Скадарско језеро
| Скадарско језеро | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| Координате | |
| Површина | 369,7 km² |
| Највећа дубина | 44 [1] m |
| Надморска висина | 6 m |
| Највећа ширина | 14 km |
| Највећа дужина | 40 km |
| Врста језера | природно, проточно |
| Притоке | Морача, Ријека Црнојевића |
| Отоке | Бојана |
| Државе |  Црна Гора, Албанија |
 |
|
Координате: 42° 09′ 59" СГШ, 19° 19′ 33" ИГД Скадарско језеро је највеће језеро у Црној Гори и на Балканском полуострву, површине 369,7 km² (од тога Црној Гори припада 221,8, а Албанији 147,9 km²)[1]. Дужина му је од Врањине до Скадра 40 километара, а ширина на неким мјестима 14 километара. Дубина од 4 до 6 метара, а све даље што се иде ка западноме бријегу још је већа. Према годишњим добима мијења величину, а воде прима из много ријека. Отиче ријеком Бојаном у Јадранско море.
Језеро је пуно острва и полуострва на којима се налазе трагови историје и вриједна културна баштина: Жабљак (15. в.) - пријестоница некадашње Зете, Лесендро - тврђава на стијени усред језера, тврђава Грможур. Бистра вода и очувани амбијент омогућили су развој изузетно богатог еко-система. Ово је једино станиште пеликана на југу Европе.
На обали језера налази се мали градић - Ријека Црнојевића. У близини су остаци града Обода гдје је била смјештена штампарија у којој је 1494. године штампана прва књига у овом дијелу Европе Октоих.
Садржај |
Сливно подручје[уреди]
Скадарско језеро је изоловано од већих ријечних токова, па је фауна доста малобројна (у неколико родова, нарочито шаранских фамилија, заступљена је само по једна врста). Ријека Морача, са притоком Зетом (улива се у Морачу 2 km сјеверно од Подгорице) и неколико мањих, повремених притока - основни су водоток сливног подручја Скадарског језера. Ове воде насељене су салмонидним и циприндиним рибама, а у доњем току ријеке Мораче и Језеру доминирају шаранске рибе. За фауну Скадарског слива карактеристичан је већи број ендемских врста и одсуство знатног броја рибљих врста распрострањених у водама сјеверног дијела Црне Горе.
Попис врста риба[уреди]
Сарадници Станице за рибарство СРЦГ, чије је резултате објавио др. Ђорђије Дрецун, сачинили су први потпунији попис врста риба у Скадарском језеру:
- Атлантска јесетра (Acipenser sturio)
- Јадранска јесетра (Acipenser naccarii)
- Кубла, сврага, лојка, чепа ()
- Поточна пастрмка (Salmo trutta, m. fario)
- Калифорнијска пастрмка (Salmo gairdneri)
- Струн (Salmo dentex)
- Пастрмка главатица (Salmo marmoratus)
- Липљен, зетска мекоусна (Salmothumys obtusiostris zetensis)
- Липљен (Морача) (Thymallus thymallus)
- Брона, жутаљ, масница ()
- Брцак, шарадан ()
- Морачка јелшовка, ()
- Клен (Leuciscus cephalus albus)
- Лола, плотица, пешкељ (Skardinus erythrophthalmus scardafa)
- Гаовица, гагица, пиор, зеленак ()
- Скобаљ (Scondrostoma kneri)
- Кркуша, ћупка (Gobio gobio)
- Поточна мрена (Barbus meridionalis)
- Укљева (Alburnus alburnus alborella)
- Укљева, писка, гомуша (Alburnoides bipunctatus)
- Ропица, гавачица ()
- Крап (Cyprinus carpio)
- Бркица (Nemachilus barbatulus)
- Вијун (Cobitis taenia))
- Јегуља (Anguilla anguilla)
- Бодоња ()
- Скакавица, ципол, главаш (Mugil cephalus)
- Скакавица – ципол балавац (Mugil ramada)
- Леврек, лубин (Morone labrax)
- Главочац водењак ()
- Горица, пас риба, ријечна слингурица ()
- Полуриба ()
- Гамбузија ()
- Толстолобик бели (Hipopothalmichtys molitrix)
- Толстолобик сиви (Aristichthus nobilis)
- Бели амур (Ctenopharyngodon ideala)
- Сребрни караш (Carassius auralus gibelio)
- Амурски чебачек ()
- Црна амурска деверика ()
- Амерички сомић ()
- Гргеч (Perca flesus fluviatilis)
- Пљоснатица, шиљоглавка (Citharus liguatula)
Референце[уреди]
Литература[уреди]
- Ђуро М. Лаковић: „Воде и рибе слива Скадарског језера“, Подгорица 1987. године.
Галерија[уреди]
-
Острво и тврђава Грможур
-
Лесендро
-
Језерске жупе XI вијека.
-
Диоклитијско језеро у XI вијеку.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
