Пређи на садржај

Stigonema — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14)
м претварање ISBN веза у шаблон
Ред 19: Ред 19:
око 40 врста, види текст
око 40 врста, види текст
}}
}}
'''Стигонема''' ({{јез-лат|Stigonema}}) је широко распрострањен [[род (биологија)|род]] кончастих [[модрозелене бактерије|модрозелених бактерија (алги)]], који припада реду -{[[Stigonematales]]}-. Конци (трихоми) ових алги граде тамномрке јастучасте или корасте превлаке<ref name="Блаженчић">-{Blaženčić, J. 2000. Sistematika algi. Beograd: NNK International. ISBN 86-23-23002-7}-</ref>, углавном причвршћене за подлогу. Назив рода потиче од {{јез-гр|stygon}} — истачкан, и {{јез-гр|nema}} — конац.
'''Стигонема''' ({{јез-лат|Stigonema}}) је широко распрострањен [[род (биологија)|род]] кончастих [[модрозелене бактерије|модрозелених бактерија (алги)]], који припада реду -{[[Stigonematales]]}-. Конци (трихоми) ових алги граде тамномрке јастучасте или корасте превлаке<ref name="Блаженчић">-{Blaženčić, J. 2000. Sistematika algi. Beograd: NNK International. {{ISBN|86-23-23002-7}}}-</ref>, углавном причвршћене за подлогу. Назив рода потиче од {{јез-гр|stygon}} — истачкан, и {{јез-гр|nema}} — конац.


== Карактеристике грађе ==
== Карактеристике грађе ==
[[Врста|Врсте]] овога рода се налазе на [[трихални ступањ организације|трихалном]] (кончастом) ступњу организације. Код ових организама јавља се право [[гранање]], по типу -{T}--гранања. Тело им је изграђено од више низова ћелија (мултисеријатни филамент), при чему су врхови грана изграђени од једног низа ћелија (унисеријатни)<ref name="bergey">-{Bergey HD, Holt JG. 1994. Bergey's Manual of Determinative Bacteriology. Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 0-683-00603-7.}-</ref>. Понекад је тело хетероталусно — изграђено из полеглих (простратних) и усправних грана<ref>-{Lee R. E. 1999. Phycology. Cambridge University Press. ISBN 0-521-63883-6}-</ref>.
[[Врста|Врсте]] овога рода се налазе на [[трихални ступањ организације|трихалном]] (кончастом) ступњу организације. Код ових организама јавља се право [[гранање]], по типу -{T}--гранања. Тело им је изграђено од више низова ћелија (мултисеријатни филамент), при чему су врхови грана изграђени од једног низа ћелија (унисеријатни)<ref name="bergey">-{Bergey HD, Holt JG. 1994. Bergey's Manual of Determinative Bacteriology. Lippincott Williams & Wilkins. {{ISBN|0-683-00603-7}}.}-</ref>. Понекад је тело хетероталусно — изграђено из полеглих (простратних) и усправних грана<ref>-{Lee R. E. 1999. Phycology. Cambridge University Press. {{ISBN|0-521-63883-6}}}-</ref>.


[[Цитоплазма|Цитоплазме]] [[Ћелија (биологија)|ћелија]] су међусобно повезане и комуницирају путем [[пора]] — канала вероватно насталих непотпуном изградњом септи после [[ћелијска деоба|деобе]]<ref name="bergey"/>. Ове поре аутори називају и [[плазмодезма]]ма<ref name="Блаженчић"/>. Апикална (вршна) ћелија је понекада већа од осталих. Образују [[хетероцисте]] које су интеркаларне (налазе се између вегетативних ћелија) или латералне (постављене бочно)<ref name="flora">-{Cvijan M, Blaženčić J. 1996. Cyanophyta. Naučna knjiga: Beograd. ISBN 86-23-23080-9}-</ref>, а по изгледу су сличне вегетативним ћелијама. Вероватно образују и трајне [[спора|споре]] (акинете)<ref>-{Hoek C. van den, Mann DG, Jahns HM. 1995. Algae: An Introduction to Phycology. Cambridge University Press: UK. ISBN 0-521-31687-1}-</ref>, иако до сад нису познате<ref name="CBdb">-{Komárek J, Hauer T. 2004. [http://www.cyanodb.cz/Stigonema ''Stigonema''] {{Wayback|url=http://www.cyanodb.cz/Stigonema |date=20110918054957 }}. In: CyanoDB.cz — On-line database of cyanobacterial genera.}- - [http://www.cyanodb.cz http://www.cyanodb.cz]</ref>.
[[Цитоплазма|Цитоплазме]] [[Ћелија (биологија)|ћелија]] су међусобно повезане и комуницирају путем [[пора]] — канала вероватно насталих непотпуном изградњом септи после [[ћелијска деоба|деобе]]<ref name="bergey"/>. Ове поре аутори називају и [[плазмодезма]]ма<ref name="Блаженчић"/>. Апикална (вршна) ћелија је понекада већа од осталих. Образују [[хетероцисте]] које су интеркаларне (налазе се између вегетативних ћелија) или латералне (постављене бочно)<ref name="flora">-{Cvijan M, Blaženčić J. 1996. Cyanophyta. Naučna knjiga: Beograd. {{ISBN|86-23-23080-9}}}-</ref>, а по изгледу су сличне вегетативним ћелијама. Вероватно образују и трајне [[спора|споре]] (акинете)<ref>-{Hoek C. van den, Mann DG, Jahns HM. 1995. Algae: An Introduction to Phycology. Cambridge University Press: UK. {{ISBN|0-521-31687-1}}}-</ref>, иако до сад нису познате<ref name="CBdb">-{Komárek J, Hauer T. 2004. [http://www.cyanodb.cz/Stigonema ''Stigonema''] {{Wayback|url=http://www.cyanodb.cz/Stigonema |date=20110918054957 }}. In: CyanoDB.cz — On-line database of cyanobacterial genera.}- - [http://www.cyanodb.cz http://www.cyanodb.cz]</ref>.


[[Репродукција|Размножавају]] се [[хормогонија]]ма, које се образују на крајевима најмлађих грана<ref name="flora"/>. Хормогонија је двоћелијска (ређи случај<ref name="flora"/>) или вишећелијска, а ретко са великим бројем ћелија<ref name="CBdb"/>.
[[Репродукција|Размножавају]] се [[хормогонија]]ма, које се образују на крајевима најмлађих грана<ref name="flora"/>. Хормогонија је двоћелијска (ређи случај<ref name="flora"/>) или вишећелијска, а ретко са великим бројем ћелија<ref name="CBdb"/>.
Ред 32: Ред 32:
Врсте овога рода су широко распрострањене и нарочито заступљене у тропском региону. Већина врста живи ван воде<ref name="flora"/>, углавном причвршћене за подлогу (живе на кори [[дрво|дрвећа]] или влажним [[стене|стенама]]), мада могу насељавати и [[тло|земљиште]]. Разне врсте овога рода се могу наћи од [[низија|низијских]] предела па све до врхова високих [[планина]]<ref name="CBdb"/>. Неколико врста живи у [[бара]]ма, [[мочвара]]ма и [[тресава]]ма. Ту се налазе причвршћене за камење или комаде дрвета или расту у [[метафитон]]у<ref name="CBdb"/>.
Врсте овога рода су широко распрострањене и нарочито заступљене у тропском региону. Већина врста живи ван воде<ref name="flora"/>, углавном причвршћене за подлогу (живе на кори [[дрво|дрвећа]] или влажним [[стене|стенама]]), мада могу насељавати и [[тло|земљиште]]. Разне врсте овога рода се могу наћи од [[низија|низијских]] предела па све до врхова високих [[планина]]<ref name="CBdb"/>. Неколико врста живи у [[бара]]ма, [[мочвара]]ма и [[тресава]]ма. Ту се налазе причвршћене за камење или комаде дрвета или расту у [[метафитон]]у<ref name="CBdb"/>.


Поједине врсте улазе у грађу лишајева<ref name="flora"/>, унутар којих се развијају различити типови [[интерспецијски односи|еколошких односа]] са гљивама<ref name="rai">-{Rai AN, Bergman B, Rasmussen U. 2002. Cyanobacteria in Symbiosis. Springer. ISBN 1-4020-0777-9.}-</ref>. Понекад се са лишајевима које граде зелене алге налазе у факултативној или облигатној (са аспекта лишаја) [[симбиоза|симбиози]] <ref name="rai"/>. Описана је и симбиоза стигонеме са [[маховине|маховинама]]<ref>-{Herrero A, Flores E. 2008. The Cyanobacteria: Molecular Biology, Genomics and Evolution. Caister Academic Press. ISBN 1-904455-15-8.}-</ref>.
Поједине врсте улазе у грађу лишајева<ref name="flora"/>, унутар којих се развијају различити типови [[интерспецијски односи|еколошких односа]] са гљивама<ref name="rai">-{Rai AN, Bergman B, Rasmussen U. 2002. Cyanobacteria in Symbiosis. Springer. {{ISBN|1-4020-0777-9}}.}-</ref>. Понекад се са лишајевима које граде зелене алге налазе у факултативној или облигатној (са аспекта лишаја) [[симбиоза|симбиози]] <ref name="rai"/>. Описана је и симбиоза стигонеме са [[маховине|маховинама]]<ref>-{Herrero A, Flores E. 2008. The Cyanobacteria: Molecular Biology, Genomics and Evolution. Caister Academic Press. {{ISBN|1-904455-15-8}}.}-</ref>.


== Систематика рода ==
== Систематика рода ==

Верзија на датум 1. фебруар 2020. у 01:17

Stigonema
Временски распон: Девон[1] — данас
Stigonema sp.
Научна класификација
Домен:
Bacteria
Тип:
Cyanobacteria
Класа:
Hormogoniophyceae
Ред:
Stigonematales
Породица:
Stigonemataceae
Род:
Stigonema

Agardh ex Bornet et Flahault, 1888
Типска врста
Stigonema mamillosum
Agardh ex Bornet et Flahault 1888

Стигонема (лат. Stigonema) је широко распрострањен род кончастих модрозелених бактерија (алги), који припада реду Stigonematales. Конци (трихоми) ових алги граде тамномрке јастучасте или корасте превлаке[2], углавном причвршћене за подлогу. Назив рода потиче од грч. stygon — истачкан, и грч. nema — конац.

Карактеристике грађе

Врсте овога рода се налазе на трихалном (кончастом) ступњу организације. Код ових организама јавља се право гранање, по типу T-гранања. Тело им је изграђено од више низова ћелија (мултисеријатни филамент), при чему су врхови грана изграђени од једног низа ћелија (унисеријатни)[3]. Понекад је тело хетероталусно — изграђено из полеглих (простратних) и усправних грана[4].

Цитоплазме ћелија су међусобно повезане и комуницирају путем пора — канала вероватно насталих непотпуном изградњом септи после деобе[3]. Ове поре аутори називају и плазмодезмама[2]. Апикална (вршна) ћелија је понекада већа од осталих. Образују хетероцисте које су интеркаларне (налазе се између вегетативних ћелија) или латералне (постављене бочно)[5], а по изгледу су сличне вегетативним ћелијама. Вероватно образују и трајне споре (акинете)[6], иако до сад нису познате[7].

Размножавају се хормогонијама, које се образују на крајевима најмлађих грана[5]. Хормогонија је двоћелијска (ређи случај[5]) или вишећелијска, а ретко са великим бројем ћелија[7].

Екологија

Врсте овога рода су широко распрострањене и нарочито заступљене у тропском региону. Већина врста живи ван воде[5], углавном причвршћене за подлогу (живе на кори дрвећа или влажним стенама), мада могу насељавати и земљиште. Разне врсте овога рода се могу наћи од низијских предела па све до врхова високих планина[7]. Неколико врста живи у барама, мочварама и тресавама. Ту се налазе причвршћене за камење или комаде дрвета или расту у метафитону[7].

Поједине врсте улазе у грађу лишајева[5], унутар којих се развијају различити типови еколошких односа са гљивама[8]. Понекад се са лишајевима које граде зелене алге налазе у факултативној или облигатној (са аспекта лишаја) симбиози [8]. Описана је и симбиоза стигонеме са маховинама[9].

Систематика рода

У овом роду налази се око 40 савремених врста[7]. Познате су и фосилне врсте, попут еоценске S. anchistina. Установљавање разлика између врста је отежано веома израженом полиморфношћу и малим бројем константних својстава[5], те је ревизија читавог рода неопходна[7].

Валидне врсте побројане на Порталу класификације сајта Global Biodiversity Information Facility (GBIF)[10]:

  • Stigonema aerugineum
  • Stigonema canadensis
  • Stigonema cornutum
  • Stigonema dendroideum
  • Stigonema flexuosum
  • Stigonema hormoides
  • Stigonema informe
  • Stigonema lauterbachii
  • Stigonema lavardei
  • Stigonema mamillosum
  • Stigonema mesentericum
  • Stigonema minutissimum
  • Stigonema minutum
  • Stigonema mirabile
  • Stigonema multipartitum
  • Stigonema muscicola
  • Stigonema ocellatum
  • Stigonema opalescens
  • Stigonema panniforme
  • Stigonema pauciramosum
  • Stigonema ramosissimum
  • Stigonema robustum
  • Stigonema scytonematoides
  • Stigonema spinuliferum
  • Stigonema thermale
  • Stigonema tomentosum
  • Stigonema tuberculatum
  • Stigonema turfaceum
  • Stigonema turtaccum

Извори

  1. ^ Croft WN, George EA. 1959. Blue-green algae from the Middle Devonian of Rhynie, Aberdeenshire. British Mus. (Nat. Hist.), Bull. Geol. 3: 339—353.
  2. ^ а б Blaženčić, J. 2000. Sistematika algi. Beograd: NNK International. ISBN 86-23-23002-7
  3. ^ а б Bergey HD, Holt JG. 1994. Bergey's Manual of Determinative Bacteriology. Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 0-683-00603-7.
  4. ^ Lee R. E. 1999. Phycology. Cambridge University Press. ISBN 0-521-63883-6
  5. ^ а б в г д ђ Cvijan M, Blaženčić J. 1996. Cyanophyta. Naučna knjiga: Beograd. ISBN 86-23-23080-9
  6. ^ Hoek C. van den, Mann DG, Jahns HM. 1995. Algae: An Introduction to Phycology. Cambridge University Press: UK. ISBN 0-521-31687-1
  7. ^ а б в г д ђ Komárek J, Hauer T. 2004. Stigonema Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2011). In: CyanoDB.cz — On-line database of cyanobacterial genera. - http://www.cyanodb.cz
  8. ^ а б Rai AN, Bergman B, Rasmussen U. 2002. Cyanobacteria in Symbiosis. Springer. ISBN 1-4020-0777-9.
  9. ^ Herrero A, Flores E. 2008. The Cyanobacteria: Molecular Biology, Genomics and Evolution. Caister Academic Press. ISBN 1-904455-15-8.
  10. ^ Списак врста на data.gbif.org

Литература

Спољашње везе

Stigonema на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stigonema&oldid=22875664”