Птице

Из Википедија

(Преусмерено са Птица)
птице
Историја групе: касна Јура - данас
сеница - Cyanistes (Parus) caeruleus
сеница - Cyanistes (Parus) caeruleus
фосил Archaeopteryx bavarica из Палеонтолошког музеја у Минхену
фосил Archaeopteryx bavarica из Палеонтолошког музеја у Минхену
Систематика
царство: Animalia


тип: Chordata
подтип: Vertebrata
класа: Aves
Linnaeus, 1758
редови
видети у тексту редови птица
Екологија таксона

Птице (класа Aves) су двоножни кичмењаци које карактеришу перје и шупље кости. Поред слепих мишева, оне су једини кичмењаци који активно лете. Настале су од тероподних диносауруса током Јуре, а као прва птица најчешће се наводи род Archaeopteryx. Величина тела савремених птица креће се у распону од неколико центиметара (колибри) до величине великих птица нелетачица (нпр, величина мужјака ноја је до 3 метра). Бројност класе птица се процењује на око 10.000 савремених врста.

Садржај

[уреди] Карактеристике птица

Данашње врсте птица се карактеришу присуством перја, специјалне диференцијације коже. Поседују кљун без зуба, лагане али чврсте кости, срце са две коморе и две преткоморе, висок интензитет метаболизма, полажу јаја са чврстом љуском. Већина врста има предње екстремитете модификоване у крила и способност летења, иако су неке групе секундарно изгубиле ову способност. Интересантна карактеристика великог броја врста птица је њихова миграција.

[уреди] Распрострањење птица

Птице су настањене на свим континентима. Највећи биодиверзитет имају у тропској области (што је последица веће брзине специјације у тропима, или већег степена изумирања у севернијим и јужнијим областима)[1]. Птице живе и хране се у већини копнених екосистема, чак и у леденим областима Антарктика (где постоје колоније птица и до 440 километара удаљене од обала овог континента) [2]. Поједине врсте птица су се адаптирале и на повремен живот и исхрану у водама мора и океана, а неке су се толико оспособиле за морски начин живота, да на копно излазе једино ради гнежђења[3]. Велики утицај човека на популације птица се огледа и у постојању неких синантропних врста.

[уреди] Морфологија и анатомија птица

Типска морфологија птице на примеру врсте Vanellus malabaricus: 1 кљун, 2 глава, 3 дужица ока, 4 зеница, 5 огртач, 6-11 перје крила, 12 анус, 13 бедро, 14 тибиотарзални зглоб, 15 tarsus, 16 стопало, 17 tibia, 18 трбух, 19 бокови, 20 груди, 21 врат, 22 креста
Типска морфологија птице на примеру врсте Vanellus malabaricus: 1 кљун, 2 глава, 3 дужица ока, 4 зеница, 5 огртач, 6-11 перје крила, 12 анус, 13 бедро, 14 тибиотарзални зглоб, 15 tarsus, 16 стопало, 17 tibia, 18 трбух, 19 бокови, 20 груди, 21 врат, 22 креста
За више информација погледајте Морфологија и анатомија птица.

У поређењу са морфологијом тела осталих кичмењака, тела птица имају унеколико необичне адаптације, које им олакшавају или омогућавају летење. У морфолошкоанатомске адаптације спада присуство перја, шупљих костију, специјално грађене грудне кости, кости јадца, модификација целокупних предњих екстремитета у крила, специфична диференцијација крилних мишића. Сем морфоанатомских постоје и бројне физиолошке адаптације птица.

[уреди] Редови птица

За више информација погледајте Систематика птица.

[уреди] Спољашње везе

Викиврсте имају података о:

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:

[уреди] Литература

  1. ^ Weir J & Schulter D (2007) "The Latitudinal Gradient in Recent Speciation and Extinction Rates of Birds and Mammals" Science 315(5818): 1574-1576
  2. ^ Brooke, M. (2004). Albatrosses And Petrels Across The World: Procellariidae. Oxford University Press, Oxford, UK ISBN 0-19-850125-0
  3. ^ Schreiber, Elizabeth A. & Burger, Joanne.(2001.) Biology of Marine Birds, Boca Raton:CRC Press, ISBN 0-8493-9882-7

Добављено из "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5"