Влада — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
. |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
| ⚫ | '''Влада''' је [[извршна власт|извршни орган]] који спроводи закон на територији одређене [[држава|државе]].<ref name="oxford-state">{{cite journal |title=State |work=Concise Oxford English Dictionary |publisher=Oxford University Press |edition=9th |year=1995 |quote='''3''' (also '''State''') '''a''' an organized political community under one government; a commonwealth; a nation. '''b''' such a community forming part of a federal republic, esp the United States of America |editor1-first=Della |editor1-last=Thompson}}</ref><ref>{{cite web|url=https://mises.org/pdf/anatomy.pdf |title=Anatomy of the State |first=|last=anne|date=18. 8. 2014 |publisher=mises.org}}</ref> Постоји више различитих мишљења и дефиниција о томе шта уствари чини владу. У најширем смислу, владати значи имати [[право]] да се одлучује, управља и надгледа над одређеном [[територија|територијом]], групом људи или организацијом. |
||
{{bez_izvora}} |
|||
| ⚫ | '''Влада''' је [[извршна власт|извршни орган]] који спроводи закон на територији одређене [[држава|државе]]. Постоји више различитих мишљења и дефиниција о томе шта уствари чини владу. У најширем смислу, владати значи имати [[право]] да се одлучује, управља и надгледа над одређеном [[територија|територијом]], групом људи или организацијом. |
||
Власт је институционална [[моћ]], а заснована је на нормативним претпоставкама које имају за собом ауторитет, који произилази из воље грађана или друштвене организације. Нормативни поредак је основа конституисања власти. Без организације нема власти. Власт је легитимни облик [[моћ]]и. Где је власт ту су успостављени односи између права и дужности њених носилаца, али и оних који су јој потчињени. Власт је такав однос у коме нема места самовољи нити слепој послушности него су односи међусобно јасно успостављени. [[Моћ]] је дифузно распрострањена, а власт се креће у одређеним границама. Она никада не значи потпуну контролу. Власт издаје одређено упозорење и забране што зависи од природе, друштва и власти. Она штити успостављену друштвену организацију и служи тој сврси. Да би то постигла мора бити санкционисана, а да би санкционирала мора имати инструменте - користи принуду (без обзира на моралну сагласност и вољу грађана). Постоје разни облици власти и [[Облик државе|државног уређења]].<ref>Теория государства и права / Под ред. Пиголкина А. С. — Изд-во: Городец, 2003. — С. 42.</ref><ref>Мелехин А. В. Теория государства и права: учеб. / А. В. Мелехин. — М. : Маркет ДС, 2007. — С. 154.</ref> |
|||
== Облици власти == |
|||
=== Према облику владавине === |
|||
У овом облику власти гледају се особине које имају носиоци власти, начину доласка на власт, те према односу власти и владара према грађанима. У ову поделу спада: [[монархија]],<ref>Stuart Berg Flexure and Lenore Carry Hack, editors, ''Random House Unabridged Dictionary, 2nd Ed., Random House, New York (1993)</ref><ref>{{Cite book|url=http://link.springer.com/chapter/10.1007/978-3-658-07725-9_9|title=State Size Matters |last=Veenendaal|first=Wouter |date=2016-01-01 |publisher=Springer Fachmedien Wiesbaden |isbn=9783658077242|editor-last=Wolf|editor-first=Sebastian |pages=183–198|language=en |doi=10.1007/978-3-658-07725-9_9}}</ref> [[диктатура]],<ref name="Power2008">{{cite book|author=Margaret Power|editor=Bonnie G. Smith|title=The Oxford Encyclopedia of Women in World History: 4 Volume Set |url=https://books.google.com/books?id=EFI7tr9XK6EC&pg=RA1-PA55|accessdate=14. 12. 2013|year=2008|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-514890-9|pages=1–|chapter=Dictatorship and Single-Party States }}</ref><ref name="Coppa2006">{{cite book|author=Frank J. Coppa|title=Encyclopedia of Modern Dictators: From Napoleon to the Present|url=https://books.google.com/books?id=gTv99LBYSL4C|accessdate=25. 3. 2014|date=1. 1. 2006|publisher=Peter Lang|isbn=978-0-8204-5010-0|page=xiv}}</ref> [[република]]<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=UTkBAAAAYAAJ&dq=%22res%20publica%22%20republic%20democracy%20monarch&pg=PA640#v=onepage&q=%22A%20republic,%20according%20to%20the%20modern%20usage%20of%20the%20word,%20signifies%20a%20political%20community%20which%20is%20not%20under%20monarchical%20government%22&f=false|title=The Standard Library Cyclopedia of Political, Constitutional, Statistical and Forensic Knowledge|last=Bohn|first=H. G.|date=|publisher=|year=1849|isbn=|location=|pages=640|language=en|quote=A ''republic'', according to the modern usage of the word, signifies a political community which is not under monarchical government ... in which one person does not possess the entire sovereign power.|via=}}</ref><ref name="M-W">{{Cite web|url=https://www.merriam-webster.com/dictionary/republic|title=Definition of Republic|last=|first=|date=|website=Merriam-Webster Dictionary|language=en|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2017-02-18|quote=a government having a chief of state who is not a monarch ... a government in which supreme power resides in a body of citizens entitled to vote and is exercised by elected officers and representatives responsible to them and governing according to law}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.dictionary.com/browse/republic|title=The definition of republic|last=|first=|date=|website=Dictionary.com|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2017-02-18|quote=a state in which the supreme power rests in the body of citizens entitled to vote and is exercised by representatives chosen directly or indirectly by them. ... a state in which the head of government is not a monarch or other hereditary head of state.}}</ref> и [[калифат]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.co.uk/books?id=EAMqBgAAQBAJ&pg=PA3|title=Demystifying the Caliphate: Historical Memory and Contemporary Contexts|last=Al-Rasheed |first=Madawi |last2=Kersten|first2=Carool |last3=Shterin|first3=Marat |date=2012-12-11 |publisher=Oxford University Press |year=|isbn=9780199327959 |location=|pages=3|language=en}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.co.uk/books?id=8vBnBwAAQBAJ&pg=PA478|title=The Middle East: A Guide to Politics, Economics, Society and Culture |last=Rubin|first=Barry |date=2015-03-17 |publisher= Routledge |year= |isbn=9781317455783|location=|pages=478|language=en}}</ref><ref name=":1">{{Cite book|url=https://books.google.co.uk/books?id=WpPRVVxQDxUC&pg=PA11 |title=United Arab Emirates|last=Incorporated |first=Facts On File|date=2008 |publisher=Infobase Publishing|year= |isbn=9781438105840 |location= |pages=11 |language=en}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.co.uk/books?id=my7hnALd_NkC&pg=PA18|title=Islam: Its History, Teaching, and Practices|last=Nigosian |first=Solomon A. |date=2004-01-29 |publisher=Indiana University Press|year=|isbn=0253110742|location=|pages=18|language=en}}</ref> |
|||
=== Према државном уређењу === |
|||
Видови власти се можу поделити по карактеру унутрашње структуре државе и о томе да ли су унутрашњи механизми једноставни или сложени. Разликују се [[једноставне државе]] и [[сложене државе]]. |
|||
=== Према степену централизације === |
|||
Ова подела се бави односом централних и локалних органа. У централистичким државама локални органи имају малу самосталност (у унитарним државама које нису састављене од савезних држава - главни град поједује све институције). У децентрализираним државама локални органи имају самосталност. Данас не постоји искључиво једна или друга варијанта већ се у државама сусрећу и једни и други елементи. |
|||
== Функције == |
|||
Влада се бави разним стварима укључујући: економију, образовање, здравство, науку, територију и безбедност. |
|||
; Територија |
|||
Модерна стандардна јединица територије је земља. У тој територији могу постојати субнационални органи који могу управљати неким деловима територија, али немају пуну моћ коју има национална влада. |
|||
; Спроведба закона |
|||
Владе користе разне методе да одрже ред и мир, као што су [[полиција]] и [[војска]] (поготово у [[деспотизам|деспотизму]] и [[полицијске државе|полицијским државама]]<ref name="Tipton2013">{{cite book |last=Tipton |first=Elise K. |title=The Japanese Police State: Tokko in Interwar Japan |url=https://books.google.com/books?id=dWAQAgAAQBAJ&pg=PA14 |accessdate=5. 9. 2014 |date=17. 12. 2013 |publisher=A&C Black |isbn=9781780939742 |pages=14– }}</ref>), договори са другим државама, и одржавање подршке у држави. Типичне методе одржавања подршке и легитимитета су изградња инфраструктуре за [[судска власт|судство]], администрацију, [[транспорт]], социјалну помоћ и друге. Различите политичке идеологије имају различите идеје о томе шта влада може, а шта не може чинити. |
|||
; Ниже јединице власти |
|||
Различите форме владе и власти су биле предложене и прихваћене. влада у развијеним земљама има неке ниже организације као што су службе, бирои, министарства, агенције, које веде политички изабрани функционери, често звани министри или секретари. Министри могу бити и саветници, али у пракси и они лично имају један ниво моћи који могу директно испољити. У модреним демократијама, изабрано [[законодавна власт|законодавство]] има моћ да распусти владу, иако државни поглавар генерално има опсег да изабере нову владу. У таквим државама, могуће је сменити и поглавара државе. У [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] постоји процес импичмента<ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=wxx-6rwQCe8C&dq=%22the+first+impeachment%22&printsec=frontcover&source=web&ots=0idClwQof-&sig=Z0riLQA3tt7r9qWMZ-rTGjpAqSo#PPP1,M1 |title=The First Impeachment |author=Buckner F. Milton |year=1998 |publisher=Mercer University Press |isbn=9780865545977}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.infoplease.com/spot/impeach.html |title=Impeachment History |website= Infoplease |accessdate= 2013-07-12}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.senate.gov/artandhistory/history/common/briefing/Senate_Impeachment_Role.htm#4 |title=U.S. Senate: 1 Briefing on Impeachment |publisher=Senate.gov |date= |accessdate=2016-11-13 |deadurl=yes |archiveurl=http://www.webcitation.org/5uplUoEZt?url=http://www.senate.gov/artandhistory/history/common/briefing/Senate_Impeachment_Role.htm |archivedate= 8. 12. 2010 |df=mdy-all }}</ref> са којим се може сменити председник ([[Рицхард Ниxон]] је требао да биде смењен на такав начин,<ref>{{cite web |
|||
| url = https://www.oyez.org/cases/1990-1999/1992/1992_91_740 |
|||
| title = Nixon vs. United States |
|||
| publisher = Illinois Institute of Technology, Chicago-Kent School of Law |
|||
| accessdate = 29. 7. 2014 |
|||
}}</ref> али је дао оставку пре тога). |
|||
== Види још == |
== Види још == |
||
| Ред 6: | Ред 41: | ||
* [[Влада Црне Горе]] |
* [[Влада Црне Горе]] |
||
* [[Влада Републике Српске]] |
* [[Влада Републике Српске]] |
||
* [[Моћ]] |
|||
== Референце == |
|||
{{reflist|30em}} |
|||
== Литература == |
== Литература == |
||
{{refbegin}} |
{{refbegin|30em}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last1=Vasović|first1=Vučina| authorlink1 = Vučina Vasović |year=2012|title=Savremene demokratije, Tom I|publisher=Službeni glasnik | location = Beograd|id=}} {{COBISS|ID=191351564}} |
* {{Cite book|ref=harv|last1=Vasović|first1=Vučina| authorlink1 = Vučina Vasović |year=2012|title=Savremene demokratije, Tom I|publisher=Službeni glasnik | location = Beograd|id=}} {{COBISS|ID=191351564}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last1=Hague|first1=Rod|last2=Harrop|first2=Martin |year=2014|title=Uporedna vladavina i politika: uvod|publisher=Univerzitet u Beogradu — Fakultet političkih nauka; Čigoja štampa | location = Beograd|id=}} {{COBISS|ID=205597708}} |
* {{Cite book|ref=harv|last1=Hague|first1=Rod|last2=Harrop|first2=Martin |year=2014|title=Uporedna vladavina i politika: uvod|publisher=Univerzitet u Beogradu — Fakultet političkih nauka; Čigoja štampa | location = Beograd|id=}} {{COBISS|ID=205597708}} |
||
* Giorgio Agamben, ''State of Exception'' (2005) |
|||
* Józef Maria Bocheński, ''{{lang|deu|Was ist Autorität}}?'' (1974) |
|||
* Renato Cristi, ''Hegel on Freedom and Authority'' (2005) |
|||
* Alexandre Kojève, "The notion of authority" (2014) |
|||
* Stuart Lachs, ''[https://web.archive.org/web/20080915191824/http://www.darkzen.com/Articles/meansofauthorization.htm Means of Authorization: Establishing Hierarchy in Ch'an/Zen Buddhism in America]'' (1999) |
|||
* Rafael Domingo Osle, ''Auctoritas'' (1999) |
|||
* Karl Popper, ''On the Sources of Knowledge and of Ignorance'' (1960) |
|||
* Max Weber, ''Economy and Society'' (1922) |
|||
{{refend}} |
{{refend}} |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat|Government}} |
{{Commonscat|Government}} |
||
* {{cite SEP |url-id=authority |title=Authority |last=Christiano |first=Tom}} |
|||
* -{[https://web.archive.org/web/20070927140129/http://www.qualitionary.eu/index.php?title=Authority#Competent_authority Qualitionary - Legal Definitions - Authority]}- |
|||
* -{[http://www.appealtoauthority.info Appeal to Authority Breakdown]}- |
|||
* {{cite IEP|poli-obl|"Political Obligation"}} |
|||
* -{[http://explore.tandfonline.com/cfp/ah/international-journal-of-philosophical-studies#2014 Robert Papazian Essay Prize Competition on Authority]}- |
|||
{{Authority control}} |
|||
{{клица-право}} |
|||
[[Категорија:Влада|*]] |
[[Категорија:Влада|*]] |
||
Верзија на датум 12. јул 2017. у 20:12
Влада је извршни орган који спроводи закон на територији одређене државе.[1][2] Постоји више различитих мишљења и дефиниција о томе шта уствари чини владу. У најширем смислу, владати значи имати право да се одлучује, управља и надгледа над одређеном територијом, групом људи или организацијом.
Власт је институционална моћ, а заснована је на нормативним претпоставкама које имају за собом ауторитет, који произилази из воље грађана или друштвене организације. Нормативни поредак је основа конституисања власти. Без организације нема власти. Власт је легитимни облик моћи. Где је власт ту су успостављени односи између права и дужности њених носилаца, али и оних који су јој потчињени. Власт је такав однос у коме нема места самовољи нити слепој послушности него су односи међусобно јасно успостављени. Моћ је дифузно распрострањена, а власт се креће у одређеним границама. Она никада не значи потпуну контролу. Власт издаје одређено упозорење и забране што зависи од природе, друштва и власти. Она штити успостављену друштвену организацију и служи тој сврси. Да би то постигла мора бити санкционисана, а да би санкционирала мора имати инструменте - користи принуду (без обзира на моралну сагласност и вољу грађана). Постоје разни облици власти и државног уређења.[3][4]
Облици власти
Према облику владавине
У овом облику власти гледају се особине које имају носиоци власти, начину доласка на власт, те према односу власти и владара према грађанима. У ову поделу спада: монархија,[5][6] диктатура,[7][8] република[9][10][11] и калифат.[12][13][14][15]
Према државном уређењу
Видови власти се можу поделити по карактеру унутрашње структуре државе и о томе да ли су унутрашњи механизми једноставни или сложени. Разликују се једноставне државе и сложене државе.
Према степену централизације
Ова подела се бави односом централних и локалних органа. У централистичким државама локални органи имају малу самосталност (у унитарним државама које нису састављене од савезних држава - главни град поједује све институције). У децентрализираним државама локални органи имају самосталност. Данас не постоји искључиво једна или друга варијанта већ се у државама сусрећу и једни и други елементи.
Функције
Влада се бави разним стварима укључујући: економију, образовање, здравство, науку, територију и безбедност.
- Територија
Модерна стандардна јединица територије је земља. У тој територији могу постојати субнационални органи који могу управљати неким деловима територија, али немају пуну моћ коју има национална влада.
- Спроведба закона
Владе користе разне методе да одрже ред и мир, као што су полиција и војска (поготово у деспотизму и полицијским државама[16]), договори са другим државама, и одржавање подршке у држави. Типичне методе одржавања подршке и легитимитета су изградња инфраструктуре за судство, администрацију, транспорт, социјалну помоћ и друге. Различите политичке идеологије имају различите идеје о томе шта влада може, а шта не може чинити.
- Ниже јединице власти
Различите форме владе и власти су биле предложене и прихваћене. влада у развијеним земљама има неке ниже организације као што су службе, бирои, министарства, агенције, које веде политички изабрани функционери, често звани министри или секретари. Министри могу бити и саветници, али у пракси и они лично имају један ниво моћи који могу директно испољити. У модреним демократијама, изабрано законодавство има моћ да распусти владу, иако државни поглавар генерално има опсег да изабере нову владу. У таквим државама, могуће је сменити и поглавара државе. У Сједињеним Америчким Државама постоји процес импичмента[17][18][19] са којим се може сменити председник (Рицхард Ниxон је требао да биде смењен на такав начин,[20] али је дао оставку пре тога).
Види још
Референце
- ^ Thompson, Della, ур. (1995). „State”. Concise Oxford English Dictionary (9th изд.). Oxford University Press. „3 (also State) a an organized political community under one government; a commonwealth; a nation. b such a community forming part of a federal republic, esp the United States of America”
- ^ anne (18. 8. 2014). „Anatomy of the State” (PDF). mises.org.
- ^ Теория государства и права / Под ред. Пиголкина А. С. — Изд-во: Городец, 2003. — С. 42.
- ^ Мелехин А. В. Теория государства и права: учеб. / А. В. Мелехин. — М. : Маркет ДС, 2007. — С. 154.
- ^ Stuart Berg Flexure and Lenore Carry Hack, editors, Random House Unabridged Dictionary, 2nd Ed., Random House, New York (1993)
- ^ Veenendaal, Wouter (2016-01-01). Wolf, Sebastian, ур. State Size Matters (на језику: енглески). Springer Fachmedien Wiesbaden. стр. 183—198. ISBN 9783658077242. doi:10.1007/978-3-658-07725-9_9.
- ^ Margaret Power (2008). „Dictatorship and Single-Party States”. Ур.: Bonnie G. Smith. The Oxford Encyclopedia of Women in World History: 4 Volume Set. Oxford University Press. стр. 1—. ISBN 978-0-19-514890-9. Приступљено 14. 12. 2013.
- ^ Frank J. Coppa (1. 1. 2006). Encyclopedia of Modern Dictators: From Napoleon to the Present. Peter Lang. стр. xiv. ISBN 978-0-8204-5010-0. Приступљено 25. 3. 2014.
- ^ Bohn, H. G. (1849). The Standard Library Cyclopedia of Political, Constitutional, Statistical and Forensic Knowledge (на језику: енглески). стр. 640. „A republic, according to the modern usage of the word, signifies a political community which is not under monarchical government ... in which one person does not possess the entire sovereign power.”
- ^ „Definition of Republic”. Merriam-Webster Dictionary (на језику: енглески). Приступљено 2017-02-18. „a government having a chief of state who is not a monarch ... a government in which supreme power resides in a body of citizens entitled to vote and is exercised by elected officers and representatives responsible to them and governing according to law”
- ^ „The definition of republic”. Dictionary.com. Приступљено 2017-02-18. „a state in which the supreme power rests in the body of citizens entitled to vote and is exercised by representatives chosen directly or indirectly by them. ... a state in which the head of government is not a monarch or other hereditary head of state.”
- ^ Al-Rasheed, Madawi; Kersten, Carool; Shterin, Marat (2012-12-11). Demystifying the Caliphate: Historical Memory and Contemporary Contexts (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 3. ISBN 9780199327959.
- ^ Rubin, Barry (2015-03-17). The Middle East: A Guide to Politics, Economics, Society and Culture (на језику: енглески). Routledge. стр. 478. ISBN 9781317455783.
- ^ Incorporated, Facts On File (2008). United Arab Emirates (на језику: енглески). Infobase Publishing. стр. 11. ISBN 9781438105840.
- ^ Nigosian, Solomon A. (2004-01-29). Islam: Its History, Teaching, and Practices (на језику: енглески). Indiana University Press. стр. 18. ISBN 0253110742.
- ^ Tipton, Elise K. (17. 12. 2013). The Japanese Police State: Tokko in Interwar Japan. A&C Black. стр. 14—. ISBN 9781780939742. Приступљено 5. 9. 2014.
- ^ Buckner F. Milton (1998). The First Impeachment. Mercer University Press. ISBN 9780865545977.
- ^ „Impeachment History”. Infoplease. Приступљено 2013-07-12.
- ^ „U.S. Senate: 1 Briefing on Impeachment”. Senate.gov. Архивирано из оригинала 8. 12. 2010. г. Приступљено 2016-11-13.
- ^ „Nixon vs. United States”. Illinois Institute of Technology, Chicago-Kent School of Law. Приступљено 29. 7. 2014.
Литература
- Vasović, Vučina (2012). Savremene demokratije, Tom I. Beograd: Službeni glasnik. COBISS.SR 191351564
- Hague, Rod; Harrop, Martin (2014). Uporedna vladavina i politika: uvod. Beograd: Univerzitet u Beogradu — Fakultet političkih nauka; Čigoja štampa. COBISS.SR 205597708
- Giorgio Agamben, State of Exception (2005)
- Józef Maria Bocheński, Was ist Autorität? (1974)
- Renato Cristi, Hegel on Freedom and Authority (2005)
- Alexandre Kojève, "The notion of authority" (2014)
- Stuart Lachs, Means of Authorization: Establishing Hierarchy in Ch'an/Zen Buddhism in America (1999)
- Rafael Domingo Osle, Auctoritas (1999)
- Karl Popper, On the Sources of Knowledge and of Ignorance (1960)
- Max Weber, Economy and Society (1922)
