Национални парк

Из Википедије, слободне енциклопедије
Национални парк Јелоустоун (САД)

Национални парк је област земље, често у власништву државе у којој се налази, већим делом заштићен од људског утицаја. Национални паркови су заштићена област Међународног удружења за заштиту природе - Категорија II. Као појам се први пут дефинише на подручју Јелоустоуна (Yellowstone) у Сједињеним Америчким Државама, 1872. године на површини од 888708 хектара.

У Европи први такав парк је основан Шведској, а затим 1909. у швајцарском Енгадину, а на територији (бивше) Југославије још 1924., у долини Триглавских језера. У међувремену су основани и други национални паркови са циљем заштите и проучавања природних целина. Према подацима из 90-их година прошлог века на свету има 1500 националних паркова или резервата одговарајућег нивоа заштите.

Величина и типови[уреди]

Национални парк може да заузима површину различите величине: од неколико милиона хектара у Америци и Канади па до неколико хиљада хектара у Европи. У Србији је минимална површина од 3.000 ha.

У Каракасу је 1992. године одржан Светски Конгрес о националним парковима када је усвојена препорука да свака држава заштити најмање 10% своје територије. У Србији је заштићено око 3%, а у Црној Гори 9,7%.

На X Генералној Скупштини УИЦН (Међународна унија за очување природе), која је одржана 1969. године уЊу Делхију, дата је дефиниција националног парка чије су главне одреднице:

  • да је то шире просторно подручје које представља један или више екосистема мало или никако измењен људском делатношћу или настањивањем, коме животињске и биљне врсте, геоморфолошки елементи и биљна и животињска станишта дају посебан научни, образовни и рекреативни значај или у коме постоје природни пејзажи велике лепоте.

Национални паркови се могу сврстати у најмање два типа:

  • амерички и
  • европски.

Амерички тип одговара првом парку Јелоустоун који је формиран за туризам и рекреацију грађана, док европски тип, одговара парку Енгаден у Швајцарској, има карактеристике резервата. У резерватима се живи свет потпуно слободно развија и живи, а само је заштићен од сваког утицаја човека.

Национални паркови у нашој земљи одговарају европском типу, односно моделу резервата, а истовремено се у њима интензивно развија туризам са свим пратећим дешавањима од градње објеката преко дозвољених капацитета и сече шума па чак до организовања аутомобилских трка (ЈУ рели на Тари у некадашњој Југославији). Најдрастичнији пример таквог непланског и нестручног газдовања природним богатствима и ресурсима је национални парк Копаоник (проблем отпадних вода, ерозија тла због изградње жичара и стаза којима се угрожавају столетне шуме, стихијска градња и др.)

Национални паркови са простора бивше Југославије[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Национални парк

Литература[уреди]

  • Татић, Б, Костић, Г: Наша природна добра и потреба њихове заштите, ЦЕА и ЗУНС, Београд, 1996.
  • Јанковић, М: Биодиверзитет, Београд, 1995.


Заштићено подручје
Национални парк | Парк природе | Резерват природе | Споменик природе | Заштићено станиште | Предео изузетних одлика |