 49.21833; 20.02861
Маркација стазе
Стаза спусти се с Кожјега Вјерха
Карта Орле Перћи
Стаза спусти се с Кожјих Чуба
Стаза на Кожјем Вјерху

Орла Перћ (Orla Perć, срп. "Орлова стаза") је планинарски пут у Татрама у јужној Пољској. Сматран је за најтежу и најопаснију стазу у целим Татрама[1] и стога је погодна само за искусне планинаре. Стаза је означена црвеним знацима. Од кад је била направљена, више од 120 људи погинуо је на путу.[2]

Технички подаци[уреди | уреди извор]

Стаза се налази у центру Високих Татра. Укупна дужина доступнога пута је 4,5 km.[3] Пуно време прелаза (у летним месецима, зависно од услова на стази) мења се од 6 до 8 сати.[4] Највиша тачка стазе је Кожји Вјерх с 2291 m н.в. Стаза почиње на седлу Заврат (2159 m) и завршава на седлу Кшижне (2112 m); води преко неколико врхова и траверзује друге. Стаза је веома опасна и води углавном уз планински гребен. Многобројне помоћи за пењање су дуступне за планинаре на најстрмијим и вертикалним деловима, укључујући љестве, љествице, ланце и металне степенице.[5] Најчешће земље су углавном гранитске плоче, шљунак и неравне површине. Стаза је повезана с другим стазама; постоји укупно осам раскрсница које воде у планинарске домове. Део са седла Заврат до Кожјега Вјерха је једносмеран. Пад камења и лавине су могуће уздуж пута.

Историја[уреди | уреди извор]

Стазу је измислио 1901. године Франћишек Новицки, пољски песник и планински водич. Стазу је изградио и означио свештеник Валенти Гадовски између 1903. и 1906.ћ међутим раскршћа и друге помоћне стазе су биле доведене и означене до 1911.[6] Након неколико смртних несрећа, 2006. планински водич Ирена Рубиновска и Пјотр Микуцки, редитељ, апеловали су органима Татранскога националнога парка да размонтирају све помоћи за пењање уздуж стазе и да их промене на вија ферату.[7] Апел се срео с различитим реакцијама професионалних група укључених у туристички бизнес. Било је закључено да је ово историјска стаза и да ће да остане непромењена. Пошто многобројне несреће су се дешавале када планинари ходали у супротним смеровима, Управа Татранскога националнога парка од јулија 2007. увела је једносмеран покрет на делу са седла Ѕаврат до Кожјега Вјерха.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Dariusz Dyląg: Orla Perć: przewodnik wysokogórski, Oficyna Wydawnicza Rewasz, Pruszków. 2006. ISBN 978-83-89188-50-2.
  2. ^ Orla Perć – wypadki i akcje ratownicze Архивирано на сајту Wayback Machine (13. март 2016) (приступ 15. новембра 2009)
  3. ^ Zabójcza Orla Perć?
  4. ^ Tatry: Orla Perć (приступ 15. новембра 2009)
  5. ^ Orla Perć Архивирано на сајту Wayback Machine (20. новембар 2009) (приступ 25/11/08)
  6. ^ Zofia Radwańska-Paryska, Witold Henryk Paryski: Wielka Encyklopedia Tatrzańska. Wyd. Górskie. 2004. ISBN 978-83-7104-009-2.
  7. ^ „Juliusz Wysłouch "Via ferraty dla tatr Wysokich, "Na szlaku" 10/2003”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 26. 03. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]