Ленапе (кромпир) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
сређивање
Нема описа измене
Ред 8: Ред 8:
|origin={{застава|САД}}
|origin={{застава|САД}}
}}
}}
'''Ленапе''' ('''B5141-6''') врста је [[кромпир]]a који је први пут настао 1967. године и добио је име у част индијанског племена [[Делавери|Ленапе]]. Направљен је од стране Вилфорда Милса са Универзитета у Пенсилванији у сарадњи са ''-{Wise Potato Chip}-'' компанијом. Ленапе кромпир, добијен је укрштањем сорте -{Delta Gold}- са сортом дивљег Перуанског кромпира (''-{Solanum chacoense}-''), познатог по својој отпорности на инсекте. Он је био изабран такође због своје високе специфичне тежине (проценат суве материје) и због ниског садржаја шећера, који га је чинио идеалним за производњу [[Чипс|чипса]], али он је такође био имун на вирус кромпира А и отпоран на уобичајне сојеве [[Кромпир|Phytophthora infestans]].
'''Ленапе''' ('''B5141-6''') врста је [[кромпир]]a који је први пут настао 1967. године и добио је име у част индијанског племена [[Делавери|Ленапе]].<ref name=akeley>{{cite journal |title=Lenape: A new potato variety high in solids and chipping quality |year=1968 |journal=American Potato Journal |volume=45 |issue=4 |pages=142–145 |first1=R. V. |last1=Akeley |first2=W. R. |last2=Mills |first3=C. E. |last3=Cunningham |first4=James |last4=Watts |last-author-amp=yes |doi=10.1007/BF02863068}}</ref> Направљен је од стране Вилфорда Милса са Универзитета у Пенсилванији у сарадњи са ''-{Wise Potato Chip}-'' компанијом.<ref name=boing>{{cite web |url=https://boingboing.net/2013/03/25/the-case-of-the-poison-potato.html |title=The case of the poison potato |publisher=boingboing.net |first=Marggie |last=Koerth-Baker |date=25. 3. 2013 |accessdate=11. 8. 2015}}</ref> Ленапе кромпир, добијен је укрштањем сорте -{Delta Gold}- са сортом дивљег Перуанског кромпира (''-{Solanum chacoense}-''), познатог по својој отпорности на инсекте.<ref name=akeley/><ref name=fried>{{cite journal |title=Potato Glycoalkaloids: Chemistry, Analysis, Safety, and Plant Physiology |year=1997 |journal=Critical Reviews in Plant Sciences |volume=16 |issue=1 |pages=55–132 |first1=Mendel |last1=Friedman |first2=Gary M. |last2=McDonald |first3=Mary Ann |last3=Filadelfi-Keszi |last-author-amp=yes |doi=10.1080/07352689709701946}}</ref> Он је био изабран такође због своје високе специфичне тежине (проценат суве материје) и због ниског садржаја шећера, који га је чинио идеалним за производњу [[Чипс|чипса]],<ref name=akeley/> али он је такође био имун на вирус кромпира А и отпоран на уобичајне сојеве [[Кромпир|Phytophthora infestans]].<ref name=zitnak>{{cite journal |title=Glycoalkaloid content of B5141-6 potatoes |date=1. 7. 1970 |journal=American Potato Journal |volume=47 |issue=7 |pages=256–260 |first1=A. |last1=Zitnak |first2=G. R. |last2=Johnston |last-author-amp=yes |doi=10.1007/BF02863068}}</ref>


== Садржај гликоалкалоида ==
== Садржај гликоалкалоида ==
Након што је сорта ленапе пуштена у широку употребу за комерцијалну производњу, одгајивач у Онтарију је јео мало да види да ли може да се користи као кромпир у људској исхрани, али је убрзо осетио мучнину. Када се исто догодило следећи пут када их је појео, он је послао узорак да буде анализиран од стране биохемичара који је открио да ленапе кромпир садржи изузетно висок ниво [[гликоалкалоид]]а (углавном [[соланин]]а и [[Хаконин|чаконина]]), који су природни токсини садржани у кромпиру који их штити од штеточина и болести. Ленапе кромпири сакупљени из целе Канаде су садржали 16-35&#x20;мг [[гликоалкалоид]]а у 100&#x20;г свежег кромпира у поређењу са 3-18&#x20;мг у другим сортама. Узорци узгајани на 39 локација широм САД-а имали су у просеку 29&#x20;мг на 100&#x20;г кромпира, али и просек од 16-65&#x20;мг у поређењу са просеком од 8&#x20;мг у пет других сорти. Раније је висок ниво гликоалкалоида у кромпиру повезиван са оштећењима у време жетве или кромпир који позелени због утицаја светлости, а не да је генетски предодређен. Сорта је уклоњена са тржишта у 1970. године, а научници су саветовали да се у будућности нове сорте кромпира проверавају на њихов садржај гликоалкалоида пре пуштања у широку потрошњу.
Након што је сорта ленапе пуштена у широку употребу за комерцијалну производњу, одгајивач у Онтарију је јео мало да види да ли може да се користи као кромпир у људској исхрани, али је убрзо осетио мучнину. Када се исто догодило следећи пут када их је појео, он је послао узорак да буде анализиран од стране биохемичара који је открио да ленапе кромпир садржи изузетно висок ниво [[гликоалкалоид]]а (углавном [[соланин]]а и [[Хаконин|чаконина]]), који су природни токсини садржани у кромпиру који их штити од штеточина и болести.<ref name=BrownFedoroff2004>{{cite book |first1=Nancy Marie |last1=Brown |first2=Nina V. |last2=Fedoroff |last-author-amp=yes |title=Mendel in the Kitchen: A Scientist's View of Genetically Modified Food |url=https://books.google.com/books?id=PwkOVO9BbnkC&pg=PT143 |date=30. 9. 2004 |publisher=Joseph Henry Press |isbn=978-0-309-13368-5 |pages=143–}}</ref> Ленапе кромпири сакупљени из целе Канаде су садржали 16-35&#x20;мг [[гликоалкалоид]]а у 100&#x20;г свежег кромпира у поређењу са 3-18&#x20;мг у другим сортама.<ref name=zitnak/> Узорци узгајани на 39 локација широм САД-а имали су у просеку 29&#x20;мг на 100&#x20;г кромпира, али и просек од 16-65&#x20;мг у поређењу са просеком од 8&#x20;мг у пет других сорти.<ref name="SindenWebb1974">{{cite book |first1=S. L. |last1=Sinden |first2=Raymon Ellis |last2=Webb |last-author-amp=yes |title=Effect of Environment on Glycoalkaloid Content of Six Potato Varieties at 39 Locations |url=https://books.google.com/books?id=X6coAAAAYAAJ&pg=PA24 |year=1974 |publisher=Agricultural Research Service, U.S. Department of Agriculture |pages=1–30}}</ref> Раније је висок ниво гликоалкалоида у кромпиру повезиван са оштећењима у време жетве или кромпир који позелени због утицаја светлости, а не да је генетски предодређен.<ref name=zitnak/> Сорта је уклоњена са тржишта у 1970. године, а научници су саветовали да се у будућности нове сорте кромпира проверавају на њихов садржај гликоалкалоида пре пуштања у широку потрошњу.<ref name=zitnak/><ref name=puzo>{{cite news |url=http://articles.latimes.com/1992-06-04/food/fo-1061_1_plant-breeding |title=The Biotech Debate |publisher=Los Angleles Times |first=Daniel |last=Puzo |date=4. 6. 1992 |accessdate=8. 11. 2015}}</ref>


== Референце==
== Референце==

Верзија на датум 20. мај 2017. у 12:01

Ленапе кромпир
РодSolanum
ВрстаSolanum tuberosum
КултиварЛенапе
УзгајивачВилфорд Милс са Универзитета у Пенсилванији
Порекло САД

Ленапе (B5141-6) врста је кромпирa који је први пут настао 1967. године и добио је име у част индијанског племена Ленапе.[1] Направљен је од стране Вилфорда Милса са Универзитета у Пенсилванији у сарадњи са Wise Potato Chip компанијом.[2] Ленапе кромпир, добијен је укрштањем сорте Delta Gold са сортом дивљег Перуанског кромпира (Solanum chacoense), познатог по својој отпорности на инсекте.[1][3] Он је био изабран такође због своје високе специфичне тежине (проценат суве материје) и због ниског садржаја шећера, који га је чинио идеалним за производњу чипса,[1] али он је такође био имун на вирус кромпира А и отпоран на уобичајне сојеве Phytophthora infestans.[4]

Садржај гликоалкалоида

Након што је сорта ленапе пуштена у широку употребу за комерцијалну производњу, одгајивач у Онтарију је јео мало да види да ли може да се користи као кромпир у људској исхрани, али је убрзо осетио мучнину. Када се исто догодило следећи пут када их је појео, он је послао узорак да буде анализиран од стране биохемичара који је открио да ленапе кромпир садржи изузетно висок ниво гликоалкалоида (углавном соланина и чаконина), који су природни токсини садржани у кромпиру који их штити од штеточина и болести.[5] Ленапе кромпири сакупљени из целе Канаде су садржали 16-35 мг гликоалкалоида у 100 г свежег кромпира у поређењу са 3-18 мг у другим сортама.[4] Узорци узгајани на 39 локација широм САД-а имали су у просеку 29 мг на 100 г кромпира, али и просек од 16-65 мг у поређењу са просеком од 8 мг у пет других сорти.[6] Раније је висок ниво гликоалкалоида у кромпиру повезиван са оштећењима у време жетве или кромпир који позелени због утицаја светлости, а не да је генетски предодређен.[4] Сорта је уклоњена са тржишта у 1970. године, а научници су саветовали да се у будућности нове сорте кромпира проверавају на њихов садржај гликоалкалоида пре пуштања у широку потрошњу.[4][7]

Референце

  1. ^ а б в Akeley, R. V.; Mills, W. R.; Cunningham, C. E. & Watts, James (1968). „Lenape: A new potato variety high in solids and chipping quality”. American Potato Journal. 45 (4): 142—145. doi:10.1007/BF02863068. 
  2. ^ Koerth-Baker, Marggie (25. 3. 2013). „The case of the poison potato”. boingboing.net. Приступљено 11. 8. 2015. 
  3. ^ Friedman, Mendel; McDonald, Gary M. & Filadelfi-Keszi, Mary Ann (1997). „Potato Glycoalkaloids: Chemistry, Analysis, Safety, and Plant Physiology”. Critical Reviews in Plant Sciences. 16 (1): 55—132. doi:10.1080/07352689709701946. 
  4. ^ а б в г Zitnak, A. & Johnston, G. R. (1. 7. 1970). „Glycoalkaloid content of B5141-6 potatoes”. American Potato Journal. 47 (7): 256—260. doi:10.1007/BF02863068. 
  5. ^ Brown, Nancy Marie & Fedoroff, Nina V. (30. 9. 2004). Mendel in the Kitchen: A Scientist's View of Genetically Modified Food. Joseph Henry Press. стр. 143—. ISBN 978-0-309-13368-5. 
  6. ^ Sinden, S. L. & Webb, Raymon Ellis (1974). Effect of Environment on Glycoalkaloid Content of Six Potato Varieties at 39 Locations. Agricultural Research Service, U.S. Department of Agriculture. стр. 1—30. 
  7. ^ Puzo, Daniel (4. 6. 1992). „The Biotech Debate”. Los Angleles Times. Приступљено 8. 11. 2015. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ленапе_(кромпир)&oldid=12745902”