Галаксија
Из Википедија
- За остале употребе, погледајте Галаксија (вишезначна одредница).
Галаксија је масивни гравитацијом везан скуп звезда, међугалактичог гаса, плазме и (могуће) невидљиве тамне материје. Галаксије се по величини деле на на оне најмање (патуљасте) које садрже око 10 милиона звезда до енормно великих које садрже и до билион(1012) звезда. Претпоставља се да у видљивом делу универзума постоји преко стотину милијарди (1011) галаксија. Већина галаксија у пречнику има од хиљаду па до стотину хиљада парсека (пар десетина хиљада па до пар стотина хиљада светлосних година). Галаксије су једна од друге често удаљене више милиона парсека (или мегапарсека). Галаксије су међусобно повезане гравитацијом и као такве чине скуп или галактичко јато, која заједно могу формирати и суперјато. Претпоставља се да 90% материје у галаксији чини такозвана тамна материја. Подаци прикупљени посматрањем говоре да већина галаксија садржи барем по једну супермасивну црну рупу у свом центру. Врло је вероватно да наша галаксија, Млечни пут поседује један такав објекат.
Садржај |
[уреди] Порекло речи
Реч „галаксија“ потиче од грчке речи „галаксијас“ („γαλαξίας“) односно „киклос галактикос“ и у преводу значи „млечни круг“ јер такав изглед имају поједине галаксије када су посматране под ведрим небом.
Када је Вилијам Хершел написао каталог о објектима у дубоком свемиру употребио је назив „спиралне небуле“ мислећи превасходно на галаксије попут Андромеде М31. Касније, када се утврдила права удаљеност ових објеката, галаксије су називане и „масивне конгломерације звезда“ или „космичка острва“. Ипак, узевши у обзир да реч „космос“ представља целину свега постојећег, назив је одбачен, тако да су масивни гравитацијом везани скупови звезда постали познати као галаксије.
[уреди] Типови галаксија
Галаксије се деле на три главна типа: елиптичне, спиралне, и нерегуларне. Узевши у обзир да се Хаблова класификација базира искључиво на визуелном морфолошком типу, то значи да постоје неке битне карактеристике и особине по којима се поједине галаксије разликују, а припадају истој групи-типу. Пример су формације звезда, или активности у центру.
[уреди] Елиптичне галаксије
По Хабловој класификацији елиптичне галаксије деле се на седам класа у зависности од нивоа елиптичности: Е0 готово сферичног облика, до Е7 елипсастог облика. Овакве галаксије садрже релативно малу количину међузвездане материје. Такође је утврђено да је формирање нових звезда ретка појава у оваквим галаксијама. То значи да таквим системима доминирају старе звезде које орбитирају око локалног центра гравитације у произвољном правцу. То им даје велику сличност са глобуларним јатима. Највеће галаксије су у већини случајева гигантске елиптичне галаксије. Верује се да је већина елиптичних галаксија формирано након колизије и спајања више галаксија у једну. Када се упореди са спиралном, величина такве једне галаксије је енормна. Такве галаксије се обично могу наћи у центру галактичког јата.
[уреди] Спиралне галаксије
Спиралне галаксије се састоје од ротирајућег диска који сачињавају звезде и међузвезданих гасова, док се при центру налази скупина старијих звезда. По Хабловој класификацији спиралне галаксије носе ознаку ‘S’, пропраћену са још три словне ознаке (a,b,c) у зависности од тога ком подскупу галаксија припада, и одређују величину крака и језгра галаксије. „Sa“-галаксије има слабо развијене и дефинисане краке док је језгро релативно масивно. Док на другом крају имамо „Sc“-галаксије са великим и дефинисаним крацима и отвореним малим језгром.
[уреди] Види још
