Млазна ерупција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 20. март 2016. у 05:13

.

У астрофизици, млазна ерупција је цурење материје избризгавањем од стране неког свемирског објекта. Ерупције могу бити емитоване од стране астрономских објеката различите природе:^[1]

Супермасивне црне рупе у центру активних галаксија;
Црне рупе настале урушавањем звезда и то су онда микроквазари;
Неутронске звезде у случају двојних звезда;
Протопланетарни диск у случају младих звезда;
Бели патуљци и симбиотичке звезде и извори садржаја рендгенских зрака.

Механизам

Ерупције су често у вези са диском нарастања у магнетним структурама нарастања избризгавањем, али особине и функције оваквих структура су пуне контроверзе.^[1] Ерупција захтева неки мотор који изазива ерупцију као и процеси везани за флуиде. Већина аутора се слаже да магнетно поље има значајну улогу.^[2] ^[3]^[4]^[5]

Објекти на које се односи

У галактичкој физици налазимо на ерупције једног броја младих звезда^[6] као и око црних рупа звезданог порекла.^[7] У екстрагалктичкој области срећу се код активних галактичких језгара^[8] и микроквазара^[9]; у та два случаја црна рупа је компактни објекат и узрок ерупције.

Кад су повезани са присуством централне црне рупе они су релативни^[9] и могу да досегну и више милиона светлосних година. Због ефекта перспективе могу да се крећу брже од светлости (насупрот томе што теорија релативитета каже да се материја у вакуму не може кретати брже од брзине светлости), наиме овде се ради о оптичкој илузији. Те ерупције се квалификују као супрасветлосне.

Ерупције могу да изазову суадре у међузвезданом простору јер генерално поседују надзвучне брзине.^[10] Већина објеката Хербиг-Харо су повезани са ерупцијама младих звезда и објашњавају се као удари.^[11]

Види још

Повезани чланци

Црна рупа

Референце

^ ^а ^б Ли Хартман, Акреција и избацивање, у отвореним питањима о формацији локалних звезда; Астрофизичка и свемирска научна бибилиотека, Спрингер, 2003, изд. 299, с. 205. ISBN 978-1-4020-1755-1.
^ Ентони П. Гудсон, Роберт М. Вингли, Карл-Хајнц Боем, « Акреција која зависи од времена због магнетизма младих звезданих објеката као лансирног механизма за млазне ерупције », Астрофизички журнал, изд. 489,‎ 1997, с. 199
^ Фабијан Кас и Рони Кипенс, « Магнетизована акреција-структуре избацивања: 2.5-димензионалне магнетохидродинамичке симулације сталног идеала лансирања млаза са отпорних акрецијских дискова », Астрофизички журнал, изд. 591,‎ 2002, с. 988
^ Џонатан Фереира, Кетрин Дугадос, Силви Кабрит, « Који механизми за млазно лансирање су коришћени за Т Таури звезде? », Астрономија и астрофизика, изд. 453,‎ 2006, с. 785
^ Кристијан Фендт, « Колимација астрофизичких млазова: Улога дистрибуције магнетног поља акрецијског диска », Астрофизички журнал, изд. 651,‎ 2006, с. 272
^ Силви Кабрит, « Млазеви младих звезданих објеката: тренутни проблеми и изазови за будућност », Астрофизика и свемирска наука, изд. 287,‎ 2003, с. 259
^ Елена Гало, Роб Фендер, Кристијан Калер и др., « Тамни млаз доминира над спољном снагом звездане црне рупе Сигнис X-1 », Природа, изд. 436,‎ 2005, с. 819
^ Хејно Фалке и Питер Л. Бирман, « Галактички извори млазева и АГН конекција. », Астрономија и астрофизика, изд. 308,‎ 1996, с. 321
^ ^а ^б Стефани Корбел, « Велики млазеви у микроквазарима », Астрофизика и свемирке науке, изд. 300,‎ 2005, с. 275
^ Џ.М. Фостер, Б.Х. Вајлд, П.А. Росен, П.А и др., « Лабораторијске астрофизичке студије густине високе енергије о млазевима и лшоковима лука », Астрофизички журнал, изд. 634,‎ 2005, с. 77
^ Џон М. Блондин, Аријех Конигл и Брус А. Фраксел, « Хербиг-Харо објекти као главе радијацијских млазова », Астрофизички журнал, изд. 337,‎ 1989, с. 37

[automatski_generisano1-1] а ^б Ли Хартман, Акреција и избацивање, у отвореним питањима о формацији локалних звезда; Астрофизичка и свемирска научна бибилиотека, Спрингер, 2003, изд. 299, с. 205. ISBN 978-1-4020-1755-1.

[2] Ентони П. Гудсон, Роберт М. Вингли, Карл-Хајнц Боем, « Акреција која зависи од времена због магнетизма младих звезданих објеката као лансирног механизма за млазне ерупције », Астрофизички журнал, изд. 489,‎ 1997, с. 199

[3] Фабијан Кас и Рони Кипенс, « Магнетизована акреција-структуре избацивања: 2.5-димензионалне магнетохидродинамичке симулације сталног идеала лансирања млаза са отпорних акрецијских дискова », Астрофизички журнал, изд. 591,‎ 2002, с. 988

[4] Џонатан Фереира, Кетрин Дугадос, Силви Кабрит, « Који механизми за млазно лансирање су коришћени за Т Таури звезде? », Астрономија и астрофизика, изд. 453,‎ 2006, с. 785

[5] Кристијан Фендт, « Колимација астрофизичких млазова: Улога дистрибуције магнетног поља акрецијског диска », Астрофизички журнал, изд. 651,‎ 2006, с. 272

[6] Силви Кабрит, « Млазеви младих звезданих објеката: тренутни проблеми и изазови за будућност », Астрофизика и свемирска наука, изд. 287,‎ 2003, с. 259

[7] Елена Гало, Роб Фендер, Кристијан Калер и др., « Тамни млаз доминира над спољном снагом звездане црне рупе Сигнис X-1 », Природа, изд. 436,‎ 2005, с. 819

[8] Хејно Фалке и Питер Л. Бирман, « Галактички извори млазева и АГН конекција. », Астрономија и астрофизика, изд. 308,‎ 1996, с. 321

[automatski_generisano2-9] а ^б Стефани Корбел, « Велики млазеви у микроквазарима », Астрофизика и свемирке науке, изд. 300,‎ 2005, с. 275

[10] Џ.М. Фостер, Б.Х. Вајлд, П.А. Росен, П.А и др., « Лабораторијске астрофизичке студије густине високе енергије о млазевима и лшоковима лука », Астрофизички журнал, изд. 634,‎ 2005, с. 77

[11] Џон М. Блондин, Аријех Конигл и Брус А. Фраксел, « Хербиг-Харо објекти као главе радијацијских млазова », Астрофизички журнал, изд. 337,‎ 1989, с. 37

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Датотека:M87 jet.jpg|десно|мини|Ерупција из центра галаксије М87 је вероватно изазвана присуством супермасивне црне рупе чија маса је процењена на 3 милијарде масе Сунца]].
-У [[Астрофизика|астрофизици]], '''млазна ерупција ''' је цурење [[Материја|материје]] избризгавањем од стране неког [[свемир|свемирског објекта]]. Ерупције могу бити емитоване од стране астрономских објеката различите природе:<ref name="automatski generisano1"> Ли Хартман, Акреција и избацивање, у отвореним питањима о формацији локалних звезда; Астрофизичка и свемирска научна бибилиотека, Спрингер, 2003, изд. 299, с. 205 (ISBN 978-1-4020-1755-1)</ref>
+У [[Астрофизика|астрофизици]], '''млазна ерупција ''' је цурење [[Материја|материје]] избризгавањем од стране неког [[свемир|свемирског објекта]]. Ерупције могу бити емитоване од стране астрономских објеката различите природе:<ref name="automatski generisano1"> Ли Хартман, Акреција и избацивање, у отвореним питањима о формацији локалних звезда; Астрофизичка и свемирска научна бибилиотека, Спрингер, 2003, изд. 299, с. 205. {{page|year=|isbn=978-1-4020-1755-1|pages=}}</ref>
 * Супермасивне црне рупе у центру активних [[галаксија]];
 * [[Црна рупа|Црне рупе]] настале урушавањем [[звезда]] и то су онда микроквазари;
@@ Ред 9: / Ред 9: @@
 == Механизам ==
-Ерупције су често у вези са диском нарастања у магнетним структурама нарастања избризгавањем, али особине и функције оваквих структура су пуне контроверзе.<ref name="automatski generisano1" /> Ерупција захтева неки мотор који изазива ерупцију као и процеси везани за [[Флуид|флуиде]]. Већина аутора се слаже да [[магнетско поље|магнетно поље]] има значајну улогу.<ref> Ентони П. Гудсон, Роберт М. Вингли, Карл-Хајнц Боем, « Акреција која зависи од времена због магнетизма младих звезданих објеката као лансирног механизма за млазне ерупције », Астрофизички журнал, изд. 489,‎ 1997, с. 199</ref> <ref>Фабијан Кас и Рони Кипенс, « Магнетизована акреција-структуре избацивања: 2.5-димензионалне магнетохидродинамичке симулације сталног идеала лансирања млаза са отпорних акрецијских дискова », Астрофизички журнал, изд. 591,‎ 2002, с. 988</ref><ref>Џонатан Фереира, Кетрин Дугадос, Силви Кабрит, « Који механизми за млазно лансирање су коришћени за Т Таури звезде? », Астрономија и астрофизика, изд. 453,‎ 2006, с. 785</ref><ref>Кристијан Фендт, « Колимација астрофизичких млазова: Улога дистрибуције магнетног поља акрецијског диска », Астрофизички журнал, изд. 651,‎ 2006, с. 272</ref>
+Ерупције су често у вези са диском нарастања у магнетним структурама нарастања избризгавањем, али особине и функције оваквих структура су пуне контроверзе.<ref name="automatski generisano1" /> Ерупција захтева неки мотор који изазива ерупцију као и процеси везани за [[Флуид|флуиде]]. Већина аутора се слаже да [[магнетско поље|магнетно поље]] има значајну улогу.<ref>Ентони П. Гудсон, Роберт М. Вингли, Карл-Хајнц Боем, « Акреција која зависи од времена због магнетизма младих звезданих објеката као лансирног механизма за млазне ерупције », Астрофизички журнал, изд. 489,‎ 1997, с. 199</ref> <ref>Фабијан Кас и Рони Кипенс, « Магнетизована акреција-структуре избацивања: 2.5-димензионалне магнетохидродинамичке симулације сталног идеала лансирања млаза са отпорних акрецијских дискова », Астрофизички журнал, изд. 591,‎ 2002, с. 988</ref><ref>Џонатан Фереира, Кетрин Дугадос, Силви Кабрит, « Који механизми за млазно лансирање су коришћени за Т Таури звезде? », Астрономија и астрофизика, изд. 453,‎ 2006, с. 785</ref><ref>Кристијан Фендт, « Колимација астрофизичких млазова: Улога дистрибуције магнетног поља акрецијског диска », Астрофизички журнал, изд. 651,‎ 2006, с. 272</ref>
 == Објекти на које се односи ==
 [[Датотека:HH1 and HH2 imaged by WFPC2.jpg|десно|мини|Објекти ХХ1 и ХХ2 настали услед судара ерупције младе звезде са међузвезданим простором.]]
-У [[Физика|галактичкој физици]] налазимо на ерупције једног броја младих [[звезда]]<ref>Силви Кабрит, « Млазеви младих звезданих објеката: тренутни проблеми и изазови за будућност », Астрофизика и свемирска наука, изд. 287,‎ 2003, с. 259 </ref> као и око [[Црна рупа|црних рупа]] звезданог порекла.<ref>Елена Гало, Роб Фендер, Кристијан Калер и др., « Тамни млаз доминира над спољном снагом звездане црне рупе Сигнис X-1 », Природа, изд. 436,‎ 2005, с. 819</ref> У екстрагалктичкој области срећу се код активних галактичких језгара<ref>Хејно Фалке и Питер Л. Бирман, « Галактички извори млазева и АГН конекција. », Астрономија и астрофизика, изд. 308,‎ 1996, с. 321</ref> и микроквазара<ref name="automatski generisano2">Стефани Корбел, « Велики млазеви у микроквазарима », Астрофизика и свемирке науке, изд. 300,‎ 2005, с. 275</ref>; у та два случаја [[црна рупа]] је компактни објекат и узрок ерупције.
+У [[Физика|галактичкој физици]] налазимо на ерупције једног броја младих [[звезда]]<ref>Силви Кабрит, « Млазеви младих звезданих објеката: тренутни проблеми и изазови за будућност », Астрофизика и свемирска наука, изд. 287,‎ 2003, с. 259</ref> као и око [[Црна рупа|црних рупа]] звезданог порекла.<ref>Елена Гало, Роб Фендер, Кристијан Калер и др., « Тамни млаз доминира над спољном снагом звездане црне рупе Сигнис X-1 », Природа, изд. 436,‎ 2005, с. 819</ref> У екстрагалктичкој области срећу се код активних галактичких језгара<ref>Хејно Фалке и Питер Л. Бирман, « Галактички извори млазева и АГН конекција. », Астрономија и астрофизика, изд. 308,‎ 1996, с. 321</ref> и микроквазара<ref name="automatski generisano2">Стефани Корбел, « Велики млазеви у микроквазарима », Астрофизика и свемирке науке, изд. 300,‎ 2005, с. 275</ref>; у та два случаја [[црна рупа]] је компактни објекат и узрок ерупције.
 Кад су повезани са присуством централне црне рупе они су релативни<ref name="automatski generisano2" /> и могу да досегну и више милиона [[Светлосна година|светлосних година]]. Због ефекта перспективе могу да се крећу брже од [[Светлост|светлости]] (насупрот томе што [[теорија релативности|теорија релативитета]] каже да се материја у [[вакуум|вакуму]] не може кретати брже од брзине светлости), наиме овде се ради о оптичкој [[Илузија|илузији]]. Те ерупције се квалификују као супрасветлосне.
@@ Ред 24: / Ред 24: @@
 == Референце ==
-{{Reflist}}
+{{reflist}}
 [[Категорија:Астрономија]]