Ћелијска деоба

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ћелија која је завршила интерфазу и припремила се за поделу на две нове ћелије, улази у деобу. Прокариотске ћелије се деле амитозом (директном или простом деобом), док се еукариотске деле митозом или мејозом. Промене, које се у ћелији дешевају за време деобе, могу се уочити микроскопом што са променама током интерфазе није случај.

Митоза[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Митоза

Митозом се деле соматске ћелије са диплоидним бројем хромозома, при чему се количина ДНК правилно распореди новонасталим ћелијама. Кћерке ћелије добијају међусобно једнак број хромозома (обе су диплоидне) и количину ДНК, а истовремено имају и једнак број хромозома као мајка-ћелија (2n) од које су настале.

Митоза

Мејоза (редукциона деоба)[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Мејоза

Деоба којом се образују полне ћелије назива се мејоза. При томе се једна диплоидна ћелија (2n) два пута дели и настају четири хаплоидне ћелије (n). С обзиром да се број хромозома у кћеркама ћелијама у односу на мајку ћелију смањује на пола, ова деоба се назива и редукциона (лат. reductio = смањење). Редукција броја хромозома обавља се у првој деоби, означеној као мејоза 1, када се мајка-ћелија (2n број хромозома) подели на две кћерке-ћелије (n број хромозома). У другој деоби, мејози 2, се обе кћерке-ћелије (са n бројем хромозома) поделе тако да настаје укупно 4 ћелије. Пошто је мејоза 2 у ствари митоза (назива се еквациона митоза) те 4 ћелије имају хаплоидан број хромозома.

Литература:[уреди]

  • Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
  • Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
  • Пантић, Р, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, београд, 1997
  • Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001

Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998

Спољашње везе[уреди]