Цивилна одбрана

Цивилна одбрана дефинисана у оквиру међународног права представља нужно спровођење одређених хуманирарних задатака чији је циљ да се заштити цивилно становништво, да се омогући да се оно опорави од непредвидивих дејстава рата, непријатељства или катастрофа и да му обезбеди неопходне услове за опстанак. У савременим условима, цивилна одбрана се такође дифинише и као "свеукупност превентивних и спасилачких акција, чији је циљ отклањање последица разарања у областима (рејонима) ратних операција и смањење губитака цивилног становништва, који се углавном јављају као последица ваздушних напада на територију зараћених држава. Осим тога цивилна одбрана је одговорна за организацију и извођење ефикасних акција спасавања за време елементарних непогода и катастрофа у време мира."

Најобухватнија дефиниција која би се могла извести из свих приступа цивилној одбрани јесте да је она "део одбрамбено—заштитног система земље који представља облик цивилног организовања државе и друштва, који претпоставља максимално ангажовање свих потенцијала цивилног сектора друштва у циљу заштите, одбране и спасавања становништва, материјалних и културних добара, привреде, органа власти и екосистема од свих катастрофичних угрожавања у миру и рату, и стварање што повољнијих услова за заштиту и одбрану и за не-оружано супротстављање нападачу (агресору у рату)."

Општеприхваћено је данас да је цивилна одбрана неопходни део безбедносне политике државе, да је део свеобухватне и флексибилне безбедносне сарадње, а да је изван националних граница заснована на билатералној и мултилатералној сарадњу како би се инструменти цивилне одбране могли користити широм света. Овај систем мора да функционише на свим нивоима друштва, од нивоа локалне самоуправе па све до републичког нивоа. Такође, овај систем јесте устројен тако да највиши државни органи доносе свеобухватну нормативно-правну регулативу која се потом спроводи на нижим нивоима друштвене организованости. Наравно, један од кључних фактора за успешност система цивилне одбране јесте и цивилно-војна сарадња.

Цивилна одбрана и цивилна заштита

У светској литератури, појмови цивилне одбране и цивилне заштите се користе као синоними, којима би се обухватила иста група послова. Међутим, иако јако слични, ти појмови нису исти. Цивилна одбрана је пре свега, суштински по природи делатности које обухвата, шири концепт од цивилне заштите. Наиме, као што је већ написано цивилна одбрана је део одбрамбено—заштитног система земље који представља облик цивилног организовања државе и друштва са главним циљем заштите и одбране становништва, док цивилна заштита представља основу система заштите и спасавања људи, материјалних, културних и других добара и животне средине, али и отклањање насталих последица. Цивилна заштита као таква произашла је из ефекта који елементарне непогоде, природне, техничко-технолошке и друге катастрофе или ратна разарања имају или могу имати на становништво, материјална и културна добра као и животну средину.

Дакле на основу ове кратке дефиниције цивилне заштите види се да она иако има сличан задатак као и цивилна одбрана, ипак преузима на себе и једну другу јако битну функцију, а то је октлањање насталих последица након ратних дејстава или елементарних непогода и природних или других катастрофа. Цивилна заштита је због тога начелно везана за мирнодопски период, те и сама као таква бива припремана у мирнодопским условима. Ово наравно не искључује коришћење и током ратних дејстава.

Међународни симбол цивилне заштите успостављен Међународним хуманитарним правом

Када би требало повући паралелу и извући разлику између појмова цивилне одбране и цивилне заштите, међу тим разликама налазило би се најпре то да су основни задаци ових области деловања различити. То значи да је цивилна одбрана најпре везана за одбрамбену функцију државе и као таква односи се на брањење цивила током ратних дејстава или елементарних и других непогода. Цивилна заштита са друге стране има функцију заштите цивила, кроз друге механизме деловања, али и помоћ цивилима у отклањању штетних последица ратних дејстава или елементарних и других непогода. Једна од битних разлика између ових појмова и делатности које они обухватају јесте и чињеница да цивилна заштита у суштини не познаје границе, па је тако Међународним хуманитарним правом успостављен и јединствени знак цивилне заштите (наранџасти круг са плавим троуглом у средини), који су сви учесници тог система дужни да носе, како би могли неометано да врше своје дужности. Ово није случај са цивилном одбраном, она је везана за појединачну државу и начин на који та држава жели да устроји тај систем.

Иако се, као што је већ споменуто, ти појмови у страној литератури користе као синоними они то нису. Питање разликовања ових појмова круцијално је како због формирања институција и других органа тако и да би се јасно одредиле надлежности. Поред тога у већини (поготово западних) држава области одбране и заштите цивила су обједињене па тако питања која се тичу те сфере раде исте институција.

Циљеви и задаци цивилне одбране

Када се говори о циљевима и задацима система цивилне одбране потребно је посветити им мало већу пажњу, управо зато што ти циљеви и задаци разликују цивилну одбрану од других области истраживања. Цивилна одбрана као таква, је кроз историју гледана као нужност у случају оружане агресије, међутим у данашњем свету измењених безбедносних изазова, ризика и претњи и услед проширења концепта безбедности као таквог дошло је и до промене схватања цивилне одбране.

Крајем осамдесетих година двадесетог века и кулминацијом догађаја као што су пад Берлинског зида 1989. године и распад Совјетског савеза, концепт безбедности прелази из стриктно војне сфере у друге сфере, те долази до развоја секторске анализе безбедности. У складу са тиме, увидело се да је потребно мењати и неке ствари у концепту цивилне одбране. Једна од првих ствари која се променила била је управо оријентација циљева. Наиме од тада је дошло до промоције два сасвим нова циља цивилне одбране:

1. јачање способности друштва да се успешно носи са озбиљним ванредним ситуацијама у време мира
2. стварање услова за употребу ресурса цивилне одбране у међународним хуманитарним задацима и задацима промоције мира.

Имајући дакле у виду да се Хладни рат завршио, те да војне претње више нису толико превелентне у пост-модерном свету, дошло је до спознаје неопходности изградње мира и стабилности у свету, али такође и да претње не морају да долазе само од спољашњег агресора, већ да могу потицати и од природе или различитих техничко-технолошких система. Те природне и техничко-технолошке катастрофе могу бити изузетно великих размера због тога се фокус, конкретно цивилне одбране, морао померити са војних претњи на решавање кризних ситуација у мирнодопским условима.

Оно што би се могло представити као главни циљеви цивилне одбране може се представити у осам ставки:

• заштита цивилног становништва у случају рата и у ванредним ситуацијама у миру
• очување виталног снабдевања становништва и оружаних снага неопходним производима у време катастрофа и рата
• обезбеђење континуираног функционисања власти и друштва у време рата и у мирнодопским кризним ситуацијама
• обезбеђење континуираног функционисања служби јавних делатности
• умањење штетних ефеката катастрофа и рата
• снижење рањивости, односно повредљивости инфраструктуре и витално важне индустрије у свим облицима претњи и угрожености
• заштиту и унапређење квалитета животне средине
• доприношење миру и безбедности у свету.

Дакле, из ових осам циљева потврђује се теза да је цивилна одбрана највише везана за државу, с обзиром на то да се понајвише говори о заштити становништва, снабдевању становништва, одржавању ефективне, легитимне политичке власти на одређеној територији или делу територије, као и старању о функционисању служби јавних делатности и сл.

Циљеви се такође могу расврстати према неколико параметара који садрже себи својствене подциљеве:

• према извору угрожености и опасности:

1. допринос очувању мира
2. допринос искорењивању и неутралисању извора угрожености и опасности

• у погледу безбедности:

1. повећање отпорности људи и друштва на угрожавања и опасности
2. поништавати и одржавати безбедност људи, материјалних и културних добара, државе и друштва

• у погледу одбрамбено-заштитних припрема:

1. створити најповољније услове за заштиту од потенцијалних опасности
2. постићи максималне ефекте у савладавању испољених опасности.

Задаци цивилне заштите садрже се у реализацији превентивних и оперативних мера и активности. Они су обимни и разноврсни и произилазе из процене обима могућих последица евентуалног ратног разарања и процене последица које би могле да наступе у случају елементарних непогода и техничко-технолошких катастрофа, али и других већих опасности у миру. Према времену у којем се реализују задаци цивилне одбране могу да се разврстају у две велике групе:

• задаци који се реализују у периоду припрема за одбрану и заштиту (циљ је довођење система цивилне одбране у стање организационе, стручне и функционалне припремљености за обављање сложених и значајних активности):

1. нормативноправно регулисање цивилне одбране
2. развијање укупне превентивно-заштитне способности
3. истраживање и процена угрожености
4. припрема, оспособљавање и опремање становништва за превентивну и непосредну заштиту
5. организовање, опремање и оспособљавање органа цивилне одбране и заштите
6. организовање, опремање и оспособљавање адекватног система осматрања и обавештавања
7. припремање и стварање услова за предузимање мера заштите и спасавања
8. спровођење припрема становништва и организационих структура цивилне одбране
9. планирање, усмеравање и финансирање развоја цивилне одбране
10. бављење научно-истраживачким радом у циљу даљег развоја система цивилне одбране
11. успостављање међународне сарадње

• задаци који се реализују у случају рата или елементарних непогода:

1. благовремено откривање угрожености и опасности и брзо реаговање у случају приближавања и наступања катастрофалних појава и обавештавање становништва и свих органа цивилне одбране и политичких органа
2. правовремено активирање организованих снага цивилне одбране у циљу супротстављања претњи
3. спровођење мера евакуације и склањања
4. збрињавање настрадалог и угроженог становништва
5. обезбеђење функционисања власти, привреде и јавних служби
6. спровођење здравствене и социјалне заштите и указивање прве помоћи
7. спровођење хигијенско-профилактичких мера
8. заштита воде и хране биљног и животињског порекла
9. обезбеђивање јавног реда и мира
10. спровођење различитих облика не-оружаног отпора
11. асанација угроженог простора.

Усмереност цивилне одбране

Цивилна одбрана као таква била је првобитно замишљена као систем чији је основни задатак да заштити становништво од ваздушних напада током Другог светског рата, имајући у виду да је то био период у коме је дошло до нагле експанзије и јачања ратног ваздухопловства. Са усавршавањем бомбардера, дошло је и до све већег простора који је могао бити бомбардован у једном полету.

Са завршетком Другог светског рата, фокус се са ваздушних напада премешта на поље нуклеарних претњи Хладног рата, а потреба за заштитом од нуклеарних претњи, навела је државе да успоставе одређени систем који би био задужен само за цивилну одбрану. У том периоду цивилна одбрана се у већини земаља у Европи, како у функционалном, тако и у институционалном смислу организовала као одговор на:

1. светски политичко-војни развој проузрокован хладним ратом
2. замашан и брз развој средстава за масовно уништење.

Концепција цивилне одбране, знатно се мења након турбулентних догађаја с краја осамдесетих и почетка деведесетих. Почиње да се увиђа да претње не морају бити само војног карактера, већ да могу долазити и из других области. Свим тим претњама дат је подједнак значај, а улоге цивилне одбране у рату бивају изједначени са улогама у ванредним ситуацијама у време мира.

Данас је ситуација далеко другачија, па су тако у оквиру система цивилне одбране у функционалном смислу укључени најшири аспекти заштите становништва и основних вредности друштва у свим ванредним ситуацијама, без обзира на њихово порекло.

Како су се мењали општи услови угрожавања у свету, међународни војно-политички односи и технолошка основа производње и рада уопште, дошло је и до проширивања функција и усмерености цивилне одбране. Тако је у условима данашњице цивилна одбрана усмерена у два главна правца одбране и заштите од:

• током мирнодопског стања:

1. природних непогода попут земљотреса, поплава, пожара, лавина, олуја и сл.
2. техничко-технолошких катастрофа попут акцидената на нуклеарним постројењима или експлозија у хемијским фабрикама и сл.
3. других несрећа великих размера
4. угрожености због сукоба различитих друштвених група унутар државе

• ратно стање

1. ратних разарања:
2. насилног и другог непријатељског деловања агресорске војске и његових институција
3. свих угрожености из категорије мирнодопског стања, које би се појавиле током рата.

Улога цивилне одбране у безбедности државе

Улога цивилне одбране у безбедности државе може се посматрати из неколико углова. Поједини аутори описују значај цивилне одбране кроз неколико аспеката. Тако Јуџин Пол Винер говори да је цивилна одбрана ту да:

• спаси животе
• убрза опоравак
• утиче на мирнодопски периоду
• утиче на вероватноћу избијања рата
• утиче на политичке вође.

Спасавање живота је у овом случају прилично очигледно, комплетна намена цивилне одбране јесте да се предупреди велики губитак људства токо различитих ратних дејстава и елементарних и других непогода. Дакле, иако је начелно уско везана за одржавање политичке власти и других битних институција, укупни циљ цивилне одбране јесте превенција велике смртности у овим пошастима. Убрзавање опоравка огледа се у томе што је због своје природе цивилна одбрана устројена тако да фактички у што већој мери превенира уништење, самим тим, уколико је успешно превенирано уништење, опоравак ће бити много бржи и лакши за погођену територију или део територије. Утицај на мирнодопски период огледа се понајвише у томе да се током тог периода становништво на неки начин припрема за потенцијалне ванредне ситуације или ратна стања, на тај начин, опет се реч враћа на превенцију, јер је тај мирнодопски период и припреме у истом најбитнији управо зато што се у том периоду врше адекватне, правовремене припреме за потенцијалне пошасти које могу да погоде неки простор. Утицај на вероватноћу избијања рата је у суштини кључно питање. Овде се говори о томе да ли ће ефективно устројен систем цивилне одбране довести до тога да се смањи или повећа могућност агресије споља. Одговор на ово питање је врло логичан. Наиме, уколико је нека популација добро обучена и оспособљена да пружа отпор не-насилним методама, а у исто време уме да користи оружје та популација је у суштини прилично сигурна и вероватноће избијања рата су заправо јако ниске. Ово се огледа у принципу "непријатељу је скупље да нас нападне него да нас остави на миру". То значи да ће непријатељ у случају напада на државу која има добро устројен систем цивилне одбране имати далеко више губитака него у случају напада на државу у којој је овај систем дисфункционалан или чак непостојећ. Последња ставка јесте утицај на политичке вође и он је директно везан за утицај на вероватноћу избијања рата. Ова два утицаја су у директној корелацији. Међутим, имајући у виду да су политичке вође углавном промишљене и да неће неку државу напасти без добре процене свих фактора, ова теорија има своје недостатке. Ипак, овде се у крајњој линији говори о људским бићима код којих је јако тешко утврдити одређене детерминанте. Оно што је сигурно јесте да политичке вође које током своје владавине, успеју да успоставе ефективан систем цивилне одбране, уживаће далеко веће поверење грађана из простог разлога што се осећају сигурније и самим тим растерећеније.

Цивилна одбрана је, у контексту свих промена, доживела огромну трансформацију; делатност рада јој је повећана, а њено место у безбедносној архитектури државе постало је видљивије, док су јој одговорности значајно проширене. Она је саставни део система одбране државе и треба да представља скуп добро организованих и функционално усклађених елемената, чијим деловањем се остварују претпоставке за успешно превладавање различитих врста кризних ситуација у мирнодопским и ратним условима и обезбеђују што бољи услови за функционисање свих државних институција, посебно оних чији се делокруг рада односи на целокупно становништво.

Основна мисија цивилне одбране је да обезбеди неопходне претпоставке за уређење, опремање, планирање и стабилно функционисање одбране државе у цивилном делу система одбране, заштиту и спасавање људи и материјалних добара и олакшавање преживљавања становништва у условима природних, техничко-технолошких и других несрећа већих размера, те за подршку јединицама Војске у свим условима њеног оперативног деловања. У кризним ситуацијама, цивилна одбрана треба да испуњава задатке у складу са са кодексом међународног хуманитарног права, а посебно оне који се односе на:

• превенцију и супротстављање свим облицима угрожавања људи, материјалних добара и животне средине
• организацију и функционисање државних органа власти
• организацију и функционисање привреде
• организацију и функционисање јавних служби од посебног значаја
• заштиту и спасавање становништва и материјалних добара.

Процес интензивног развоја ратне технике и значајно измењена физиономија савременог рата, као и појава нових ризика и облика угрожавања безбедности, потврђују све израженију тендецију пораста угрожености цивилних структура друштва. То намеће потребу да се, поред основне бриге за одговарајући развој Војске и других елемената одбране, све већа пажња мора поклањати и цивилној одбрани и унапређењу сарадње и кооперације свих субјеката система одбране.

Не-оружано супротстављање

Главни чланак: Неоружано супротстављање

Сам појам ненасилне цивилне одбране може се дефинисати као одбрамбена политика цивилног друштва усмерена против војне агресије, политика која на плански и унапред припремљен начин комбинује одбијање сарадње и суочавање са противником како он не би био у стању да оствари своје циљеве, успостави и наметне становништву њему лојалан систем. Померањем тежишта ратова из физичке сфере, преко енергетске, до менталне, планета се приближава тзв. савршеним „рату свих против свих”. Врхунац тог рата су психотронска дејства и утицај на мисли, вољу, осећања, нагоне, намере, инстинкт, интуицију, имагинацију и интелект људи. При томе, у жижи информационих, информатичких, психолошких и ненотехнолошких ратова је и биће информација, као космичка компонента садржана у енергији и материји. Неоружани облици агресије су увод у савршени рат и његова суштина. Сада је однос неоружаних облика агресије према оружаним 9:1, иако људи већином уочавају и схватају само оружане сукобе. Будући да већ сада доминирају „информатичке операције”, „операције изван ратних стања”, „цивилне операције”, „мировне операције”, „наметање мира” и примена неубојног оружја, може се рећи да су стратегичари и доктринолози затечени неоружаним облицима агресије, те у стратегијама одбране већине земаља нису разрађене тезе за доктрине и регулативу, које би омогућиле да одбрамбени системи правовремено и оптимално реагују. Бројни су показатељи да је примена неоружаних облика агресије потпуно природна и сасвим извесна. Најочевиднији докази су постојање организација попут група као што су „Илуминати”, „Лобања и кости”, „Малтешки витезови”, „Трилатерала”, „Билдерберг” и „Ем-Џи 12”. При томе, значајно је да се разуме да се људи од неоружаних облика агресије морају заштитити физички, а да је, због природе примењених метода и софистициране технике, која је већином енергетска и информациона, неопходна њихова заштита и у енергетској и менталној сфери. Једини излаз је сведимензиона одбрана од универзалног непријатеља, заснована на новим научним сазнањима (посебно из области квантне физике) и уважавању нових садржаја рата.

Види још

• Цивилна заштита