Светлост
Из Википедије, слободне енциклопедије
Светлост је део спектра електромагнетног зрачења из опсега таласних дужина видљивих голим оком. Некад се каже и видљива светлост што би био плеоназам да се термин светлост не користи и у ширем смислу да означи електромагнетно зрачење било које таласне дужине (рецимо ултаљубичасти зраци, које човек не види голим оком, а који изазивају флуоресценцију разних материјала, често се називају црним светлом).
 |
|
|---|---|
| љубичаста | 380–450 nm |
| плава | 450–495 nm |
| зелена | 495–570 nm |
| жута | 570–590 nm |
| наранџаста | 590–620 nm |
| црвена | 620–750 nm |
[уреди] Физиолошка осетљивост
Човек и животиње имају различит биолошки састав ока, тако није свима нека боја подједнако видљива. Зато се за јачину светлости поред физичке јединице ват (Watt) употребљава још физиолошка јединица лумен (lm). Значи ако је нека светлост јачине нпр. 1 лумен, онда има човек исти осећај видљивости па било које боје та светлост била. Али у физичком смислу, за нас није исто ако је нека светлост јачине 1 ват, јер имамо осећај, да је то светло јачине једног вата ако је зелене боје доста јаче него црвене или плаве. Видљивост боја приказује доња табела :
| Таласна дужина (nm) | Видљивост V(λ) |
|---|---|
| 400 | 0,0004 |
| 420 | 0,004 |
| 440 | 0,023 |
| 460 | 0,06 |
| 480 | 0,139 |
| 500 | 0,323 |
| 520 | 0,71 |
| 540 | 0,954 |
| 560 | 0,995 |
| 580 | 0,87 |
| 600 | 0,631 |
| 620 | 0,381 |
| 640 | 0,175 |
| 660 | 0,061 |
| 680 | 0,017 |
| 700 | 0,004 |
На основу приказаних података може се приметити, да је најјача боја на λ= 540-555 nm, а то је таласна дужина за жуто-зелену боју. То је разлог, зашто се за сигнална светла (семафори, возила) користе зелена, жута и црвена светла, на која је наше око најосетљивије.
Црна боја није боја већ одсуство боје. Људски мозак не прима никакав сигнал приликом гледања у црну боју.
Према адитивном принципу све боје су комбанације енг. RGB - red, green, blue, значи да је могуће сваку боју направити комбинујући црвену, плаву и зелену. Бела је присуство свих боја а црна је одсуство свих боја. Пример, како се од три боје добијају најразличитије боје је мастило штампача у боји. На овом принципу раде и ЦРТ монитори рачунара или класични ТВ уређаји.
[уреди] Физичко тумачење
Видљив део електромагнетног спектра је таласних дужина од 380 до 780 nm (нанометара), односно фреквенције (учестаности) од 4×1014 Hz до 7,9×1014 Hz. Светлост истовремено испољава особине таласа и честица. Светлосна честица, квант, је фотон.
Основне карактеристике светлости, схваћене као таласа, су:
- интензитет (пропорционалан амплитуди таласа)
- фреквенција, таласна дужина или боја
- поларизација
Таласна дужина светлости се доводи у везу са њеном фреквенцијом преко константе њене брзине:
При чему су:
| c | Брзина светлости, константа Универзума - 299820 km / s | |
| λ | Таласна дужина, основна јединица - метар ( m ) | |
| f | Фреквенција, основна јединица - херц ( Hz, s-1 ) |
Истинска природа светлости је једно од кључних питања модерне физике.
