Таџикистан

Република Таџикистан
Ҷумҳурии Тоҷикистон

Застава Грб
крилатица: Суруди миллии
Химна Суруди миллӣ
Главни град	Душанбе
Службени језик	таџички, руски
Председник:	Емомали Рахмон
Премијер:	Окил Окилов
Независност:	од Совјетског Савеза 9. септембар 1991.
Површина
- Укупно	143.100 km² (95.)
- Вода (%)	0.3
Становништво
- 2006.	7.320.000 (100.)
- Густина	45/km²
Валута	сомони
Временска зона	UTC UTC+5
Интернет домен	.tj
Позивни број	+992

Република Таџикистан (таџ. Ҷумҳурии Тоҷикистон, рус. Респу́блика Таджикиста́н), раније позната као Таџичка Совјетска Социјалистичка Република, је држава у Централној Азији. Граничи се са Авганистаном на југу, Кином на истоку, Киргизијом на северу, и Узбекистаном на западу. Таџикистан значи „Земља Таџика“. Таџички језик је дијалекат персијског језика (фарси).

Историја

За више информација погледајте чланак Историја Таџикистана

Планински венци у Таџикистану

Људи живе на територији која данас чини Таџикистан непрекидно од 4000. п. н. е. Земља је била под влашћу разних царстава током историје, највише под Персијским царством. Пре нове ере, Таџикистан је био део Бактаријског царства. Арапи су донели ислам у 7. веку. Саманиди су заменили Арапе, али су их на крају избацили туркијски народи. Монголи су касније преузели контролу над територијом, и Таџикистан је постао део емирата Бухара.

У 19. веку, Руско царство је почело да се шири у Централној Азији, током борбе за доминацију са Великом Британијом, и преузело је контролу над Таџикистаном. Након што је цар свргнут 1917, Таџичка герила је почела рат против бољшевичких армија у узалудном покушају да одржи независност. Бољшевици су победили у четворогодишњем рату, у коме су џамије и села спаљивана, а становништво трпело репресије.

Као део Совјетског Савеза, Таџикистан је првобитно био сврстан са територијом која данас чини Узбекистан у Аутономну Совјетску Социјалистичку Републику Таџикистан, али је 1929. постао одвојена конститутивна република. Москва није чинила пуно на развоју Таџикистана, и он је релативно каскао за осталим републикама Совјетског Савеза у условима за живот, образовању и индустрији. Током 1970-их, исламске илегалне партије су почеле да се формирају, и оне су окупљале Таџике против СССР-а, али прави немири нису почели до 1990. Наредне године, Совјетски Савез се распао, и Таџикистан је прогласио независност.

У земљи је у мају 1992. букнуо Таџикистанског грађанског рата, у коме су учествовале разне фракције које су се међусобно бориле. Емомали Рахмонов је био први вођа Таџикистана, и он је задржао власт до данас. Међутим, он је оптужен за етничко чишћење других етничких група током Таџикистанског грађанског рата. Године 1997. успостављено је примирје између Рахмонова и опозиционих партија. Мирни избори су одржани 1999, али се опозиција жалила да су били непоштени. На овим изборима, Рахмонов је имао само једног противкандидата којем је дозвољено да се региструје, и реизабран је готово једногласно. Руске трупе су и даље стациониране у јужном Таџикистану, како би чувале границу са Авганистаном. Након терористичких напада 11. септембра, америчке и француске трупе су такође стациониране у овој земљи.

Политика

Главни чланак: Политика Таџикистана

Граница између Таџикистана и Авганистана

Готово одмах након пошто је стекао независност, Таџикистан је запао у грађански рат у коме су учествовале разне фракције, наводно подржаване од Русије и Ирана. Од 400.000 Руса, само је 25.000 остало у Таџикистану. Остали су пребегли у Русију. До 1997. рат се смирио, а централна власт је почела да се формира, са мирним изборима 1999.

Језеро Каракул

Таџикистан је званично република, и има изборе за председника (мандат од седам година) и парламент (мандат од пет година). Последњи председнички избори одржани су 6. новембра 2006, и као и код свих претходних, међународни посматрачи верују да су избори имали много мана, што побуђује оптужбе опозиционих партија да председник Емомали Рахмонов манипулише изборним процесом. Током последњих парламентарних избора 2005, Народна демократска партија Таџикистана Емомали Рахмонова освојила је већину посланичких места.

У парламенту, опозиционе групе су се често сукобљавале са владајућом партијом, али ово није довело до већих нестабилности.

Најважније политичке партије у Таџикистану су: Народна демократска партија Таџикистана(владајућа), Таџикистанска комунистичка партија, Таџикистанска партија исламског повратка, Демократска партија Таџикистана (две фракције), Социјалистичка партија Таџикистана (две фракције), Таџикистанска социјалдемократска партија, Партија економске реформе Таџикистана, Таџикистанска аграрна партија.

• Изјава о прелиминарним налазима и закључцима мисије ОЕБС за посмтрање избора 2006.

Покрајине

Административна подела Таџикистана

Главни чланак: Покрајине Таџикистана

Таџикистан је подељен у регионе, покрајине или вилајете (главни градови у заградама)

• Хатлон Вилояти Хатлон (Кургонтепа)
• Сугд Вилояти Сугд (Хучанд)
• Каротегин (Кофарнихон)

и једну аутономну покрајину-

• Горно-Бадакшан Аутономни Регион (ГБАР) (Хорог).

Област у којој се налази престоница, Душанбе, не улази у покрајинску административну поделу.

Види још

• Таџичка Совјетска Социјалистичка Република

Спољашње везе

• Председник Таџикистана

Државе и територије у Азији

Суверене државе
Авганистан • Азербејџан¹ • Бангладеш • Бахреин • Брунеј • Бутан • Вијетнам • Грузија¹ • Египат³ • Израел • Индија • Индонезија² • Ирак • Иран • Источни Тимор² • Јапан • Јемен • Јерменија • Јордан • Јужна Кореја • Казахстан¹ • Камбоџа • Катар • Народна Република Кина • Кипар • Киргистан • Кувајт • Лаос • Либан • Малдиви • Малезија • Мјанмар • Монголија • Непал • Оман • Пакистан • Русија¹ • Саудијска Арабија • Северна Кореја • Сингапур • Сирија • Сри Ланка • Тајланд • Таџикистан • Туркменистан • Турска¹ • Узбекистан • Уједињени Арапски Емирати • Филипини
Ентитети, зависне територије и непризнате државе
Акротири и Декелија • Република Кина (Тајван) • Макау • Нагорно-Карабах • Палестина • Хонгконг • Турска Република Северни Кипар

---

Напомене: (1) Делом у Европи; (2) делом у Океанији; (3) већим делом у Африци.

Државе чланице Заједнице независних држава

Азербејџан • Белорусија • Јерменија • Молдавија • Казахстан • Киргистан • Русија • Таџикистан • Узбекистан • Украјина
Придружена чланица: Туркменистан