Таџикистан

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 37°-41° СГШ, 67°-75° ИГД

Република Таџикистан
Ҷумҳурии Тоҷикистон
Cumhuriyi Tocikiston
Застава Таџикистана Грб Таџикистана
Застава Грб
крилатица: Суруди миллии
Химна
Суруди миллӣ
Положај Таџикистана
Главни град Душанбе
Службени језик таџички, руски
Председник: Емомали Рахмон
Премијер: Кохир Расулзада
Независност: од Совјетског Савеза
9. септембар 1991.
Површина  
 — укупно 143.100 km² (95)
 — вода (%) 0.3
Становништво  
 — 2014. 8.160.000 [1] (97)
 — густина 45/km² 
Валута сомони
Временска зона UTC UTC+5
Интернет домен .tj
Позивни број +992

Таџикистан, званично Република Таџикистан (таџ. Ҷумҳурии Тоҷикистон, рус. Респу́блика Таджикиста́н), је држава у Централној Азији[2]. Граничи се са Авганистаном на југу, Кином на истоку, Киргизијом на северу, и Узбекистаном на западу. Таџикистан значи „Земља Таџика“. Таџички језик је дијалекат персијског језика (фарси). Члан је ОДКБ,Шангајске организације за сарадњу и земља посматрач у Евроазијској унији.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Таџикистана
Планински венци у Таџикистану

Људи живе на територији која данас чини Таџикистан непрекидно од 4000. п. н. е. Земља је била под влашћу разних царстава током историје, највише под Персијским царством. Пре нове ере, Таџикистан је био део Бактријског царства. Арапи су донели ислам у 7. веку. Саманиди су заменили Арапе, али су их на крају избацили туркијски народи. Монголи су касније преузели контролу над територијом, и Таџикистан је постао део емирата Бухара.

У 19. веку, Руско царство је почело да се шири у Централној Азији, током борбе за доминацију са Великом Британијом, и преузело је контролу над Таџикистаном. Након што је руски цар свргнут 1917, таџичка герила је почела рат против бољшевичких армија у узалудном покушају да одржи независност. Бољшевици су победили у четворогодишњем рату, у коме су џамије и села спаљивана, а становништво трпело репресије.

Као део Совјетског Савеза, Таџикистан је првобитно био сврстан са територијом која данас чини Узбекистан у Аутономну Совјетску Социјалистичку Републику Таџикистан, али је 1929. постао одвојена конститутивна република. Москва није чинила пуно на развоју Таџикистана, и он је релативно каскао за осталим републикама Совјетског Савеза у условима за живот, образовању и индустрији. Током 1970-их, исламске илегалне партије су почеле да се формирају, и оне су окупљале Таџике против Совјетског Савеза, али прави немири нису почели до 1990. Наредне године, Совјетски Савез се распао, и Таџикистан је прогласио независност.

У земљи је у мају 1992. букнуо Таџикистанског грађанског рата, у коме су учествовале разне фракције које су се међусобно бориле. Емомали Рахмон је био први вођа Таџикистана, и он је задржао власт до данас. Међутим, он је оптужен за етничко чишћење других етничких група током Таџикистанског грађанског рата. Године 1997. успостављено је примирје између Рахмонова и опозиционих партија. Мирни избори су одржани 1999, али се опозиција жалила да су били непоштени. На овим изборима, Рахмонов је имао само једног противкандидата којем је дозвољено да се региструје, и реизабран је готово једногласно. Руске трупе су и даље стациониране у јужном Таџикистану, како би чувале границу са Авганистаном. Након терористичких напада 11. септембра, америчке и француске трупе су такође стациониране у овој земљи.

Политика[уреди]

Главни чланак: Политика Таџикистана

Граница између Таџикистана и Авганистана

Готово одмах након пошто је стекао независност, Таџикистан је запао у грађански рат у коме су учествовале разне фракције, наводно подржаване од Русије и Ирана. Од 400.000 Руса, само је 25.000 остало у Таџикистану. Остали су пребегли у Русију. До 1997. рат се смирио, а централна власт је почела да се формира, са мирним изборима 1999.

Језеро Каракул

Таџикистан је званично република, и има изборе за председника (мандат од седам година) и парламент (мандат од пет година). Последњи председнички избори одржани су 6. новембра 2006, и као и код свих претходних, међународни посматрачи верују да су избори имали много мана, што побуђује оптужбе опозиционих партија да председник Емомали Рахмонов манипулише изборним процесом. Током последњих парламентарних избора 2005, Народна демократска партија Таџикистана Емомали Рахмонова освојила је већину посланичких места.

У парламенту, опозиционе групе су се често сукобљавале са владајућом партијом, али ово није довело до већих нестабилности.

Најважније политичке партије у Таџикистану су: Народна демократска партија Таџикистана(владајућа), Таџикистанска комунистичка партија, Таџикистанска партија исламског повратка, Демократска партија Таџикистана (две фракције), Социјалистичка партија Таџикистана (две фракције), Таџикистанска социјалдемократска партија, Партија економске реформе Таџикистана, Таџикистанска аграрна партија.

Покрајине[уреди]

Административна подела Таџикистана

Главни чланак: Покрајине Таџикистана

Таџикистан је подељен у регионе, покрајине или вилајете (главни градови у заградама)

и једну аутономну покрајину-

Област у којој се налази престоница, Душанбе, не улази у покрајинску административну поделу.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications


Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :