Неутронска звезда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Прво опажање неутронске звезде у видљивој светлости. У питању је неутронска звезда RX J185635-3754.

Неутронска звезда је врста звезде, или прецизније звезданог остатка, која може да настане услед гравитационог колапса масивне звезде током супернове. Неутронске звезде су сачињене готово искључиво од неутрона, субатомских честица без наелектрисања и готово идентичне масе као протон. Ове звезде имају велику температуру (око милион Келвина)[1] због велике густине, а даље урушавање звезде је онемогућено услед Паулијевог принципа искључења. Овај принцип говори да две честице (у овом случају два неутрона) не могу да симултано буду у истом квантом стању. Неутронске звезде су прво теоријски предвиђене 1933. од стране Валтера Бадеа и Фрица Цвикија, а пронађене су 1967. године као пулсари.

Настанак[уреди]

Неутронске звезде су један од могућих финалних стадијума звездане еволуције. У екплозији супернове језгро звезде колабира и настаје звездани објекат доста мање масе у односу на масу првобитне звезде. Неутронске звезде имају масу од 1,4 до приближно 3 масе Сунца. Звездани остаци масе испод Чандрасекарове границе (1,4 масе Сунца) су бели патуљци, а са преко 3 масе Сунца настају црне рупе.

Приликом експозије супернове, језгро звезде које се урушава и од којег настаје неутронска звезда задржава велики део свог угаоног момента. Како сад има само мали део свог некадашњег пречника, новоформирана неутронска звезда има веома велику брзину ротације. Распон периода ротације код ових звезда се креће од 1,4 милисекунде до 30 секунди.

Услед зрачења енергије на рачун ротационе енергије, неутронска звезда временом полако успорава своју ротацију. Брзина успоравања је изузетно мала, и износи од 10-12 до 10-12 секунди по веку. Спорије успоравају неутронске звезде са слабијим магнетским пољем.

Својства[уреди]

Неутронске звезде имају масу већу од 1,4 масе Сунца, а њихов пречник је реда величине 10 километара, тј. око 70.000 пута мање од пречника Сунца. Ово значи да је средња густина 1014 пута већа од Сунчеве. Једна кашичица материја са неутронске звезде (5 милилитара) би имала масу од 5×1012 килограма, тј. око 15 пута већу масу од масе свих живих људи на планети.

Како ови објекти имају звездане масе, а јако мале пречнике, њихово гравитационо поље је изузетно снажно. Космичка брзина, која говори колика је потребна брзина тела да би се оно ослободило гравитационог утицаја небеског тела, за неутронске звезде износи око 100.000 km/s, што је трећина од брзине светлости. Тело које би пало са висине од само једног метра, ударило би површину неутронске звезде брзином од око 2000 km/s.[2]

Температура унутар новоформиране неутронске звезде је преко 100 милијарди Келвина.[1] Ипак, огроман број неутрина које ова звезда у почетку емитује брзо односи велики део енергије, тако да се температура за свега неколико година спушта на око милион Келвина. И при толикој температури, највећи део зрачења звезда одашиље у области икс зрака. Што се тиче видљиве светлости, приближно иста енергија се зрачи у свим деловима видљивог спектра тако да неутронска звезда изгледа бела кад се посматра у видљивом делу спектра.

Откриће[уреди]

1932. године Сер Џејмс Чедвик (енгл. Sir James Chadwick) је открио неутрон, нову субатомску честицу, за чега је добио Нобелову награду 1935. године.

Свега годину дана касније, 1933. године, Валтер Баде (нем. Walter Baade) и Фриц Цвики (нем. Fritz Zwicky) су претпоставили постојање звезде састављене од неутрона. Трагајући за објашњењем настанка супернове, мислили су да оне стварају звезде сачињене од неутрона.

1967. године Џоселин Бел (енгл. Jocelyn Bell) и Ентони Хјуиш (енгл. Antony Hewish) су открили пулсаре, и тиме потврдили претпоставку о постојању неутронских звезда.

Посебне врсте неутронских звезда[уреди]

  • Пулсари - неутронска звезда чија оса магнетног поља после сваке ротације се упери ка Сунчевом систему, тако да ми добијамо правилно периодичне импулсе зрачења са ове звезде. Каже се да су пулсари свемирски светионици.
  • Магнетари - неутронска звезда са изузетно, изузетно јаким магнетским пољем, које одашиље највише зрака у гама спектру.

Референце[уреди]

  1. ^ а б „Introduction to neutron stars“ Приступљено 25. 1. 2009. 
  2. ^ http://en.allexperts.com/q/Astronomy-1360/Neutron-Stars-2.htm. Добављено дана 25.01.2009

Спољашње везе[уреди]