Мартин Шнајдер Јакоби — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
razno
Ред 1: Ред 1:
{{рут}}
{{рут}}
{{Научник

| име = Мартин Шнајдер-Јакоби
⚫
'''Мартин Шнајдер-Јакоби''' ([[Куксхавен|Цуксхавен]], [[14. јул|14]] [[14. јул|јули]] [[1956]] - [[Радолфцел ам Бодензе|Радолфцел]], [[15. август|5.]] [[15. август|август]] [[2012]]) је био немачки [[биолог]] и [[орнитолог]] који је највећи део живота посветио [[Заштита природе|заштити природе]], а посебно [[птица]] и њихових [[Станиште|станишта]].
| слика = Dr-Martin-Šnajder-Jakobi.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| датум_рођења = {{Датум рођења|1956|7|14}}
| место_рођења = [[Куксхавен]]
| држава_рођења = {{застава|Немачка}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|2012|8|15|1956|7|14}}
| место_смрти = [[Радолфцел ам Бодензе|Радолфцел]]
| држава_смрти = {{застава|Немачка}}
| школа = Универзитету у [[Констанц|Констанцу]]
| поље = [[биологија]]
| ментор =
| институција = [[Еуронатур]]
| академија =
| студенти =
| познат_по = раду на [[Заштита природе|заштити природе]]
| награде =
| напомене =
}}
⚫
'''Мартин Шнајдер-Јакоби''' ([[Немачки језик|нем.]] Martin Schneider-Jacoby; [[Куксхавен]], 14. јул 1956 - [[Радолфцел ам Бодензе|Радолфцел]], 15. август 2012) је био немачки [[биолог]] и [[орнитолог]] који је највећи део живота посветио [[Заштита природе|заштити природе]], а посебно [[птица]] и њихових [[Станиште|станишта]].<ref>{{harvnb|Bauer|2012|p=127-138}}</ref>


== Биографија ==
== Биографија ==
Мартин Шнајдер-Јакоби рођен је 1956. године у граду [[Куксхавен]] у [[Њемачка|Немачкој]]. Још средњошколац био је укључен у невладине организације које се баве заштитом птица.
Мартин Шнајдер-Јакоби рођен је 1956. године у граду [[Куксхавен]] у [[Њемачка|Немачкој]]. Још као средњошколац био је укључен у рад невладиних организација у Немачкој, које се баве заштитом птица. Студирао је [[Биологија|биологију]] на Универзитету у [[Констанц|Констанцу]], а докторат је радио на [[Орнитологија|орнитолошкој]] станици ''Radolfzell'', у близини немачког града [[Радолфцел ам Бодензе]]. Од 1989. до смрти радио је као руководилац пројекaта за еколошку фондацију [[Еуронатур]].<ref>{{cite web |title=Martin Schneider-Jacoby |url=https://www.linkedin.com/in/martin-schneider-jacoby-09780210/ |website=linkedin |accessdate=5. 6. 2020}}</ref> Умро је 5. августа 2012. године, у 57. години живота.<ref>{{Webarchive|url=http://www.suedkurier.de/region/kreis-konstanz/radolfzell/kurznachrichten/Martin-Schneider-Jacoby-ist-gestorben;art1014405,5646844}} Südkurier vom 18. August 2012</ref>

Студирао је [[Биологија|биологију]] на Универзитету у [[Констанц|Констанцу]], а докторат је радио на орнитолошкој станици ''Radolfzell'' у близини немачког града [[Радолфцел ам Бодензе]]. Од 1989. до смрти радио је као руководилац пројекaта за еколошку фондацију [[Еуронатур]]. Умро је 5. августа 2012. године, у 57. години живота. Имао је 25 година Августа сахрањен у Валдрух Ст. Катхаринен.<ref>{{Webarchive|url=http://www.suedkurier.de/region/kreis-konstanz/radolfzell/kurznachrichten/Martin-Schneider-Jacoby-ist-gestorben;art1014405,5646844}} Südkurier vom 18. August 2012</ref>


== Професионални рад ==
== Посао ==
Од 1971. године као [[волонтер]] је радио у резервату природе ''Wollmatinger Ried'', као први [[Алтернативне услуге|цивилни службеник]] у том резервату. Допринео је успостављању плутајуће станице за заштиту природе ''Netta bei''.
Од 1971. године као [[волонтер]] је радио у резервату природе ''Wollmatinger Ried'', као први [[Алтернативне услуге|цивилни службеник]] у том резервату. Допринео је успостављању плутајуће станице за заштиту природе ''Netta bei''.


Својим радом Шнајдер-Јакоби је учинио пуно за очување природе на [[Балканско полуострво|Балкану]] и за заштиту [[птица селица]] и њихових станишта. Радио је у Еуронатур (''EuroNatur''). Поред поплавних подручја слива реке [[Сава|Саве]], његов регионални фокус био је на речном систему [[Драва]]-[[Мура]] и најважнијим [[Vlažno područje|мочварним подручјима]] на источној обали [[Јадранско море|Јадрана]], посебно на делти [[Неретва|Неретве]], [[Скадарско језеро|Скадарском језеру]] и делти [[Бојана (река)|Бојане]] и делти [[Буна (река)|Буне]]. Тамо је стекао своје широко знање у области [[Орнитологија|орнитологије]], [[Екологија|екологије]], [[Лимнологија|лимнологије]], као и у развоју и управљању [[Резерват природе|природним резерватима]].
Својим радом Шнајдер-Јакоби је дао велики допринос очувању природе на [[Балканско полуострво|Балкану]] и за заштиту [[птица селица]] и њихових станишта. Радио је у организацији Еуронатур (''EuroNatur''), која се бори за [[Заштита природе|заштиту природе]]
[[Европа|Европе]]. Његов регионални фокус био је, поред поплавних подручја слива реке [[Сава|Саве]], на речном систему [[Драва]]-[[Мура]] и најважнијим [[Vlažno područje|мочварним подручјима]] на источној обали [[Јадранско море|Јадрана]], посебно на делти [[Неретва|Неретве]], [[Скадарско језеро|Скадарском језеру]] и делти [[Бојана (река)|Бојане]], где је стекао своје широко знање у области [[Орнитологија|орнитологије]], [[Екологија|екологије]], [[Лимнологија|лимнологије]], као и искуство у развоју и управљању [[Резерват природе|природним резерватима]].


Шнајдер-Јакоби је својом стручношћу допринео припреми и оснивању [[Парк природе|паркова природе]] и [[Национални парк|националних паркова]] у многим земљама. За њега важан аспект у управљању заштићеним подручјима великих размера било је вредновање природних и културних екосистемских услуга (''Ecosystem services''), на пример кроз [[Еко-туризам|еко туризам]], [[одрживи развој]] или заштиту од поплава компатибилну са природом.
Шнајдер-Јакоби је својом стручношћу допринео припреми и оснивању [[Парк природе|паркова природе]] и [[Национални парк|националних паркова]] у многим земљама. За њега је важан аспект у управљању заштићеним подручјима великих размера био вредновање природних и културних екосистемских услуга (''Ecosystem services''), на пример кроз [[Еко-туризам|еко туризам]], [[одрживи развој]] или заштиту од поплава компатибилну са природом.

=== Рад на очувању Улцињске солане и делти Бојане ===
Очувању [[Улцињска солана|Улцињске солане]] као резервата птица Мартин Шнајдер-Јакоби посветио је последњих 20 година свог живота.<ref>{{harvnb|Broggi|2013|p=34-35}}</ref>


== Библиографија ==
== Библиографија ==
* {{cite book |last1=Schneider-Jacoby |first1=Martin |last2=Stumberger |first2=Borut |title=Naturreiseführer Adria-Ostküste (''Водич кроз природу источне обале Јадрана'') |date=2011 |publisher=EuroNatur Service |isbn=9783000339295 |url=https://openlibrary.org/books/OL28201471M/Naturreisef%C3%BChrer_Adria-Ostk%C3%BCste |accessdate=5. 6. 2020}}
* {{cite journal |last1=Schneider-Jacoby |first1=Martin |last2=Bauer |first2=Hans-Günther |last3=Schulze |first3=Wolfram |title=Untersuchungen über den Einfluß von Störungen auf den Wasservogelbestand im Gnadensee (''Студије о утицају поремећаја на популацију водених птица у Гнаденсеу'') |journal=Ornithologische Jahreshefte für Baden-Württemberg |date=1993 |volume=9 |issue=1 |pages=1-24 |url=https://www.zobodat.at/pdf/Ornithol-Jh-Bad-Wuertt_9_0001-0024.pdf |accessdate=5. 6. 2020}}
* {{cite journal |last1=Schneider-Jacoby |first1=Marin |title=Auswirkung der Jagd auf Wasservögel und die Bedeutung von Ruhezonen (''Утицај лова на птице и значај одмаралишта'') |journal=Laufener Seminarbeiträge |date=2001 |volume=1/01 |pages=49-62 |url=https://www.anl.bayern.de/publikationen/spezialbeitraege/doc/lsb2001_01_007_schneider_jacoby_auswirkung_jagd_auf_wasservoegel.pdf |accessdate=5. 6. 2020}}</ref>
* {{cite book |last1=Poschlod |first1=Peter |last2=Schneider-Jacoby |first2=Martin |last3=Köstermeyer |first3=Heiko |last4=Hill |first4=Benjamin Tobias |last5=Beinlich |first5=Burkhard |title=Pasture Landscapes and Nature Conservation |date=2002 |isbn=978-3-642-55953-2 |pages=367-378 |url=https://link.springer.com/chapter/10.1007/978-3-642-55953-2_28 |accessdate=5. 6. 2020 |chapter=Does large-scale, multi-species pasturing maintain high biodiversity with rare and endangered species? — The Sava floodplain case study}}
* {{cite journal |title=Managing the worlds most international river: The Danube River Basin |journal=Marine and Freshwater Research |date=2010 |volume=61 |pages=736-748 |url=https://www.researchgate.net/publication/224745490_Managing_the_worlds_most_international_river_The_Danube_River_Basin |accessdate=5. 6. 2020}}


⚫
== Референце ==
; Књиге
⚫
{{извори|2}}

* 2011: ''Приручник за путовање природом Јадранска источна обала'', [[Special:BookSources/9783000339295|ИСБН 978-3-00-033929-5]]

; Научне публикације

* Мартин Сцхнеидер-Јацоби, Ханс-Гунтхер Бауер, Волфрам Сцхулзе (1993): ''Студије о утицају поремећаја на популацију водених птица у Гнаденсее (Унтерсее / Боденсее)'' ед. Институт за бихевиоралну физиологију Мак Планцк, Орнитолошки институт Радолфзелл, Центар за заштиту природе Воллматингер Риед . Орнитолошки годишњаци за Баден-Виртемберг, вол. 9, издање 1, стр. 1–24
* Марин Сцхнеидер-Јацоби (2001): ''Утицај лова на птице и значај одмаралишта'' Ед .: Баварска академија за заштиту природе и пејзажа, у "Прилози Лауфеновог семинара"
* Петер Посцхлод, Мартин Сцхнеидер-Јацоби, Хеико Костермеиер, Бењамин Тобиас Хилл, Буркхард Беинлицх (2002): ''Да ли велике'' пашњаке са ''великим врстама одржавају високу биолошку разноликост с ријетким и угроженим врстама?'' ''- Студија случаја поплавног слива Саве'' . Пејзажи пашњака и очување природе
* Нике Соммерверк, Јург Блоесцх, Момир Пауновић, Цхристиан Баумгартнер, Маркус Венохр, Мартин Сцхнеидер-Јацоби, Тхомас Хеин, Клемент Тоцкнер (2010): ''Управљање најважнијом свјетском ријеком: сливом ријеке Дунав'' .


== Литература ==
== Литература ==
* Hans-Günther Bauer: ''Zum Tod von Dr. Martin Schneider-Jacoby (14.7.1956-15.8.2012)''. In: ''Die Vogelwelt''. 133. Jg. 2012, Heft 1, S. VI f.
* {{cite journal |last1=Bauer |first1=Hans-Günther |title=Nachruf: Dr. Martin Schneider-Jacoby (14.7.1956 - 15.8.2012) |journal=Ornithologische Gesellschaft Baden-Württemberg |date=2012 |volume=28 |pages=127-138 |url=https://www.zobodat.at/pdf/Ornithol-Jh-Bad-Wuertt_28_0127-0138.pdf |accessdate=5. 6. 2020}}
{{cite journal|last1=Broggi |first1=Mario F. |title=Mit Leib und Seele für die Natur |journal=NATIONALPARK |date=2013 |volume=3 |pages=34-35 |url=https://mariobroggi.li/wp-content/uploads/2017/03/NATIONALPARK-161_2.pdf |accessdate=5. 6. 2020}}
* Katharina Grund: ''Erinnerungen an Dr. Martin Schneider-Jacoby (1956–2012)''. In: ''Ornithologische Mitteilungen''. 64. Jg. 2012, Heft 5/6, S. 165–167
* Borut Stumberger, Hans-Günther Bauer: ''Bibliografie von Martin Schneider-Jacoby''. In: ''Ornithologische Mitteilungen''. 64. Jg. 2012, Heft 5/6, S. 167–174
* {{cite journal |last1=Grund |first1=Katharina |title=Erinnerungen an Dr. Martin Schneider-Jacoby (1956–2012) |journal=Ornithologische Mitteilungen |date=2012 |volume=64 |issue=5/6 |pages=165–167}}


== Спољашњи извори ==
== Спољашњи извори ==
* {{Worldcat id|viaf-187498864}}
* {{Worldcat id|viaf-187498864}}
* {{cite news |last1=Canka |first1=Mustafa |title=ZBOG AKTIVNOSTI LJUDI UGROŽEN NAJLJEPŠI DIO CRNE GORE: ADA BOJANA NESTAJE PRED NAŠIM OČIMA |url=http://www.cin-cg.me/zbog-aktivnosti-ljudi-ugrozen-najljepsi-dio-crne-gore-ada-bojana-nestaje-pred-nasim-ocima/ |accessdate=5. 6. 2020 |work=Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore |date=24. 2. 2020}}


⚫
{{Authority control|GND=173125891|VIAF=187498864}}

{{DEFAULTSORT:Шнајдер-Јакоби, Мартин}}


<!-- http://www.ulcinjsalina.me/
<!-- http://www.ulcinjsalina.me/
Ред 46: Ред 69:


https://zeleneprice.info/dan-evropskog-amazona-u-backom-monostoru/ -->
https://zeleneprice.info/dan-evropskog-amazona-u-backom-monostoru/ -->

⚫
== Референце ==
⚫
{{извори}}
⚫
{{Authority control|GND=173125891|VIAF=187498864}}

{{DEFAULTSORT:Schneiderjacoby, Martin}}


[[Категорија:Умрли 2012.]]
[[Категорија:Умрли 2012.]]

Верзија на датум 6. јун 2020. у 02:01

Мартин Шнајдер-Јакоби
Лични подаци
Датум рођења(1956-07-14)14. јул 1956.
Место рођењаКуксхавен,  Немачка
Датум смрти15. август 2012.(2012-08-15) (56 год.)
Место смртиРадолфцел,  Немачка
ОбразовањеУниверзитету у Констанцу
Научни рад
Пољебиологија
ИнституцијаЕуронатур
Познат пораду на заштити природе

Мартин Шнајдер-Јакоби (нем. Martin Schneider-Jacoby; Куксхавен, 14. јул 1956 - Радолфцел, 15. август 2012) је био немачки биолог и орнитолог који је највећи део живота посветио заштити природе, а посебно птица и њихових станишта.[1]

Биографија

Мартин Шнајдер-Јакоби рођен је 1956. године у граду Куксхавен у Немачкој. Још као средњошколац био је укључен у рад невладиних организација у Немачкој, које се баве заштитом птица. Студирао је биологију на Универзитету у Констанцу, а докторат је радио на орнитолошкој станици Radolfzell, у близини немачког града Радолфцел ам Бодензе. Од 1989. до смрти радио је као руководилац пројекaта за еколошку фондацију Еуронатур.[2] Умро је 5. августа 2012. године, у 57. години живота.[3]

Професионални рад

Од 1971. године као волонтер је радио у резервату природе Wollmatinger Ried, као први цивилни службеник у том резервату. Допринео је успостављању плутајуће станице за заштиту природе Netta bei.

Својим радом Шнајдер-Јакоби је дао велики допринос очувању природе на Балкану и за заштиту птица селица и њихових станишта. Радио је у организацији Еуронатур (EuroNatur), која се бори за заштиту природе Европе. Његов регионални фокус био је, поред поплавних подручја слива реке Саве, на речном систему Драва-Мура и најважнијим мочварним подручјима на источној обали Јадрана, посебно на делти Неретве, Скадарском језеру и делти Бојане, где је стекао своје широко знање у области орнитологије, екологије, лимнологије, као и искуство у развоју и управљању природним резерватима.

Шнајдер-Јакоби је својом стручношћу допринео припреми и оснивању паркова природе и националних паркова у многим земљама. За њега је важан аспект у управљању заштићеним подручјима великих размера био вредновање природних и културних екосистемских услуга (Ecosystem services), на пример кроз еко туризам, одрживи развој или заштиту од поплава компатибилну са природом.

Рад на очувању Улцињске солане и делти Бојане

Очувању Улцињске солане као резервата птица Мартин Шнајдер-Јакоби посветио је последњих 20 година свог живота.[4]

Библиографија

Референце

  1. ^ Bauer 2012, стр. 127-138
  2. ^ „Martin Schneider-Jacoby”. linkedin. Приступљено 5. 6. 2020. 
  3. ^ Архивирано [Date missing] на сајту suedkurier.de [Error: unknown archive URL] Südkurier vom 18. August 2012
  4. ^ Broggi 2013, стр. 34-35

Литература

Broggi, Mario F. (2013). „Mit Leib und Seele für die Natur” (PDF). NATIONALPARK. 3: 34—35. Приступљено 5. 6. 2020. 

  • Grund, Katharina (2012). „Erinnerungen an Dr. Martin Schneider-Jacoby (1956–2012)”. Ornithologische Mitteilungen. 64 (5/6): 165—167. 

Спољашњи извори

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мартин_Шнајдер_Јакоби&oldid=23176925”