Диктатура

Из Википедије, слободне енциклопедије

Диктатура се према облику власти и државног уређења сврстава у прву подјелу а то је према облику владавине. Ова подјела се узима према особинама које имају носиоци власти, начину доласка на власт, те према односу власти и владара према грађанима (поред диктатуре у ову подјелу још се убрајају и монархија и република)

Диктатура или тиранија постојала је у прошлости али и постоји и у садашњости. Владавина није утемељена у праву него у насиљу. Платон и Аристотел је сматрају изопаченом. Владар монополизује сву власт у држави и преузима све функције. У античкој Грчкој и Риму било је познато безброј диктатура. У новије вријеме имамо Мусолинија, Хитлера... модификовани облик је Стаљин, Чаушеску. Диктатори на власт долазе нелегално, па и државним ударом (Фидел Кастро је на власт дошао државним ударом под изговором да скида са власти диктатора). Власт се настоји проширити на све сфере људског живота, привредне токове, културни и породични живот. Могли бисмо рећи да самим тим што диктатор има апсолутну власт над свим нивоима власти то онемогућава организовани криминал да се инфилтрује. То је само у теорији. Наиме, многи диктатори управо стварају организовани криминал ради своје користи (нпр. Норијега у Панами итд.).

Постојало је много дебата око тога да ли је Јосип Броз Тито био диктатор. Наиме, он је био у специфичној позицији. За вријеме његове владавине држава није била пред економским колапсом већ супротно. Такође, безбедносна ситуација је била и више од задовољавајуће (осим неких напетости са СССР-ом). Култура није стагнирала. Међутим, једнопартијски систем, неограничена владавина и поготово постојање Голог отока на који су ишли његови политички противници пресудно говори да је Ј. Б. Тито био диктатор.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Диктатура