Квасац — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
.
Ред 20: Ред 20:


</div>
</div>
}}
}}{{Радови у току}}

'''Квасац''' је једноћелијска гљивица која претвара [[скроб]] у [[шећер]], а шећер у алкохол и [[угљен-диоксид]]. Користи се за алкохолно варење и дизање [[тесто|теста]].<ref name="mše">Мала школска енциклопедија. {{ISBN|978-86-331-2950-3}}. pp. 132</ref>
'''Квасац''' је једноћелијска гљивица која претвара [[скроб]] у [[шећер]], а шећер у алкохол и [[угљен-диоксид]]. Користи се за алкохолно варење и дизање [[тесто|теста]].<ref name="mše">Мала школска енциклопедија. {{ISBN|978-86-331-2950-3}}. pp. 132</ref> Први квасац настао је пре више стотина милиона година и тренутно је препознато најмање 1.500 [[species|врста]].<ref>[https://books.google.com/books?id=7NclBAAAQBAJ&pg=PA98&dq=S.+cerevisiae+probably+more+than+300+million+years+ago&hl=no&sa=X&ved=0ahUKEwiepa-I0p7NAhVFMZoKHYIyCnsQ6AEIHTAA#v=onepage&q=S.%20cerevisiae%20probably%20more%20than%20300%20million%20years%20ago&f=false Molecular Mechanisms in Yeast Carbon Metabolism]. The second completely sequenced yeast genome came 6 years later from the fission yeast ''Schizosaccharomyces pombe'', which diverged from ''S. cerevisiae'' probably more than 300 million years ago.</ref><ref name="YeastRef1"/><ref name="pmid26447128">{{cite journal |vauthors=Hoffman CS, Wood V, Fantes PA |title=An Ancient Yeast for Young Geneticists: A Primer on the ''Schizosaccharomyces pombe'' Model System |journal=[[Genetics (journal)|Genetics]] |volume=201 |issue=2 |pages=403–23 |date=October 2015 |pmid=26447128 |doi=10.1534/genetics.115.181503 |pmc=4596657}}</ref> Процењује се да они чине 1% свих описаних врста гљива.<ref name=Kurtzman2/>


На ћелијама се уочавају испупчења која расту и након неког времена се одвоје. Када се одвоје наставе да живе самостално. Најчешће се размножавају пупљењем али неки се размножавају и [[Спора|спорама]].
На ћелијама се уочавају испупчења која расту и након неког времена се одвоје. Када се одвоје наставе да живе самостално. Најчешће се размножавају пупљењем али неки се размножавају и [[Спора|спорама]].


Квасци немају посебне органеле за кретање.[[Кисеоник]] упијају целим телом. Уз помоћ кисеоника који удишу и шећера којим се хране долазе до [[Енергија|енергије]]. Квасци могу да створе енергију И без кисеоника, тада избацују [[угљен-диоксид]] И алкохол. Овај процес се назива ферментација или алкохолно врење.<ref name=":0">Dejan Bošković, Biologija, udžbenik za šesti razred osnovne škole. Izdavač BIGZ školstvo Beograd 2020. (strana 27 I 28)</ref>
Квасци немају посебне органеле за кретање. [[Кисеоник]] упијају целим телом. Уз помоћ кисеоника који удишу и шећера којим се хране долазе до [[Енергија|енергије]]. Квасци могу да створе енергију И без кисеоника, тада избацују [[угљен-диоксид]] И алкохол. Овај процес се назива ферментација или алкохолно врење.<ref name=":0">Dejan Bošković, Biologija, udžbenik za šesti razred osnovne škole. Izdavač BIGZ školstvo Beograd 2020. (strana 27 I 28)</ref>


Људи користе ову способност квасца да претварају шећер у алкохол и тако од разног воћа (грожђа,шљива,кајсија…) праве вина и друга алкохолна пића.Већина квасца у себи садржи комплекс [[Витамин Б|витамина Б.]]
Људи користе ову способност квасца да претварају шећер у алкохол и тако од разног воћа (грожђа,шљива,кајсија…) праве вина и друга алкохолна пића.Већина квасца у себи садржи комплекс [[Витамин Б|витамина Б.]]
Ред 34: Ред 35:


== Галерија ==
== Галерија ==
<gallery>
<gallery widths="250px" heights="180px">
Ćup ćupče, XIX-XX vek.jpg|Ћуп „Ћупче” из периода XIX-XX век. Служио је за чување квасца. Део је збирке грнчарија (керамика) [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]].
Ćup ćupče, XIX-XX vek.jpg|Ћуп „Ћупче” из периода XIX-XX век. Служио је за чување квасца. Део је збирке грнчарија (керамика) [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]].
</gallery>
</gallery>


== Извори ==
== Извори ==
{{reflist}}
{{reflist|refs=
<ref name="YeastRef1">{{cite book |vauthors=Kurtzman CP, Fell JW |year=2006 |chapter-url=http://www.ars.usda.gov/research/publications/publications.htm?SEQ_NO_115=176765 |chapter=Yeast Systematics and Phylogeny—Implications of Molecular Identification Methods for Studies in Ecology |title=Biodiversity and Ecophysiology of Yeasts, The Yeast Handbook |publisher=Springer}}</ref>
<ref name=Kurtzman2>{{cite book |vauthors=Kurtzman CP, Piškur J |chapter=Taxonomy and phylogenetic diversity among the yeasts |title=Comparative Genomics: Using Fungi as Models |series=Topics in Current Genetics |editor1=Sunnerhagen P |editor2=Piskur J |pages=29–46 |publisher=Springer | year=2006 |volume=15 |isbn=978-3-540-31480-6 |location=Berlin|doi=10.1007/b106654 }}</ref>


}}
=== Литература ===

== Литература ==
{{refbegin}}
* {{Cite book |ref= harv|vauthors=Alexopoulos CJ, Mims CW, Blackwell M |title=Introductory Mycology |publisher=Wiley |location=New York, New York |year=1996|isbn=978-0-471-52229-4}}
* {{Cite book |ref= harv|vauthors=Alexopoulos CJ, Mims CW, Blackwell M |title=Introductory Mycology |publisher=Wiley |location=New York, New York |year=1996|isbn=978-0-471-52229-4}}
* {{Cite book |ref= harv|vauthors=Kirk PM, Cannon PF, Minter DW, Stalpers JA |title=Dictionary of the Fungi |edition=10th |publisher=CAB International |location=Wallingford, UK |year=2008|isbn=978-0-85199-826-8}}
* {{Cite book |ref= harv|vauthors=Kirk PM, Cannon PF, Minter DW, Stalpers JA |title=Dictionary of the Fungi |edition=10th |publisher=CAB International |location=Wallingford, UK |year=2008|isbn=978-0-85199-826-8}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Moore-Landecker E. |title=Fundamentals of the Fungi |publisher=Prentice Hall |location=Englewood Cliffs, New Jersey |year=1996|isbn=978-0-13-376864-0}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Moore-Landecker E. |title=Fundamentals of the Fungi |publisher=Prentice Hall |location=Englewood Cliffs, New Jersey |year=1996|isbn=978-0-13-376864-0}}
* {{cite book |editor1=Kurtzman CP |editor2=Fell JW |editor3=Boekhout T |title=The Yeasts: A Taxonomic Study |volume=1 |edition=5th |year=2011 |publisher=Elsevier |location=Amsterdam, etc. |isbn=978-0-12-384708-9}}
* {{cite book |vauthors=Priest FG, Stewart GG |title=Handbook of Brewing |edition=2nd |url=https://books.google.com/books?id=TIYbNdrIsPEC&pg=PA691 |year=2006 |publisher=CRC Press |isbn=978-1-4200-1517-1 |page=691}}
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Yeast}}
{{Commonscat|Yeast}}
* [http://www.yeastgenome.org ''Saccharomyces'' genome database]
{{клица-биологија}}
* [https://web.archive.org/web/20070721115019/http://biochemie.web.med.uni-muenchen.de/Yeast_Biol/10%20Yeast%20Growth%20and%20the%20Cell%20Cycle.pdf Yeast growth and the cell cycle]
* [http://wiki.yeastgenome.org/index.php/General_Topics Yeast virtual library]

{{Authority control}}


[[Категорија:Квасци]]
[[Категорија:Квасци]]

Верзија на датум 21. март 2021. у 07:31

Квасац
Квасац врсте Saccharomyces cerevisiae
Научна класификација
Домен:
Царство:
Групе и подгрупе

Квасац је једноћелијска гљивица која претвара скроб у шећер, а шећер у алкохол и угљен-диоксид. Користи се за алкохолно варење и дизање теста.[1] Први квасац настао је пре више стотина милиона година и тренутно је препознато најмање 1.500 врста.[2][3][4] Процењује се да они чине 1% свих описаних врста гљива.[5]

На ћелијама се уочавају испупчења која расту и након неког времена се одвоје. Када се одвоје наставе да живе самостално. Најчешће се размножавају пупљењем али неки се размножавају и спорама.

Квасци немају посебне органеле за кретање. Кисеоник упијају целим телом. Уз помоћ кисеоника који удишу и шећера којим се хране долазе до енергије. Квасци могу да створе енергију И без кисеоника, тада избацују угљен-диоксид И алкохол. Овај процес се назива ферментација или алкохолно врење.[6]

Људи користе ову способност квасца да претварају шећер у алкохол и тако од разног воћа (грожђа,шљива,кајсија…) праве вина и друга алкохолна пића.Већина квасца у себи садржи комплекс витамина Б.

Квасци живе у земљишту али воле и подлоге богате шећерима, као што су плодови И цветови са цветним соковима. Они могу и да изазови кварење хране. За нас је посебно важна кандида.

Кандида иначе нормално живи у цревима човека, устима, женским полним органима и у мањој мери на површини коже. Превише кандиде у цревима изазива грчеве, надимање И пролив.[6]

Галерија

Извори

  1. ^ Мала школска енциклопедија. ISBN 978-86-331-2950-3. pp. 132
  2. ^ Molecular Mechanisms in Yeast Carbon Metabolism. The second completely sequenced yeast genome came 6 years later from the fission yeast Schizosaccharomyces pombe, which diverged from S. cerevisiae probably more than 300 million years ago.
  3. ^ Kurtzman CP, Fell JW (2006). „Yeast Systematics and Phylogeny—Implications of Molecular Identification Methods for Studies in Ecology”. Biodiversity and Ecophysiology of Yeasts, The Yeast Handbook. Springer. 
  4. ^ Hoffman CS, Wood V, Fantes PA (октобар 2015). „An Ancient Yeast for Young Geneticists: A Primer on the Schizosaccharomyces pombe Model System”. Genetics. 201 (2): 403—23. PMC 4596657Слободан приступ. PMID 26447128. doi:10.1534/genetics.115.181503. 
  5. ^ Kurtzman CP, Piškur J (2006). „Taxonomy and phylogenetic diversity among the yeasts”. Ур.: Sunnerhagen P, Piskur J. Comparative Genomics: Using Fungi as Models. Topics in Current Genetics. 15. Berlin: Springer. стр. 29—46. ISBN 978-3-540-31480-6. doi:10.1007/b106654. 
  6. ^ а б Dejan Bošković, Biologija, udžbenik za šesti razred osnovne škole. Izdavač BIGZ školstvo Beograd 2020. (strana 27 I 28)

Литература

  • Alexopoulos CJ, Mims CW, Blackwell M (1996). Introductory Mycology. New York, New York: Wiley. ISBN 978-0-471-52229-4. 
  • Kirk PM, Cannon PF, Minter DW, Stalpers JA (2008). Dictionary of the Fungi (10th изд.). Wallingford, UK: CAB International. ISBN 978-0-85199-826-8. 
  • Moore-Landecker E. (1996). Fundamentals of the Fungi. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-376864-0. 
  • Kurtzman CP; Fell JW; Boekhout T, ур. (2011). The Yeasts: A Taxonomic Study. 1 (5th изд.). Amsterdam, etc.: Elsevier. ISBN 978-0-12-384708-9. 
  • Priest FG, Stewart GG (2006). Handbook of Brewing (2nd изд.). CRC Press. стр. 691. ISBN 978-1-4200-1517-1. 

Спољашње везе