Одрживи развој

Из Википедије, слободне енциклопедије
Схема одрживог развоја

Одрживи развој подразумева такав развој друштва који расположивим ресурсима задовољава људске потребе, не угрожавајући природне системе и животну средину, чиме се осигурава дугорочно постојање људског друштва и његовог окружења. Концепт одрживог развоја представља нову стратегију и филозофију друштвеног развоја.

Одрживи развој се најчешће доводи у везу са заштитом животне средине, односно настојањем да се забринутост за опстанак живог света на планети Земљи повеже са очувањем природних ресурса и бројним еколошким изазовима који стоје пред сваким друштвом, државом и човечанством у целини.

Актуелности самог појма доприноси угроженост животне средине, која се огледа у еколошким изазовима и проблемима као што су: глобално загревање, смањивање озонског омотача, „ефекат стаклене баште“, нестанак шума, претварање плодног земљишта у пустиње, појава киселих киша, изумирање животињских и биљних врста.

Дефиниције одрживог развоја[уреди]

Не постоји јединствена и општеприхваћена дефиниција појма одрживог развоја.

Најчешће се наводи дефиниција одрживог развоја коју је 1987. године дала Светска комисија за окружење и развој при Уједињеним нацијама (тзв. Брунтланд комисија) у свом извештају под називом „Наша заједничка будућност“. Дефиниција гласи:

„Одрживи развој је развој који задовољава потребе садашњице, не доводећи у питање способност будућих генерација да задовоље властите потребе.“[1]

Одрживи развој подразумева равнотежу између потрошње ресурса и способности обнављања природних система.

Једна свеобухватна дефиниција одрживог развоја гласи: „одрживи развој представља интегрални економски, технолошки, социјални и културни развој, усклађен са потребама заштите и унапређења животне средине, који омогућава садашњим и будућим генерацијама задовољавање њихових потреба и побољшање квалитета живота“.[2]

Димензије одрживог развоја[уреди]

Уобичајено је становиште да се концепт одрживог развоја може разложити у три основне димензије: еколошка, економска и социјална одрживост. Постоје предлози да се култура уврсти као четврта димензија одрживости.[3] Према другим изворима, четврта димензија је институционална,[4] при чему се има у виду принцип доброг управљања.

Извори[уреди]

  1. ^ World Commission on Environment and Development. 1987. Our Common Future, Oxford University Press [1]
  2. ^ Центар за демократску транзицију [2]
  3. ^ United Cities and Local Governments, "Culture: Fourth Pillar of Sustainable Development".
  4. ^ United Nations Commission on Sustainable Development. Report on the Third Session (11-28 April 1995.) Economic and Social Council. Official Records, 1995. Supplement No.12. E/1995/32 E/CN.17/1995/36. United Nations, New York, 1995

Спољашње везе[уреди]