Роботска хирургија

С Википедије, слободне енциклопедије
Роботска хирургија
Роботски потпомогнут хируршки систем који се користи за простатектомије, поправку срчаних залистака и гинеколошке хируршке процедуре
СинонимиRobotically-assisted surgery

Роботска хирургија, хирургија уз помоћ рачунара или хирургија уз помоћ робота једна је од савремених метода оперативног лечења заснована на примени рoбoтскoг систeмa Дa Винчи у хирургији. Систeм чинe три кoмпoнeнтe: хируршкa кoнзoлa, рoбoт сa чeтири рукe систeм зa прeнoс трoдимeнзиoнaлнe сликe.

Историја[уреди | уреди извор]

Први робот који је помогао у операцији био је Артробот, који је први пут развијен и коришћен у Ванкуверу 1985.  године. Овај робот је помогао у манипулацији и позиционирању пацијентове ноге гласовном командом. У првих 12 месеци урађено је преко 60 артроскопских хируршких захвата. Остали роботски уређаји развијени у исто време укључивали су роботе медицинске сестре који је преносио оперативне инструменте гласовном командом и роботску руку за медицинску лабораторију.

У 1985. године извршена је прва успешна операција на мозгу помоћу робота ПУМА-560  . Три године касније (1988) извршена је операција простате помоћу апарата ПУМА-560

Крајем 1980-их, ПРОБОТ је развијен у Лондону, а затим се користио за операције простате. Предности овог робота биле су мала величина, тачност операције и одсуство замора за хирурга.

Године 1992. уведен је РОБОДОК систем који је направио револуцију у ортопедској хирургији пружањем помоћи у операцијама замене кука. РОБОДОК је био први хируршки робот који је одобрила Америчка управа за храну и лекове  . Систем РОБОДОК који је развио Integrated Surgical Systems (у блиској сарадњи са ИБМ-ом) омогућио је глодање прецизних фитинга у бутној кости за замену кука, замењујући претходни ручни метод сечења бутне кости за имплантат.

Почетком 1990-их, развојни тим, укључујући специјалисте НАСА-е, направио је модел руке манипулатора, аналог шаке хирурга. Један од главних циљева пројекта је да се хирургу омогући да осети рад на оперисаној особи, на удаљености од њега.

Америчка војска је заинтересована да смањи неповратне губитке на бојном пољу употребом хируршких роботских система на борбеним тачкама, док се хирург-оператер налази на удаљености од места непосредног догађаја и даљински, користећи елементе телемедицине. Уз финансијску подршку Војске развијен је систем којим је рањени војник утоварен у возило са роботизованом хируршком опремом, а хирург из мобилне болнице, који управља роботским системом, изводи хируршке интервенције. Овај систем је омогућио пружање високотехнолошке помоћи директно на бојном пољу, заобилазећи фазу евакуације.

Један од роботизованих система на приказан на сајму медицине у Кембриџу 2015.

Неки од програмера овог система организовали су приватна предузећа која су се бавила креирањем роботских система за употребу у цивилној медицини. Као резултат овог развоја, дошло је до увођења хируршких система као што су Да Винчи и ЗЕУС.  Прва роботска операција изведена је у Сједињеним Америчким Државама у Медицинском центру Државног универзитета у Охају.

Од 2004. године изводе се три врсте операција срца помоћу роботских хируршких система  :

  • отклањање дефекта атријалне преграде,
  • поправка митралног вентила,
  • коронарни бајпас.

Роботска хирургија се учврстила у торакалној хирургији за патологије медијастинума, плућне патологије и, у новије време, и за сложену хирургију једњака  .

У Русији се развој роботских система за различите намене спроводи на Московском државном универзитету.

У септембру 2010. године у Универзитетском медицинском центру Љубљана изведена је прва роботска операција на феморалној васкулатури коју је предводио Борут Гершак.[1]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Роботизована хирургија проширује могућности хирургије – и истовремено мења лице медицине, јер се уз помоћ робота, као што роботски хируршки систем, проширује способности хирурга да изводе минимално инвазивне операције чак и у најкомпликованијим стањима. Хирурзи седе уз конзолу да би видели 3Д слике хируршког места и манипулацијом рукама роботских инструмената деловали унутар тела. Мале роботске руке омогућавају хирурзима да праве мање резове са већом прецизношћу, што резултује мањим болом и смањеним губитком крви за пацијента. Механички зглобови робота опонашају покрете људског зглоба, без ометајућег дрхтања руку.[2]

Поред тога, роботски систем пружа већу ергономску подршку, пружајући хирургу стабилност, спретност и правилно држање и позиционирање за дуготрајне процедуре. Хидраулички инструменти, танке роботске руке и зглобови, и ротирајући операциони нуде већи опсег покрета и већи оперативни домет.

Врсте[уреди | уреди извор]

Хируршка бинокуларна конзола која се састоји од посматрачког система, контролера инструмената, система за подешавање, контролних панела и пет педала за ножну контролу. Конзола садржи хардвер и софтвер рачунара који је еквивалентан са 5 Пентијум 300 процесором

Према томе хирурзи уз помоћ робота превазилазе ограничења минимално инвазивне хирургије и проширију способност да изводе отворену хирургију. У случају минимално инвазивне хирургије уз помоћ робота, уместо директног покретања инструмената, хирург користи један од два начина контроле инструмената;

Полуаутоматски или директна контрола од стране хирурга

Овај начи хирургу омогућава да изводи хируршке покрете, док роботске руке изводе ове покрете користећи актуаторе за извођење стварних хируршких радњи на пацијенту. Роботске руке изводе неопходне покрете, користећи манипулаторе за извођење стварне операције и сензоре за контролу извршених радњи. Једна од предности ове методе је и то што хирург није у директном контакту са оперисаном особом, што отвара могућности за операције на даљину (када хирург не мора бити присутан у операционој сали, већ било где у свету).

Компјутерски контролисани начин

Код ове методе могу се обављати масовне стандардне операција потпуно под контролом робота.

Области примена[уреди | уреди извор]

Офталмологија[уреди | уреди извор]

Иако је офталмологија једна од граничних области за операције уз помоћ робота, постоји неколико роботских система који су у стању да успешно изводе операције на оку.[3]

Ови хируршки системи, који су са једном руком за управљање, користе за витреоретиналне операције. Овај систем се причвршћује на операциони сто и пружа хирурзима повећану прецизност уз помоћ интуитивног контролера покрета.[4][5]

Неки од ових хируршки систем, иако нису посебно дизајниран за офталмолошке процедуре, користи телеманипулацију за лечење птеригијума и екс-виво операција рожњаче.[3]

Кардиохирургија[уреди | уреди извор]

Неке од индикација за операције срца уз помоћ роботских хируршких система укључују:

  • корекцију дефекта преткоморске преграде – корекција отвора између две преткоморе срца,[6]
  • корекцију митралне валвуле – поправка залиска која спречава регургитацију крви назад у горње срчане коморе током контракција срца,[7]
  • уградњу артеријског бајпаса – преусмеравање снабдевања крвљу заобилажењем блокираних артерија које не доводе крв до срца.[8]

Грудна хирургија[уреди | уреди извор]

Роботска хирургија се доста користи у торакалној хирургији за патологије медијастинума, плућну патологију и у новије време сложене хирургију једњака.[9]

Ови системи се користи за ресекцију плућа и медијастиналне масе. Овај минимално инвазивни приступ постао је алтернатива видео-потпомогнутој торакоскопској хирургији (ВАТС) и стандардној отвореној торакалној хирургији. Иако је видео-потпомогнута торакоскопска хирургији јефтинија опција, приступ уз помоћ робота нуди предности као што су 3Д визуализације са седам степена слободе и побољшану манипулацију уз једнаке периоперативне резултате.[10]

Гастроинтестинална хирургија[уреди | уреди извор]

До сада је урађено више врста захвата са роботским системима у гастроинтестиналној хирургији, укључујући баријатријску хирургију и гастректомију код рака.[11] Хирурзи на разним универзитетима су првобитно објавили серије случајева у којима су демонстриране различите технике и изводљивост ГИ операције коришћењем роботских уређаја.[12] Специфичне процедуре су потпуније процењене, посебно фундопликација једњака за лечење гастроезофагеалног рефлукса и Хелерова миотомија за лечење ахалазије.[13]

Утврђено је да су панкреатектомије уз помоћ робота повезане са „дужим оперативним временом, мањим процењеним губитком крви, већом стопом очувања слезине и краћим боравком у болници“ од лапароскопских панкреатектомија. Док није било „значајне разлике у трансфузији, преласку на отворену операцију, тешких компликација, фистула панкреаса, док је боравку на интензивној нези, укупни трошковима и 30-дневном морталитет идентичан између две групе.[14]

Гинекологија[уреди | уреди извор]

Види још: Роботска миомектомија

Први извештај о роботској хирургији у гинекологији објављен је 1999. године на Кливлендској клиници.[15] Усвајање роботске хирургије је допринело повећању минимално инвазивне хирургије за гинеколошка обољења.[16] Гинеколошке процедуре могу да потрају дуже код операција уз помоћ робота и стопа компликација може бити већа, али тренутно нема довољно висококвалитетних студија да то потврде зна.

У Сједињеним Америчким Државама, роботски асистирана хистеректомија за бенигна стања показала се скупљом од конвенционалне лапароскопске хистеректомије 2015. године, без разлике на разлике у укупним стопама компликација.

Роботска хирургија се може користити за лечење фиброида, абнормалних менструација, ендометриозе, тумора јајника, пролапса материце и рака код жена.[17] Користећи роботски систем, гинеколози могу да изврше хистеректомију, миомектомију и биопсију лимфних чворова.[18]

Преглед хируршког уклањања материце и грлића материце из 2017. за рану роботску и лапароскопску хирургију рака грлића материце резултовао је сличним исходима у погледу рака.[19]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „UKC Ljubljana kljub finančnim omejitvam uspešen v razvoju medicine”. Dnevnik. Приступљено 2023-01-11. 
  2. ^ Medicine, Northwestern. „How Robotic-Assisted Surgery is Changing Medicine”. Northwestern Medicine (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-11. 
  3. ^ а б de Smet MD, Naus GJ, Faridpooya K, Mura M (May 2018). "Robotic-assisted surgery in ophthalmology". Current Opinion in Ophthalmology. 29 (3): 248–253.
  4. ^ „ORYOM™”. Forsight Robotics (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-11. 
  5. ^ „AcuSurgical raises €5.75 Million in Series A financing, to advance its robotic ocular microsurgery platform.”. www.businesswire.com (на језику: енглески). 2021-02-18. Приступљено 2023-01-11. 
  6. ^ Kim JE, Jung SH, Kim GS, Kim JB, Choo SJ, Chung CH, Lee JW (April 2013). "Surgical Outcomes of Congenital Atrial Septal Defect Using da VinciTM Surgical Robot System". The Korean Journal of Thoracic and Cardiovascular Surgery. 46 (2): 93–97.
  7. ^ Gillinov AM, Mihaljevic T, Javadikasgari H, Suri RM, Mick SL, Navia JL, et al. (January 2018). "Early results of robotically assisted mitral valve surgery: Analysis of the first 1000 cases". The Journal of Thoracic and Cardiovascular Surgery. 155 (1): 82–91.e2
  8. ^ Halkos ME, Liberman HA, Devireddy C, Walker P, Finn AV, Jaber W, et al. (January 2014). "Early clinical and angiographic outcomes after robotic-assisted coronary artery bypass surgery". The Journal of Thoracic and Cardiovascular Surgery. 147 (1): 179–185.
  9. ^ Melfi FM, Menconi GF, Mariani AM, Angeletti CA (May 2002). "Early experience with robotic technology for thoracoscopic surgery". European Journal of Cardio-Thoracic Surgery. 21 (5): 864–868.
  10. ^ Latif MJ, Park BJ (11 April 2017). "Robotics in general thoracic surgery procedures". Journal of Visualized Surgery. 3: 44.
  11. ^ Hyun, M-H; Lee, C-H; Kim, H-J; Tong, Y; Park, S-S (2013-10-09). „Systematic review and meta-analysis of robotic surgery compared with conventional laparoscopic and open resections for gastric carcinoma”. British Journal of Surgery. 100 (12): 1566—1578. ISSN 0007-1323. doi:10.1002/bjs.9242. 
  12. ^ Talamini MA, Chapman S, Horgan S, Melvin WS (October 2003). "A prospective analysis of 211 robotic-assisted surgical procedures". Surgical Endoscopy. 17 (10): 1521–1524.
  13. ^ Shaligram A, Unnirevi J, Simorov A, Kothari VM, Oleynikov D (April 2012). "How does the robot affect outcomes? A retrospective review of open, laparoscopic, and robotic Heller myotomy for achalasia". Surgical Endoscopy. 26 (4): 1047–1050.
  14. ^ Zhou, Jia-Yu; Xin, Chang; Mou, Yi-Ping; Xu, Xiao-Wu; Zhang, Miao-Zun; Zhou, Yu-Cheng; Lu, Chao; Chen, Rong-Gao (2016-03-14). „Robotic versus Laparoscopic Distal Pancreatectomy: A Meta-Analysis of Short-Term Outcomes”. PLOS ONE. 11 (3): e0151189. ISSN 1932-6203. doi:10.1371/journal.pone.0151189. 
  15. ^ Falcone T, Goldberg J, Garcia-Ruiz A, Margossian H, Stevens L (February 1999). "Full robotic assistance for laparoscopic tubal anastomosis: a case report". Journal of Laparoendoscopic & Advanced Surgical Techniques. Part A. 9 (1): 107–113.
  16. ^ Lawrie TA, Liu H, Lu D, Dowswell T, Song H, Wang L, Shi G (April 2019). "Robot-assisted surgery in gynaecology". The Cochrane Database of Systematic Reviews. 4 (11): CD011422.
  17. ^ Lawrie, Theresa A; Liu, Hongqian; Lu, DongHao; Dowswell, Therese; Song, Huan; Wang, Lei; Shi, Gang (2019-04-15). „Robot-assisted surgery in gynaecology”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2019 (11). ISSN 1465-1858. doi:10.1002/14651858.cd011422.pub2. 
  18. ^ Song, Sang Hoon; Kim, Kun Suk (2014). „Current Status of Robot-Assisted Laparoscopic Surgery in Pediatric Urology”. Korean Journal of Urology. 55 (8): 499. ISSN 2005-6737. doi:10.4111/kju.2014.55.8.499. 
  19. ^ Zanagnolo V, Garbi A, Achilarre MT, Minig L (16 January 2017). "Robot-assisted Surgery in Gynecologic Cancers". Journal of Minimally Invasive Gynecology. 24 (3): 379–396.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роботска_хирургија&oldid=27442532”