Квасац — разлика између измена
Нема описа измене |
. |
||
Ред 20: | Ред 20: | ||
</div> |
</div> |
||
}} |
|||
}}{{Радови у току}} |
|||
'''Квасац''' је једноћелијска гљивица која претвара [[скроб]] у [[шећер]], а шећер у алкохол и [[угљен-диоксид]]. Користи се за алкохолно варење и дизање [[тесто|теста]].<ref name="mše">Мала школска енциклопедија. {{ISBN|978-86-331-2950-3}}. pp. 132</ref> |
|||
'''Квасац''' је једноћелијска гљивица која претвара [[скроб]] у [[шећер]], а шећер у алкохол и [[угљен-диоксид]]. Користи се за алкохолно варење и дизање [[тесто|теста]].<ref name="mše">Мала школска енциклопедија. {{ISBN|978-86-331-2950-3}}. pp. 132</ref> Први квасац настао је пре више стотина милиона година и тренутно је препознато најмање 1.500 [[species|врста]].<ref>[https://books.google.com/books?id=7NclBAAAQBAJ&pg=PA98&dq=S.+cerevisiae+probably+more+than+300+million+years+ago&hl=no&sa=X&ved=0ahUKEwiepa-I0p7NAhVFMZoKHYIyCnsQ6AEIHTAA#v=onepage&q=S.%20cerevisiae%20probably%20more%20than%20300%20million%20years%20ago&f=false Molecular Mechanisms in Yeast Carbon Metabolism]. The second completely sequenced yeast genome came 6 years later from the fission yeast ''Schizosaccharomyces pombe'', which diverged from ''S. cerevisiae'' probably more than 300 million years ago.</ref><ref name="YeastRef1"/><ref name="pmid26447128">{{cite journal |vauthors=Hoffman CS, Wood V, Fantes PA |title=An Ancient Yeast for Young Geneticists: A Primer on the ''Schizosaccharomyces pombe'' Model System |journal=[[Genetics (journal)|Genetics]] |volume=201 |issue=2 |pages=403–23 |date=October 2015 |pmid=26447128 |doi=10.1534/genetics.115.181503 |pmc=4596657}}</ref> Процењује се да они чине 1% свих описаних врста гљива.<ref name=Kurtzman2/> |
|||
На ћелијама се уочавају испупчења која расту и након неког времена се одвоје. Када се одвоје наставе да живе самостално. Најчешће се размножавају пупљењем али неки се размножавају и [[Спора|спорама]]. |
На ћелијама се уочавају испупчења која расту и након неког времена се одвоје. Када се одвоје наставе да живе самостално. Најчешће се размножавају пупљењем али неки се размножавају и [[Спора|спорама]]. |
||
Квасци немају посебне органеле за кретање.[[Кисеоник]] упијају целим телом. Уз помоћ кисеоника који удишу и шећера којим се хране долазе до [[Енергија|енергије]]. Квасци могу да створе енергију И без кисеоника, тада избацују [[угљен-диоксид]] И алкохол. Овај процес се назива ферментација или алкохолно врење.<ref name=":0">Dejan Bošković, Biologija, udžbenik za šesti razred osnovne škole. Izdavač BIGZ školstvo Beograd 2020. (strana 27 I 28)</ref> |
Квасци немају посебне органеле за кретање. [[Кисеоник]] упијају целим телом. Уз помоћ кисеоника који удишу и шећера којим се хране долазе до [[Енергија|енергије]]. Квасци могу да створе енергију И без кисеоника, тада избацују [[угљен-диоксид]] И алкохол. Овај процес се назива ферментација или алкохолно врење.<ref name=":0">Dejan Bošković, Biologija, udžbenik za šesti razred osnovne škole. Izdavač BIGZ školstvo Beograd 2020. (strana 27 I 28)</ref> |
||
Људи користе ову способност квасца да претварају шећер у алкохол и тако од разног воћа (грожђа,шљива,кајсија…) праве вина и друга алкохолна пића.Већина квасца у себи садржи комплекс [[Витамин Б|витамина Б.]] |
Људи користе ову способност квасца да претварају шећер у алкохол и тако од разног воћа (грожђа,шљива,кајсија…) праве вина и друга алкохолна пића.Већина квасца у себи садржи комплекс [[Витамин Б|витамина Б.]] |
||
Ред 34: | Ред 35: | ||
== Галерија == |
== Галерија == |
||
<gallery> |
<gallery widths="250px" heights="180px"> |
||
Ćup ćupče, XIX-XX vek.jpg|Ћуп „Ћупче” из периода XIX-XX век. Служио је за чување квасца. Део је збирке грнчарија (керамика) [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]]. |
Ćup ćupče, XIX-XX vek.jpg|Ћуп „Ћупче” из периода XIX-XX век. Служио је за чување квасца. Део је збирке грнчарија (керамика) [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]]. |
||
</gallery> |
</gallery> |
||
== Извори == |
== Извори == |
||
{{reflist |
{{reflist|refs= |
||
<ref name="YeastRef1">{{cite book |vauthors=Kurtzman CP, Fell JW |year=2006 |chapter-url=http://www.ars.usda.gov/research/publications/publications.htm?SEQ_NO_115=176765 |chapter=Yeast Systematics and Phylogeny—Implications of Molecular Identification Methods for Studies in Ecology |title=Biodiversity and Ecophysiology of Yeasts, The Yeast Handbook |publisher=Springer}}</ref> |
|||
<ref name=Kurtzman2>{{cite book |vauthors=Kurtzman CP, Piškur J |chapter=Taxonomy and phylogenetic diversity among the yeasts |title=Comparative Genomics: Using Fungi as Models |series=Topics in Current Genetics |editor1=Sunnerhagen P |editor2=Piskur J |pages=29–46 |publisher=Springer | year=2006 |volume=15 |isbn=978-3-540-31480-6 |location=Berlin|doi=10.1007/b106654 }}</ref> |
|||
}} |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
{{refbegin}} |
|||
* {{Cite book |ref= harv|vauthors=Alexopoulos CJ, Mims CW, Blackwell M |title=Introductory Mycology |publisher=Wiley |location=New York, New York |year=1996|isbn=978-0-471-52229-4}} |
* {{Cite book |ref= harv|vauthors=Alexopoulos CJ, Mims CW, Blackwell M |title=Introductory Mycology |publisher=Wiley |location=New York, New York |year=1996|isbn=978-0-471-52229-4}} |
||
* {{Cite book |ref= harv|vauthors=Kirk PM, Cannon PF, Minter DW, Stalpers JA |title=Dictionary of the Fungi |edition=10th |publisher=CAB International |location=Wallingford, UK |year=2008|isbn=978-0-85199-826-8}} |
* {{Cite book |ref= harv|vauthors=Kirk PM, Cannon PF, Minter DW, Stalpers JA |title=Dictionary of the Fungi |edition=10th |publisher=CAB International |location=Wallingford, UK |year=2008|isbn=978-0-85199-826-8}} |
||
* {{Cite book |ref= harv|author=Moore-Landecker E. |title=Fundamentals of the Fungi |publisher=Prentice Hall |location=Englewood Cliffs, New Jersey |year=1996|isbn=978-0-13-376864-0}} |
* {{Cite book |ref= harv|author=Moore-Landecker E. |title=Fundamentals of the Fungi |publisher=Prentice Hall |location=Englewood Cliffs, New Jersey |year=1996|isbn=978-0-13-376864-0}} |
||
* {{cite book |editor1=Kurtzman CP |editor2=Fell JW |editor3=Boekhout T |title=The Yeasts: A Taxonomic Study |volume=1 |edition=5th |year=2011 |publisher=Elsevier |location=Amsterdam, etc. |isbn=978-0-12-384708-9}} |
|||
* {{cite book |vauthors=Priest FG, Stewart GG |title=Handbook of Brewing |edition=2nd |url=https://books.google.com/books?id=TIYbNdrIsPEC&pg=PA691 |year=2006 |publisher=CRC Press |isbn=978-1-4200-1517-1 |page=691}} |
|||
{{refend}} |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat|Yeast}} |
{{Commonscat|Yeast}} |
||
* [http://www.yeastgenome.org ''Saccharomyces'' genome database] |
|||
{{клица-биологија}} |
|||
* [https://web.archive.org/web/20070721115019/http://biochemie.web.med.uni-muenchen.de/Yeast_Biol/10%20Yeast%20Growth%20and%20the%20Cell%20Cycle.pdf Yeast growth and the cell cycle] |
|||
* [http://wiki.yeastgenome.org/index.php/General_Topics Yeast virtual library] |
|||
{{Authority control}} |
|||
[[Категорија:Квасци]] |
[[Категорија:Квасци]] |
Верзија на датум 21. март 2021. у 07:31
Квасац | |
---|---|
Квасац врсте Saccharomyces cerevisiae | |
Научна класификација | |
Домен: | |
Царство: | |
Групе и подгрупе | |
|
Квасац је једноћелијска гљивица која претвара скроб у шећер, а шећер у алкохол и угљен-диоксид. Користи се за алкохолно варење и дизање теста.[1] Први квасац настао је пре више стотина милиона година и тренутно је препознато најмање 1.500 врста.[2][3][4] Процењује се да они чине 1% свих описаних врста гљива.[5]
На ћелијама се уочавају испупчења која расту и након неког времена се одвоје. Када се одвоје наставе да живе самостално. Најчешће се размножавају пупљењем али неки се размножавају и спорама.
Квасци немају посебне органеле за кретање. Кисеоник упијају целим телом. Уз помоћ кисеоника који удишу и шећера којим се хране долазе до енергије. Квасци могу да створе енергију И без кисеоника, тада избацују угљен-диоксид И алкохол. Овај процес се назива ферментација или алкохолно врење.[6]
Људи користе ову способност квасца да претварају шећер у алкохол и тако од разног воћа (грожђа,шљива,кајсија…) праве вина и друга алкохолна пића.Већина квасца у себи садржи комплекс витамина Б.
Квасци живе у земљишту али воле и подлоге богате шећерима, као што су плодови И цветови са цветним соковима. Они могу и да изазови кварење хране. За нас је посебно важна кандида.
Кандида иначе нормално живи у цревима човека, устима, женским полним органима и у мањој мери на површини коже. Превише кандиде у цревима изазива грчеве, надимање И пролив.[6]
Галерија
-
Ћуп „Ћупче” из периода XIX-XX век. Служио је за чување квасца. Део је збирке грнчарија (керамика) Народног музеја у Лесковцу.
Извори
- ^ Мала школска енциклопедија. ISBN 978-86-331-2950-3. pp. 132
- ^ Molecular Mechanisms in Yeast Carbon Metabolism. The second completely sequenced yeast genome came 6 years later from the fission yeast Schizosaccharomyces pombe, which diverged from S. cerevisiae probably more than 300 million years ago.
- ^ Kurtzman CP, Fell JW (2006). „Yeast Systematics and Phylogeny—Implications of Molecular Identification Methods for Studies in Ecology”. Biodiversity and Ecophysiology of Yeasts, The Yeast Handbook. Springer.
- ^ Hoffman CS, Wood V, Fantes PA (октобар 2015). „An Ancient Yeast for Young Geneticists: A Primer on the Schizosaccharomyces pombe Model System”. Genetics. 201 (2): 403—23. PMC 4596657 . PMID 26447128. doi:10.1534/genetics.115.181503.
- ^ Kurtzman CP, Piškur J (2006). „Taxonomy and phylogenetic diversity among the yeasts”. Ур.: Sunnerhagen P, Piskur J. Comparative Genomics: Using Fungi as Models. Topics in Current Genetics. 15. Berlin: Springer. стр. 29—46. ISBN 978-3-540-31480-6. doi:10.1007/b106654.
- ^ а б Dejan Bošković, Biologija, udžbenik za šesti razred osnovne škole. Izdavač BIGZ školstvo Beograd 2020. (strana 27 I 28)
Литература
- Alexopoulos CJ, Mims CW, Blackwell M (1996). Introductory Mycology. New York, New York: Wiley. ISBN 978-0-471-52229-4.
- Kirk PM, Cannon PF, Minter DW, Stalpers JA (2008). Dictionary of the Fungi (10th изд.). Wallingford, UK: CAB International. ISBN 978-0-85199-826-8.
- Moore-Landecker E. (1996). Fundamentals of the Fungi. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-376864-0.
- Kurtzman CP; Fell JW; Boekhout T, ур. (2011). The Yeasts: A Taxonomic Study. 1 (5th изд.). Amsterdam, etc.: Elsevier. ISBN 978-0-12-384708-9.
- Priest FG, Stewart GG (2006). Handbook of Brewing (2nd изд.). CRC Press. стр. 691. ISBN 978-1-4200-1517-1.