Пређи на садржај

Кримско-конгоанска хеморагијска грозница — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
→‎Историјат: унос текста и извора
Ред 19: Ред 19:
ККХГ је као ендемска болест заступљена у Африци, на Балкану, Блиском истоку. Азији, и у земљама јужно од 50-те паралеле. Болест има велику смртност која се креће od 10-40%. Тренутно не постоји вакцина доступна за људе или животиње.<ref name=autogenerated208.>{{Cite web|title=''''Crimean-Congo haemorrhagic fever''|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs208/en/|publisher=WHO, Fact sheet N°208 January 2013|accessdate=10. 4. 2016}}</ref>
ККХГ је као ендемска болест заступљена у Африци, на Балкану, Блиском истоку. Азији, и у земљама јужно од 50-те паралеле. Болест има велику смртност која се креће od 10-40%. Тренутно не постоји вакцина доступна за људе или животиње.<ref name=autogenerated208.>{{Cite web|title=''''Crimean-Congo haemorrhagic fever''|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs208/en/|publisher=WHO, Fact sheet N°208 January 2013|accessdate=10. 4. 2016}}</ref>
== Историјат ==
== Историјат ==
Први случај хеморагијске грознице забележен је у 12. веку на простору данашњег [[Таџикистан]]у, на основу кога се може претпоставити да је то био уједно први познати случај Кримске Конго хеморагијска грозница.
Кримска Конго хеморагијска грозница, као посебна нозолошки ентитет откривена је после епидемији, која данас има медицинско-историјски значај, на Криму 1944. године.<ref name=autogenerated7/>

римска Конго хеморагијска грозница, као посебна нозолошки ентитет откривена је после епидемији, која данас има медицинско-историјски значај, на Криму 1944. године,<ref name=autogenerated7/> од стране Совјетски научника. Како су први идентификовали болест, они су је назвали Кримска хеморагијска. Тада је доказана вирусна етиологија болести, након истраживања кретања вируса кроз организам „добровољаца“. Међутим Совјетски научници нису успели да изолују агенс у том тренутку.<ref>Chumakov, 1947 INCOMPLETE</ref> Тек у јуну 1967, совјетски виролог Михаил Чумаков регистровао је у изолату узетом са једног фаталног случаја, установио да је инсекат тај који преноси вирус.<ref>{{cite journal |author=Chumakov MP, Butenko AM, Shalunova NV, Mart'ianova LI, Smirnova SE, Bashkirtsev IuN, Zavodova TI, Rubin SG, Tkachenko EA, Karmysheva VIa, Reingol'd VN, Popov GV, Savinov AP |title=New data on the viral agent of Crimean hemorrhagic fever |journal=Vopr Virusol |volume=13 |issue=3 |pages=377 |date=May–June 1968 |pmid=4235803 |language=Russian}}</ref>

Четири месеца раније, вирусолози ''Jack Woodall и D Simpson'' објавили су први извештај о вирусу као узрочнику болести и назвали га Конго вирус,<ref>{{cite journal |author=Simpson DI, Knight EM, Courtois G, Williams MC, Weinbren MP, Kibukamusoke JW |title=Congo virus: a hitherto undescribed virus occurring in Africa. I. Human isolations—clinical notes |journal=East Afr Med J |volume=44 |issue=2 |pages=86–92 |date=February 1967 |pmid=6040759 }}</ref><ref>{{cite journal |author=Woodall JP, Williams MC, Simpson DI |title=Congo virus: a hitherto undescribed virus occurring in Africa. II. Identification studies |journal=East Afr Med J |volume=44 |issue=2 |pages=93–8 |date=February 1967 |pmid=6068614 }}</ref> на основу чињенице да је 1956. вирус откривен у лабораторији у белгијском Конгу. Сој вируса В 3010, изоловани у Конгу био је идентично са другим сојем из Уганде, као и са оним који је открио Чумаков.<ref>{{cite journal |author=Casals J |title=Antigenic similarity between the virus causing Crimean hemorrhagic fever and Congo virus |journal=Proc Soc Exp Biol Med |volume=131 |issue=1 |pages=233–6 |date=May 1969 |pmid=5770109 |doi=10.3181/00379727-131-33847}}</ref>

Међународни комитет за таксономију вируса предложила име Конго Кримски вирус хеморагијске грознице, али су Совјети инсистирали на називу Кримски Конго вирус хеморагијске грознице. Против свих принципа усвајања научних номенклатура на основу приоритета објављивања, усвојен је као званични назив Кримски Конго вирус хеморагијске грозница, 1973. године под утицајем политике хладног рата, која је владала у свету у том периоду.<ref> {{Citation
| last =Ergönül
| first =Onder
| author-link =
| last2 =Whitehouse
| first2 =Charles A.
| author2-link =
| title =Congo Hemorrhagic Fever: A Global Perspective
| place =Netherlands
| publisher =Springer
| series =
| volume =
| origyear =
| year =2007
| month=
| edition =
| chapter = Personal Reflections, Jack Woodall
| chapterurl =
| page = 23
| pages =
| url =
| archiveurl =
| archivedate =
| doi =
| id =
| isbn =978-1-4020-6105-9
| mr =
| zbl =
| jfm = }}</ref> Међутим, од тада се у бројној литератури користи и назив Конго-Кримски или само Конго вирус ка службени назив. Овај назив користи се у извештајима који садрже податке о појави вируса или антитела на вирус из Грчке, Португала, Јужне Африке, Мадагаскара,, Магреба, Дубаи, Саудијској Арабији, Кувајту и Ираку.<ref>{{cite journal |author=Crowcroft NS, Morgan D, Brown D |title=Viral haemorrhagic fevers in Europe—effective control requires a co-ordinated response |journal=Euro Surveill |volume=7 |issue=3 |pages=31–2 |date=March 2002 |pmid=12631941 }}</ref><ref>{{cite journal |author=Al-Tikriti SK, Al-Ani F, Jurji FJ, Tantawi H, Al-Moslih M, Al-Janabi N, Mahmud MI, Al-Bana A, Habib H, Al-Munthri H, Al-Janabi S, AL-Jawahry K, Yonan M, Hassan F, Simpson DI |title=Congo/Crimean haemorrhagic fever in Iraq |journal=Bull World Health Organ |volume=59 |issue=1 |pages=85–90 |year=1981 |pmid=6790183 |pmc=2396030}}</ref><ref>{{cite journal |author=Okorie TG |title=Comparative studies on the vector capacity of the different stages of ''Amblyomma variegatum Fabricius'' and ''Hyalomma rufipes Koch'' for Congo virus, after intracoelomic inoculation |journal=Vet Parasitol |volume=38 |issue=2–3 |pages= 215–23|date=March 1991 |pmid=1907050 |doi=10.1016/0304-4017(91)90131-e}}</ref>


Болест се до данс јавља у више од 20 земаља; [[Европа|Европе]] (земљама бившег СССР-а и СФР Југославије, Бугарској, Грчкој, Албанији, Турској), [[Азија|Азије]] (Индији, Авганистану, Пакистану) и [[Африка|Африке]] (Египту, Етиопији, Кенији, Танзанији, Уганди,
Болест се до данс јавља у више од 20 земаља; [[Европа|Европе]] (земљама бившег СССР-а и СФР Југославије, Бугарској, Грчкој, Албанији, Турској), [[Азија|Азије]] (Индији, Авганистану, Пакистану) и [[Африка|Африке]] (Египту, Етиопији, Кенији, Танзанији, Уганди,

Верзија на датум 10. април 2016. у 16:20

Кримска Конго хеморагијска грозница
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностИнфектологија
МКБ-10A98.0
МКБ-9-CM065.0
DiseasesDB31969

Кримска Конго хеморагијска грозница (ККХГ) (лат. Febris haemorrhagica Crimea-Congo) акутна је природно-жаришна заразна болест, коју преносе вектори из групе крпељи, убодом или контактом преко коже (ако га заражена особа претходно убије и након тога утрља у кожу) и путем крви. Вирус се може пренети и са човека на човека директним контактом са излучевинама или крвљу оболеле особе. зато је од великог епидемиолошког значаја могућност интерхумане трансмисије болести.

Клинички се испољава фебрилним токсично-инфективним синдромом са израженим хеморагијама различитих локализација и интензитета. Јавља се спорадично или у мањим, најчешће породичним епидемијама.

ККХГ је као ендемска болест заступљена у Африци, на Балкану, Блиском истоку. Азији, и у земљама јужно од 50-те паралеле. Болест има велику смртност која се креће od 10-40%. Тренутно не постоји вакцина доступна за људе или животиње.[1]

Историјат

Први случај хеморагијске грознице забележен је у 12. веку на простору данашњег Таџикистану, на основу кога се може претпоставити да је то био уједно први познати случај Кримске Конго хеморагијска грозница.

римска Конго хеморагијска грозница, као посебна нозолошки ентитет откривена је после епидемији, која данас има медицинско-историјски значај, на Криму 1944. године,[2] од стране Совјетски научника. Како су први идентификовали болест, они су је назвали Кримска хеморагијска. Тада је доказана вирусна етиологија болести, након истраживања кретања вируса кроз организам „добровољаца“. Међутим Совјетски научници нису успели да изолују агенс у том тренутку.[3] Тек у јуну 1967, совјетски виролог Михаил Чумаков регистровао је у изолату узетом са једног фаталног случаја, установио да је инсекат тај који преноси вирус.[4]

Четири месеца раније, вирусолози Jack Woodall и D Simpson објавили су први извештај о вирусу као узрочнику болести и назвали га Конго вирус,[5][6] на основу чињенице да је 1956. вирус откривен у лабораторији у белгијском Конгу. Сој вируса В 3010, изоловани у Конгу био је идентично са другим сојем из Уганде, као и са оним који је открио Чумаков.[7]

Међународни комитет за таксономију вируса предложила име Конго Кримски вирус хеморагијске грознице, али су Совјети инсистирали на називу Кримски Конго вирус хеморагијске грознице. Против свих принципа усвајања научних номенклатура на основу приоритета објављивања, усвојен је као званични назив Кримски Конго вирус хеморагијске грозница, 1973. године под утицајем политике хладног рата, која је владала у свету у том периоду.[8] Међутим, од тада се у бројној литератури користи и назив Конго-Кримски или само Конго вирус ка службени назив. Овај назив користи се у извештајима који садрже податке о појави вируса или антитела на вирус из Грчке, Португала, Јужне Африке, Мадагаскара,, Магреба, Дубаи, Саудијској Арабији, Кувајту и Ираку.[9][10][11]

Болест се до данс јавља у више од 20 земаља; Европе (земљама бившег СССР-а и СФР Југославије, Бугарској, Грчкој, Албанији, Турској), Азије (Индији, Авганистану, Пакистану) и Африке (Египту, Етиопији, Кенији, Танзанији, Уганди, Заиру, Конгу, Сенегалу, Нигерији, Јужноафричкој Републици.[12][13][14][15][16]

У данас бившој СФР Југославији, ККХГ је први пу откривена у Сувој Реци, у Српској покрајини Косово и Метохија 1954. године. Тада су пријављена три повезана случаја која су се завршила смртним исходом због акутног хеморагијског синдрома. Епидемиолошким испитивањима доказано је присуство лат. Hyalomma plumbeum plumbeum, као резервоара и вектора вируса ККХГ у непосредној близини кућа и насеља оболелих.[2]

Епидемиологија

На глобалном нивоу болест је највише заступљена у земљама бившег Совјетског Савеза (Русија, Туркменија, Узбекистан, Киргизија). Осим у земљама бившег Совјетског Савеза у Азији болест је евидентирана и у Ираку, Ирану, Пакистану, западној Кини на Арабијском полуострву. Нешто ређе болест је присутна у Африци (Конго, Уганда, Нигерија, Кенија) и Европи (Бугарска, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Македонија, Албанија, Србија). У Србији, природно жариште Кримске Конго хеморагијске грознице је на Косову и Метохији. На коме се сваке године (општине Ораховац, Малишева) региструје појава нових случајева болести.

Болест има велику смртност, која код оболелих особа износи до 40%.

Етиологија

Крпељ поред пренете болести на месту убода на кожи изазива и локалну инфекцију

Кримска Конго хеморагијска грозница је акутна, вирусна, природно-жаришна зооноза, која се у природним условима преноси на човека убодом одређених врста иксоидних крпеља, са могућношћу интерхуманог ширења. Болест, која има сезонски карактер (пролеће-лето), претежно се јавља спорадично. Код ККХГ преовлађују инапарентне над манифестним инфекцијама.[17][18]

Болест се примарно преноси у тзв. природним жаришним подручјима света у којима живи посебна врста крпеља (иксоидни крпељ) преносиоца вируса узрочника ове хеморагијске грознице. Примарни резервоар заразе су птице, дивље и домаће животиње и иксоидни крпељи. Крпељи се инфицирају преко животиња и постају доживотно заражени.

Патофизиологија

Кримску Конго хеморагијске грозница у свом развоју пролази кроз четри стадијума: инкубације, предхеморагијски, хеморагијски и стадијум реконвалесцеције.

Период инкубације

Период инкубације болести може да траје од једног до четрнаест дана (просечно 5 до 7 дана).[19] Дужина инкубационог периода зависи од начина уласка вируса:[16][20][21]

  • Након инфекције убодом крпеља, или крпељског облика заражавања, период инкубације је обично један до три дана (максимално до девет дана).[19]
  • Период инкубације након интерхуманог заражавања тј. контакта са зараженом крвљу или ткивима обично је пет до шест дана (највише до 13 дана).[19]

Предхеморагијски стадијум

Овај стадијум који траје од 1 до 8 дана (просечно три), карактерише се знацима токсично-инфективног синдрома. У овој фази болести су најпостојанији знаци надражаја или оштећења централног нервног система (раздражљивост или поспаност, конфузност, збуњеност),затим мишићног система, кардиоваскуларног система и гастроинтестиналног тракта.

Хеморагијски стадијум

Овај стадијум најчешће се јавља између трећег и петог дана болести. Манифестује се променама различитог степена изражености (крварења по кожи, крварења из носа, дигестивног система, мокраћнополног система), на различитим деловима тела.

Стадијум реконвалесценције

Реконвалесцентни стадијум развија се од друге до треће недеље од почетка болести. Испољава се постепеним повлачењем знакова и симптома болести. У зависности од тежине болести, опоравак и пуна радна способност враћа се након једног до два месеца од престанка симптома болести.[16][20][22][12][21]

Клиничка слика

Болест почиње нагло, и карактеришу се:

  • Високом температуром, малаксалошћу, језом и дрхтавицом
  • Јаком главобољом, боловима у мишићима, нарочито слабинске регије,
  • Боловима у зглобовима,
  • Губитком апетита, сувим језиком, боловима у трбуху, муком и повраћањем.
  • Уочава се хиперемија ждрела, вдежњаче ока, енантем букалне слузокоже,
  • Хиперемија лица, врата и горњег дела грудног коша.
  • Болесник је узнемирен или сомнолентан, са знацима надражаја или оштећења централног нервног система (раздражљивост или поспаност, конфузност, збуњеност),
  • Клиничку слику карактерише и изражен хеморагијски синдром у виду крварења из носа и утеруса, слузнице усне дупље, желуца, црева.

Дијагноза

Дијагноза ККХГ заснива се на познавању епидемиолошко-еколошких параметара, клиничке слике, имунолошких, хематолошких и биохемијских параметара.[12][23][24]

Кримска Конго хеморагијска грозница у лабораторијским условима може да се дијагностикује изолацијом вируса уз помоћ више различитих тестова:

  • ЕЛИСА тест или ензимско-имуни тест.
  • Налазом специфичних антитела класе ИгМ
  • Четвороструким порастом титра антитела ИгГ класе у парном серуму.
  • Реакција ланчаног умножавања (Polymerase Chain Reaction - PCR)
  • Изолација вируса у ћелијској култури

Пацијенти у првих неколико дана обично не развијају мерљив ниво антитела, тако да се дијагноза код ових болесника може поставити само детекцијом вируса или РНК из крви или ткива. Међутим изолација вируса не мора увек да буде успешна уколико је крв узета после трећег дана фебрилности.[12][23][24]

Тестови који се изводе са узорцима болесника јако инфективни и представљају екстремну биолошку опасност и ризик, и треба да се изводе искључиво уз примену оптималних биолошких услова заштите.

Међутим, ако су узорци инактивирани (на пример вируцидима, гама зрацима, формалдехидом, топлотом, итд), са њима се може манипулисати у стандардни биолошки безбедним условима.

Терапија

Лечење ККХГ заснива се на супституционој терапији која се допуњује и симптоматском, уз одговарајући хигијенско дијететски режим исхране и живота.

Мере заштите

Мере личне заштите

Мере личне заштите заснивају се на спречавању могућег убода крпеља и спроводе се:

  • Избегавањем боравка на стаништима крпеља (ливада и паркови са високом травом и бујним зеленило, ливаде на којима се врши испаша стоке, шуме)
  • Применом репелената (средства против убода инсеката) за време боравку у природи, који могу да штите више сати
  • Ношењем светле одеће која штити руке и ноге
  • Детаљни преглед коже тела након боравка у природи
  • Истресањем одеће (јер се крпељ може донети и на одећи) и прегледом кућних љубимца.

Особе које су професионално и потенцијално изложене ризику заражавања вирусом Кримске-Конго хеморагијске грознице (сточари, земљорадници, радници у кланици), за време бриге око животињама треба да носе одговарајућу заштитну одећу и рукавице.

Здравствени радници такође треба да носе заштитна одела, рукавице, наочаре и маске. Посебан опрез неопходан је при контакту са крвљу болесника (вађење крви, давање инфузија, трансфузија, обдукција).

Поступак након уједа крпеља

Уколико је дошло до уједа крпеља, пацијент треба да се придржава следећих мера:

  • На место убода крпеља не стављати никаква хемијска средства (етар, алкохол, бензин)
  • Не покушавати самостално вађење крпеља јер се притиском и гњечењем места убода крпељ може здробити, а његова рилица отићи још дубље у кожу, што погодује бржем ширењу инфекције
  • Јавити се лекару у току прва 24 сата, јер у свакој здравственој установи, постоји обучено особље које ће крпеља извадити у целости, и извршити дезинфекцију места убода.
Постекспозициона заштита

Постекспозициона заштита, односно заштита након излагања потенцијално зараженом крви или излучевинама, спроводи се давањем имуноглобулина (готових антитела против Кримске-Конго хеморагијске грознице).

Веома је важно да лекар од пацијента узме основне епидемиолошке податке о убоду крпеља (на пример о месту где је особа боравила у природи јер постоји могућност да се ради о ендемском подручју) и то пријави надлежној превентивномедицинској установи.

Вакцинација

Не постоји специфична вакцина против ККХГ.

Евентуално за превенцију крпељског менингоенцефалитиса постоји могућност примене специфичне заштите у виду вакцине против крпељског менингоенцефалитиса. Овакав вид заштите препоручује се професионално изложеним лицима и лицима која бораве у подручјима која су ендемска за крепљски менингоенцефалитис.

Прогноза

Особе које су преживеле акутне манифестације ККХГ, опорављају се у потпуности и стварају антитела у организму која се одржавају дуги низ година.

Леталитет код средње теших и тешких облика износи 10-15%. Уколико је инфекција пренета крпељима, леталитет износи 12-17%, док је код интерхумани трансмисије леталитет 40-60%.

Створени имунитет након прележене болести је трајан.[22][12][13]

Извори

  1. '^ „'Crimean-Congo haemorrhagic fever”. WHO, Fact sheet N°208 January 2013. Приступљено 10. 4. 2016. 
  2. ^ а б Obradović M. Doprinos poznavanju prirodnihžarišta Krimske-Kongo hemoragične grozniceu Jugoslaviji. Doktorska disertacija. Univerzitetu Beogradu, 1985.
  3. ^ Chumakov, 1947 INCOMPLETE
  4. ^ Chumakov MP, Butenko AM, Shalunova NV, Mart'ianova LI, Smirnova SE, Bashkirtsev IuN, Zavodova TI, Rubin SG, Tkachenko EA, Karmysheva VIa, Reingol'd VN, Popov GV, Savinov AP (May—June 1968). „New data on the viral agent of Crimean hemorrhagic fever”. Vopr Virusol (на језику: руски). 13 (3): 377. PMID 4235803.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  5. ^ Simpson DI, Knight EM, Courtois G, Williams MC, Weinbren MP, Kibukamusoke JW (фебруар 1967). „Congo virus: a hitherto undescribed virus occurring in Africa. I. Human isolations—clinical notes”. East Afr Med J. 44 (2): 86—92. PMID 6040759. 
  6. ^ Woodall JP, Williams MC, Simpson DI (фебруар 1967). „Congo virus: a hitherto undescribed virus occurring in Africa. II. Identification studies”. East Afr Med J. 44 (2): 93—8. PMID 6068614. 
  7. ^ Casals J (мај 1969). „Antigenic similarity between the virus causing Crimean hemorrhagic fever and Congo virus”. Proc Soc Exp Biol Med. 131 (1): 233—6. PMID 5770109. doi:10.3181/00379727-131-33847. 
  8. ^ Ergönül, Onder; Whitehouse, Charles A. (2007), „Personal Reflections, Jack Woodall”, Congo Hemorrhagic Fever: A Global Perspective, Netherlands: Springer, стр. 23, ISBN 978-1-4020-6105-9 
  9. ^ Crowcroft NS, Morgan D, Brown D (март 2002). „Viral haemorrhagic fevers in Europe—effective control requires a co-ordinated response”. Euro Surveill. 7 (3): 31—2. PMID 12631941. 
  10. ^ Al-Tikriti SK, Al-Ani F, Jurji FJ, Tantawi H, Al-Moslih M, Al-Janabi N, Mahmud MI, Al-Bana A, Habib H, Al-Munthri H, Al-Janabi S, AL-Jawahry K, Yonan M, Hassan F, Simpson DI (1981). „Congo/Crimean haemorrhagic fever in Iraq”. Bull World Health Organ. 59 (1): 85—90. PMC 2396030 Слободан приступ. PMID 6790183. 
  11. ^ Okorie TG (март 1991). „Comparative studies on the vector capacity of the different stages of Amblyomma variegatum Fabricius and Hyalomma rufipes Koch for Congo virus, after intracoelomic inoculation”. Vet Parasitol. 38 (2–3): 215—23. PMID 1907050. doi:10.1016/0304-4017(91)90131-e. 
  12. ^ а б в г д Ertugrul B, Uyar Y, Yavas K, et al. An outbreak of Crimean-Congo hemorrhagic fever in western Anatolia, Turkey. Int J Infect Dis 2009;13(6):e431–436.
  13. ^ а б Sisman A. Epidemiologic Features and Risk Factors of Crimean-Congo Hemorrhagic Fever in Samsun Province, Turkey. J Epidemiol 2012;531(2):176–181.
  14. ^ Burney MI. Ghafoor A. Saleen M. Webb PA.Casals J. Nosocomial outbreak of viral hemorrhagicfever caused by Crimean Hemorrhagicfever-Congo virus in Pakistan, January 1976.Am J Trop Med Hyg 1980; 29(5):941–947.
  15. ^ Camicas JL. Cornet JP. Gonzalez JP. WilsonML. Adam F. Zeller HG. Crimean-Congohemorrhagic fever in Senegal. Latest data onthe ecology of the CCHF virus. Bull Soc PatholExot 1994;87(1):11–16.
  16. ^ а б в Eltari E, Cani M, Cani K, Glina A. Crimean–Congo hemorrhagic fever in Albania. In: Sumiruariesof 1st International Symposium onhantanvirus and Crimean-Congo hemorrhagicfever virus. Porto Carras, Halkidiki, Greece.1988; 34
  17. ^ Ertugrul B, Uyar Y, Yavas K, et al. An outbreak of Crimean-Congo hemorrhagic fever in western Anatolia, Turkey. Int J Infect Dis 2009;13(6):e431–436.
  18. ^ Popović, Katanić N. Kliničke i epidemiološke karakteristike Kongo Krimske hemoragijske groznice na Kosovu i Metohiji. Doktorska disertacija. Univerzitet u Prištini, 2000
  19. ^ а б в „Signs and symptoms, Crimean-Congo haemorrhagic fever”. WHO, Fact sheet N°208 January 2013. Приступљено 10. 4. 2016. 
  20. ^ а б Midilli K, Gargili A, Ergonul O, et al. Imported Crimean-Congo hemorrhagic fever cases in Istanbul. BMC Infectious Diseases 2007;7:54.
  21. ^ а б Ftika L, Maltezou HC. Viral haemorrhagic fevers in healthcare settings. J Hosp Infect. 2013;83(3):185–92
  22. ^ а б Popović, Katanić N. Kliničke i epidemiološke karakteristike Kongo Krimske hemoragijske groznice na Kosovu i Metohiji. Doktorska disertacija. Univerzitet u Prištini, 2000.
  23. ^ а б Thomas S, Thomson G, Dowall S, et al. Review of Crimean Congo hemorrhagic fever infection in Kosova in 2008 and 2009: prolonged viremias and virus detected in urine by PCR. Vector Borne Zoonotic Dis 2012;12(9):800–804.
  24. ^ а б Obradović M, Gligić A. Antitela protiv virusaKrimske-Kongo hemoragične groznice u ljudikoji žive u prirodnim žarištima. VojnosanitPregl 1981;38:342–346.

Литература

Спољашње везе

Кримско-конгоанска хеморагијска грозница на Викимедијиној остави.
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кримско-конгоанска_хеморагијска_грозница&oldid=11791967”