Хистрионични поремећај личности — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
основа
референце и минимално литературе
Ред 1: Ред 1:
'''Хистрионични поремећај личности (F60.4)''' је [[поремећај личности]] који карактерише афективна нестабилност, театралност у изражавању емоција и потреба за пажњом, признањем и узбуђењем.
'''Хистрионични поремећај личности (F60.4)''' је [[поремећај личности]] који карактерише афективна нестабилност, театралност у изражавању емоција и потреба за пажњом, признањем и узбуђењем<ref name=":0">{{Cite web|url=https://icd.who.int/browse10/2016/en#/F60.4|title=ICD-10 Version:2016|website=icd.who.int|access-date=2020-04-24}}</ref>.


Назив поремећаја потиче од латинске речи ''хистрио'' (histrio,-onis, m.), што значи глумац.
Назив поремећаја потиче од латинске речи ''хистрио'' (histrio,-onis, m.), што значи глумац.


Особе са хистрионичним поремећајем осећају се непријатно када нису у центру пажње, и како би придобиле пажњу драматизују и преувеличавају чињенице, осећања и искуства или теже истицању појавом, заводљивим понашањем и физичким изгледом. Углавном имају добро развијене социјалне вештине, и интерперсонално се пруказују као шармантне, живахне, склоне флерту, манипулативне и импулсивне. Труде се да изгледају привлачно и истакну се јарком или провокативном одећом. Каприциозне су, са емоцијама које се брзо и лако мењају, а чијим драматичним испољавањем могу посрамити околину, због чега могу деловати неискрено. Когнитивно су сугестибилне и могу потпасти под утицај особа којима се диве.
Особе са хистрионичним поремећајем осећају се непријатно када нису у центру пажње, и како би придобиле пажњу драматизују и преувеличавају чињенице, осећања и искуства или теже истицању појавом, заводљивим понашањем и физичким изгледом. Углавном имају добро развијене социјалне вештине, и интерперсонално се пруказују као шармантне, живахне, склоне флерту, манипулативне и импулсивне<ref name=":1">{{Cite journal|last=Novais|first=Filipa|last2=Araújo|first2=Andreia|last3=Godinho|first3=Paula|date=2015-09-25|title=Historical roots of histrionic personality disorder|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4585318/|journal=Frontiers in Psychology|volume=6|doi=10.3389/fpsyg.2015.01463|issn=1664-1078|pmc=4585318|pmid=26441812}}</ref>. Труде се да изгледају привлачно и истакну се јарком или провокативном одећом<ref name=":2">{{Cite journal|date=1986-06-01|title=The relationship of histrionic personality disorder to antisocial personality and somatization disorders|url=https://ajp.psychiatryonline.org/doi/abs/10.1176/ajp.143.6.718|journal=American Journal of Psychiatry|volume=143|issue=6|pages=718–722|doi=10.1176/ajp.143.6.718|issn=0002-953X}}</ref>. Каприциозне су, са емоцијама које се брзо и лако мењају, а чијим драматичним испољавањем могу посрамити околину, због чега могу деловати неискрено. Когнитивно су сугестибилне и могу потпасти под утицај особа којима се диве<ref name=":0" />.


Особе са овим поремећајем често нису свесне да имају проблем, и траже помоћ када симптоми почну да представљају тешкоћу на послу, у односима са другима или ометају лично благостање.
Особе са овим поремећајем често нису свесне да имају проблем, и траже помоћ када симптоми почну да представљају тешкоћу на послу, у односима са другима или ометају лично благостање<ref>{{Cite journal|last=Rienzi|first=Beth M.|last2=Scrams|first2=David J.|date=1991-12-01|title=Gender Stereotypes for Paranoid, Antisocial, Compulsive, Dependent, and Histrionic Personality Disorders|url=https://doi.org/10.2466/pr0.1991.69.3.976|journal=Psychological Reports|language=en|volume=69|issue=3|pages=976–978|doi=10.2466/pr0.1991.69.3.976|issn=0033-2941}}</ref>.


Хистрионични поремећај се дијагностификује у раном одраслом добу, после 18. године. Преваленца поремећаја у општој популацији је од 2 до 3%, а 4 пута је чешћи код жена него код мушкараца. Међутим, могуће је да жене више траже психолошку помоћ и отвореније говоре о симптомима.
Хистрионични поремећај се дијагностификује у раном одраслом добу, после 18. године. Преваленца поремећаја у општој популацији је од 2 до 3%, а 4 пута је чешћи код жена него код мушкараца. Међутим, могуће је да жене више траже психолошку помоћ и отвореније говоре о симптомима<ref>{{Cite journal|last=Nestadt|first=G.|last2=Romanoski|first2=A. J.|last3=Chahal|first3=R.|last4=Merchant|first4=A.|last5=Folstein|first5=M. F.|last6=Gruenberg|first6=E. M.|last7=McHugh|first7=P. R.|date=1990-01-01|title=An epidemiological study of histrionic personality disorder|url=https://jhu.pure.elsevier.com/en/publications/an-epidemiological-study-of-histrionic-personality-disorder-6|journal=Psychological medicine|volume=20|issue=2|pages=413–422|doi=10.1017/S0033291700017724|issn=0033-2917|pmid=2356266}}</ref>.


== Дијагноза ==
== Дијагноза ==
По [[Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje|Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје]], како би се дијагноза хистрионичког поремећаја утврдила неопходна је первазивност понашања у циљу привлачења пажње и присуство афективних нерегуларности уз најмање ''пет'' од следећих критеријума:
По [[Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje|Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје]], како би се дијагноза хистрионичког поремећаја утврдила неопходна је первазивност понашања у циљу привлачења пажње и присуство афективних нерегуларности уз најмање ''пет'' од следећих критеријума<ref name=":3">{{Citation|title=Histrionic Personality Disorder|url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK542325/|publisher=StatPearls Publishing|date=2020|accessdate=2020-04-24|pmid=31194465|first=Jennifer H.|last=French|first2=Sangam|last2=Shrestha}}</ref>:


# Немир и непријатност у ситуацијама када особа није у центру пажње
# Немир и непријатност у ситуацијама када особа није у центру пажње
Ред 33: Ред 33:
* [[Психосоматски поремећај|Соматоформни поремећаји]]
* [[Психосоматски поремећај|Соматоформни поремећаји]]


Особе са хистрионичним поремећајем личности могу имати интерперсоналних и брачних проблема због заводљивог понашања и променљивог расположења. Потреба за привлачењем пажње може их навести на претње [[Самоубиство|самоубиством]] или самоповређујуће гестове.
Особе са хистрионичним поремећајем личности могу имати интерперсоналних и брачних проблема због заводљивог понашања и променљивог расположења. Потреба за привлачењем пажње може их навести на претње [[Самоубиство|самоубиством]] или самоповређујуће гестове<ref name=":3" />.


== Диференцијална дијагноза ==
== Диференцијална дијагноза ==
Хистрионични поремећај треба разликовати од [[Нарцистичка личност|нарцистичког]], зависног и [[Гранични поремећај личности|граничног поремећаја личности]].
Хистрионични поремећај треба разликовати од [[Нарцистичка личност|нарцистичког]], зависног и [[Гранични поремећај личности|граничног поремећаја личности]].


Тежња да буду у центру пажње заједничка је особама са нарцистичким и хистрионичним поремећајима личности. Међутим, код нарцистичког поремећаја особе теже да изазову дивљење, док особе са хистрионичним поремећајем траже било који тип пажње.
Тежња да буду у центру пажње заједничка је особама са нарцистичким и хистрионичним поремећајима личности. Међутим, код нарцистичког поремећаја особе теже да изазову дивљење, док особе са хистрионичним поремећајем траже било који тип пажње<ref>{{Cite journal|last=Cale|first=Ellison M.|last2=Lilienfeld|first2=Scott O.|date=2002-02-01|title=Histrionic Personality Disorder and Antisocial Personality Disorder: Sex-Differentiated Manifestations of Psychopathy?|url=https://guilfordjournals.com/doi/abs/10.1521/pedi.16.1.52.22557|journal=Journal of Personality Disorders|volume=16|issue=1|pages=52–72|doi=10.1521/pedi.16.1.52.22557|issn=0885-579X}}</ref>.


И особе са граничним и са хистрионичним поремећајем карактерисане су интензивним и променљивим емоционалним стањима – међутим, особе са граничним поремећајем углавном имају негативно мишљење о себи.
И особе са граничним и са хистрионичним поремећајем карактерисане су интензивним и променљивим емоционалним стањима – међутим, особе са граничним поремећајем углавном имају негативно мишљење о себи<ref name=":1" />.


И код зависног и код хистрионичког поремећаја присутна је тежња особа да буду у близини других људи, али су особе са зависним поремећајем личности престрављене могућношћу да буду одбијене и презрене, и због тога више инхибиране у понашању.
И код зависног и код хистрионичког поремећаја присутна је тежња особа да буду у близини других људи, али су особе са зависним поремећајем личности престрављене могућношћу да буду одбијене и презрене, и због тога више инхибиране у понашању<ref name=":1" />.


== Узроци ==
== Узроци ==
Иако не постоји експлицитни узрок хистрионичког поремећаја, претпоставља се да на његово формирање утиче више чинилаца, те да је он последица и наследних и срединских фактора.
Иако не постоји експлицитни узрок хистрионичког поремећаја, претпоставља се да на његово формирање утиче више чинилаца, те да је он последица и наследних и срединских фактора.


Једна претпоставка је да се поремећај развија као неодговарајући [[Механизми одбране|механизам одбране]], као реакција на трауматични догађај или трауматично окружење.
Једна претпоставка је да се поремећај развија као неодговарајући [[Механизми одбране|механизам одбране]], као реакција на трауматични догађај или трауматично окружење<ref>{{Cite journal|last=Apt|first=C.|last2=Hurlbert|first2=D. F.|date=1994|title=The sexual attitudes, behavior, and relationships of women with histrionic personality disorder|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/8035469|journal=Journal of Sex & Marital Therapy|volume=20|issue=2|pages=125–133|doi=10.1080/00926239408403423|issn=0092-623X|pmid=8035469}}</ref>.


Друга претпоставка је да на развој поремећаја утичу родитељи и васпитање. Претерано удовољавање детету и неспособност родитеља да поставе границе може утицати на развој поремећаја. Родитељи који и сами испољавају драматично, променљиво и неприкладно сексуално понашање могу бити модел деци и бити фактор ризика за развој поремећаја.
Друга претпоставка је да на развој поремећаја утичу родитељи и васпитање. Претерано удовољавање детету и неспособност родитеља да поставе границе може утицати на развој поремећаја<ref name=":4">{{Cite journal|last=Morrison|first=J.|date=1989|title=Histrionic personality disorder in women with somatization disorder|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/2798737|journal=Psychosomatics|volume=30|issue=4|pages=433–437|doi=10.1016/S0033-3182(89)72250-7|issn=0033-3182|pmid=2798737}}</ref>. Родитељи који и сами испољавају драматично, променљиво и неприкладно сексуално понашање могу бити модел деци и бити фактор ризика за развој поремећаја<ref name=":5">{{Cite web|url=https://www.unboundmedicine.com/medline/citation/20585747/%5BHysteria_I__Histrionic_personality_disorder__A_psychotherapeutic_challenge%5D_|title=PRIME PubMed {{!}} [Hysteria I. Histrionic personality disorder. A psychotherapeutic challenge|website=www.unboundmedicine.com|language=en|access-date=2020-04-24}}</ref>.


Породична историја поремећаја личности, психијатријских поремећаја и болести зависности представља предиспозицију за развој поремећаја.
Породична историја поремећаја личности, психијатријских поремећаја и болести зависности представља предиспозицију за развој поремећаја<ref name=":2" />.


== Лечење ==
== Лечење ==
[[Психотерапија]] може помоћи особама са хистрионичним поремећајим личности да стекну увид у свој проблем и омогућити боље друштвено и професионално функционисање.
[[Психотерапија]] може помоћи особама са хистрионичним поремећајим личности да стекну увид у свој проблем и омогућити боље друштвено и професионално функционисање.


Супортивна психотерапија, при којој се пацијенту пружа подршка, саосећање и охрабрење, може бити корисна у регулисању поремећаја, јер обезбеђује умирујуће, непретеће психотерапијско окружење, умањује емоционалну нелагоду, подучава конструктивним механизмима одбране и ради на побољшању самопоштовања.
Супортивна психотерапија, при којој се пацијенту пружа подршка, саосећање и охрабрење, може бити корисна у регулисању поремећаја, јер обезбеђује умирујуће, непретеће психотерапијско окружење, умањује емоционалну нелагоду, подучава конструктивним механизмима одбране и ради на побољшању самопоштовања<ref name=":1" />.


[[Психодинамска терапија|Психодинамска психотерапија]] такође може бити добра терапијска метода јер подстиче кориснике да укључе фазе које су прескочили током емоционалног развоја, да разумеју конфликте који су у позадини њихових неадаптивних понашања и да замене неадекватна понашања и реакције прикладнијим.
[[Психодинамска терапија|Психодинамска психотерапија]] такође може бити добра терапијска метода јер подстиче кориснике да укључе фазе које су прескочили током емоционалног развоја<ref>{{Cite journal|last=Kellett|first=Stephen|title=A time series evaluation of the treatment of histrionic personality disorder with cognitive analytic therapy|url=https://www.academia.edu/28337093/A_time_series_evaluation_of_the_treatment_of_histrionic_personality_disorder_with_cognitive_analytic_therapy|journal=Psychology and Psychotherapy: Theory, Research and Practice|language=en|volume=80|issue=3|pages=389–405|issn=1476-0835}}</ref>, да разумеју конфликте који су у позадини њихових неадаптивних понашања и да замене неадекватна понашања и реакције прикладнијим<ref name=":4" />.


Одређени симптоми могу захтевати посебан третман. Афективна нестабилност може се лечити [[Антидепресив|антидепресивима]], [[Антипсихотици|антипсихотицима]] и стабилизаторима расположења. Стабилизатори расположења се могу користити и за умањење импулсивности.
Одређени симптоми могу захтевати посебан третман. Афективна нестабилност може се лечити [[Антидепресив|антидепресивима]], [[Антипсихотици|антипсихотицима]] и стабилизаторима расположења. Стабилизатори расположења се могу користити и за умањење импулсивности<ref name=":5" />.

== Референце ==
<references responsive="" />

== Литература ==
"Chapter 16: Personality Disorders". ''DSM-IV-TR Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders''. American Psychiatric Publishing. 2000.

Верзија на датум 25. април 2020. у 00:42

Хистрионични поремећај личности (F60.4) је поремећај личности који карактерише афективна нестабилност, театралност у изражавању емоција и потреба за пажњом, признањем и узбуђењем[1].

Назив поремећаја потиче од латинске речи хистрио (histrio,-onis, m.), што значи глумац.

Особе са хистрионичним поремећајем осећају се непријатно када нису у центру пажње, и како би придобиле пажњу драматизују и преувеличавају чињенице, осећања и искуства или теже истицању појавом, заводљивим понашањем и физичким изгледом. Углавном имају добро развијене социјалне вештине, и интерперсонално се пруказују као шармантне, живахне, склоне флерту, манипулативне и импулсивне[2]. Труде се да изгледају привлачно и истакну се јарком или провокативном одећом[3]. Каприциозне су, са емоцијама које се брзо и лако мењају, а чијим драматичним испољавањем могу посрамити околину, због чега могу деловати неискрено. Когнитивно су сугестибилне и могу потпасти под утицај особа којима се диве[1].

Особе са овим поремећајем често нису свесне да имају проблем, и траже помоћ када симптоми почну да представљају тешкоћу на послу, у односима са другима или ометају лично благостање[4].

Хистрионични поремећај се дијагностификује у раном одраслом добу, после 18. године. Преваленца поремећаја у општој популацији је од 2 до 3%, а 4 пута је чешћи код жена него код мушкараца. Међутим, могуће је да жене више траже психолошку помоћ и отвореније говоре о симптомима[5].

Дијагноза

По Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје, како би се дијагноза хистрионичког поремећаја утврдила неопходна је первазивност понашања у циљу привлачења пажње и присуство афективних нерегуларности уз најмање пет од следећих критеријума[6]:

  1. Немир и непријатност у ситуацијама када особа није у центру пажње
  2. Заводљиво или провокативно понашање
  3. Променљиве и плитке емоције
  4. Употреба изгледа за привлачење пажње
  5. Неодређен говор којем недостају детаљи
  6. Драматизоване и преувеличане емоције
  7. Сугестибилност, лабилност
  8. Претерана интимизација и неадекватна блискост са другима

Коморбидитети и компликације

Уз овај поремећај често се јављају и:

Особе са хистрионичним поремећајем личности могу имати интерперсоналних и брачних проблема због заводљивог понашања и променљивог расположења. Потреба за привлачењем пажње може их навести на претње самоубиством или самоповређујуће гестове[6].

Диференцијална дијагноза

Хистрионични поремећај треба разликовати од нарцистичког, зависног и граничног поремећаја личности.

Тежња да буду у центру пажње заједничка је особама са нарцистичким и хистрионичним поремећајима личности. Међутим, код нарцистичког поремећаја особе теже да изазову дивљење, док особе са хистрионичним поремећајем траже било који тип пажње[7].

И особе са граничним и са хистрионичним поремећајем карактерисане су интензивним и променљивим емоционалним стањима – међутим, особе са граничним поремећајем углавном имају негативно мишљење о себи[2].

И код зависног и код хистрионичког поремећаја присутна је тежња особа да буду у близини других људи, али су особе са зависним поремећајем личности престрављене могућношћу да буду одбијене и презрене, и због тога више инхибиране у понашању[2].

Узроци

Иако не постоји експлицитни узрок хистрионичког поремећаја, претпоставља се да на његово формирање утиче више чинилаца, те да је он последица и наследних и срединских фактора.

Једна претпоставка је да се поремећај развија као неодговарајући механизам одбране, као реакција на трауматични догађај или трауматично окружење[8].

Друга претпоставка је да на развој поремећаја утичу родитељи и васпитање. Претерано удовољавање детету и неспособност родитеља да поставе границе може утицати на развој поремећаја[9]. Родитељи који и сами испољавају драматично, променљиво и неприкладно сексуално понашање могу бити модел деци и бити фактор ризика за развој поремећаја[10].

Породична историја поремећаја личности, психијатријских поремећаја и болести зависности представља предиспозицију за развој поремећаја[3].

Лечење

Психотерапија може помоћи особама са хистрионичним поремећајим личности да стекну увид у свој проблем и омогућити боље друштвено и професионално функционисање.

Супортивна психотерапија, при којој се пацијенту пружа подршка, саосећање и охрабрење, може бити корисна у регулисању поремећаја, јер обезбеђује умирујуће, непретеће психотерапијско окружење, умањује емоционалну нелагоду, подучава конструктивним механизмима одбране и ради на побољшању самопоштовања[2].

Психодинамска психотерапија такође може бити добра терапијска метода јер подстиче кориснике да укључе фазе које су прескочили током емоционалног развоја[11], да разумеју конфликте који су у позадини њихових неадаптивних понашања и да замене неадекватна понашања и реакције прикладнијим[9].

Одређени симптоми могу захтевати посебан третман. Афективна нестабилност може се лечити антидепресивима, антипсихотицима и стабилизаторима расположења. Стабилизатори расположења се могу користити и за умањење импулсивности[10].

Референце

  1. ^ а б „ICD-10 Version:2016”. icd.who.int. Приступљено 2020-04-24. 
  2. ^ а б в г Novais, Filipa; Araújo, Andreia; Godinho, Paula (2015-09-25). „Historical roots of histrionic personality disorder”. Frontiers in Psychology. 6. ISSN 1664-1078. PMC 4585318 Слободан приступ. PMID 26441812. doi:10.3389/fpsyg.2015.01463. 
  3. ^ а б „The relationship of histrionic personality disorder to antisocial personality and somatization disorders”. American Journal of Psychiatry. 143 (6): 718—722. 1986-06-01. ISSN 0002-953X. doi:10.1176/ajp.143.6.718. 
  4. ^ Rienzi, Beth M.; Scrams, David J. (1991-12-01). „Gender Stereotypes for Paranoid, Antisocial, Compulsive, Dependent, and Histrionic Personality Disorders”. Psychological Reports (на језику: енглески). 69 (3): 976—978. ISSN 0033-2941. doi:10.2466/pr0.1991.69.3.976. 
  5. ^ Nestadt, G.; Romanoski, A. J.; Chahal, R.; Merchant, A.; Folstein, M. F.; Gruenberg, E. M.; McHugh, P. R. (1990-01-01). „An epidemiological study of histrionic personality disorder”. Psychological medicine. 20 (2): 413—422. ISSN 0033-2917. PMID 2356266. doi:10.1017/S0033291700017724. 
  6. ^ а б French, Jennifer H.; Shrestha, Sangam (2020), Histrionic Personality Disorder, StatPearls Publishing, PMID 31194465, Приступљено 2020-04-24 
  7. ^ Cale, Ellison M.; Lilienfeld, Scott O. (2002-02-01). „Histrionic Personality Disorder and Antisocial Personality Disorder: Sex-Differentiated Manifestations of Psychopathy?”. Journal of Personality Disorders. 16 (1): 52—72. ISSN 0885-579X. doi:10.1521/pedi.16.1.52.22557. 
  8. ^ Apt, C.; Hurlbert, D. F. (1994). „The sexual attitudes, behavior, and relationships of women with histrionic personality disorder”. Journal of Sex & Marital Therapy. 20 (2): 125—133. ISSN 0092-623X. PMID 8035469. doi:10.1080/00926239408403423. 
  9. ^ а б Morrison, J. (1989). „Histrionic personality disorder in women with somatization disorder”. Psychosomatics. 30 (4): 433—437. ISSN 0033-3182. PMID 2798737. doi:10.1016/S0033-3182(89)72250-7. 
  10. ^ а б „PRIME PubMed | [Hysteria I. Histrionic personality disorder. A psychotherapeutic challenge”. www.unboundmedicine.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-24. 
  11. ^ Kellett, Stephen. „A time series evaluation of the treatment of histrionic personality disorder with cognitive analytic therapy”. Psychology and Psychotherapy: Theory, Research and Practice (на језику: енглески). 80 (3): 389—405. ISSN 1476-0835. 

Литература

"Chapter 16: Personality Disorders". DSM-IV-TR Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders. American Psychiatric Publishing. 2000.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хистрионични_поремећај_личности&oldid=23087760”