Рано одојаштво — разлика између измена
| Ред 38: | Ред 38: | ||
Фенцови налази подстакли су потрагу којом би се утврдио обим способности новорођенчета да разликује облике и разлози зашто више посматрају једне него друге. Истраживања су потврдила да бебе визуелно опажају свет као нешто сложеније него случајну збрку, али су такође пружила доказе да одојчад не долазе на свет припремљена да га виде на исти начин као што га виде одрасли. На пример, Бронсон<ref name=":0" /> је испитивао како бебе старе 2 недеље и бебе старе 12 недеља посматрају цртеж једноставних фигура, као што су крст или „В“ на светлом визуелном пољу. Када се одраслима покаже таква фигура, они скенирају целу граничну линију. Супротно томе, Бронсон је утврдио да бебе старе две недеље не скенирају целу фигуру већ као да се усмеравају на области највећег контраста, као што су линије и углови. Очигледно је да овај начин посматрања није случајан, али не даје доказе да се бебе рађају са способношћу опажања основних облика. На узрасту од 12 недеља бебе скенирају већи део фигуре, али су њихови покрети скенирања још увек непотпуни и даље највише везани за области највећег контраста. Бронсон је такође утврдио да су неке од старијих беба скенирале фигуре врло споро и на ограничен начин као млађе бебе, што указује на значајне индивидуалне разлике у брзини перцептивног развоја током првих месеци живота. |
Фенцови налази подстакли су потрагу којом би се утврдио обим способности новорођенчета да разликује облике и разлози зашто више посматрају једне него друге. Истраживања су потврдила да бебе визуелно опажају свет као нешто сложеније него случајну збрку, али су такође пружила доказе да одојчад не долазе на свет припремљена да га виде на исти начин као што га виде одрасли. На пример, Бронсон<ref name=":0" /> је испитивао како бебе старе 2 недеље и бебе старе 12 недеља посматрају цртеж једноставних фигура, као што су крст или „В“ на светлом визуелном пољу. Када се одраслима покаже таква фигура, они скенирају целу граничну линију. Супротно томе, Бронсон је утврдио да бебе старе две недеље не скенирају целу фигуру већ као да се усмеравају на области највећег контраста, као што су линије и углови. Очигледно је да овај начин посматрања није случајан, али не даје доказе да се бебе рађају са способношћу опажања основних облика. На узрасту од 12 недеља бебе скенирају већи део фигуре, али су њихови покрети скенирања још увек непотпуни и даље највише везани за области највећег контраста. Бронсон је такође утврдио да су неке од старијих беба скенирале фигуре врло споро и на ограничен начин као млађе бебе, што указује на значајне индивидуалне разлике у брзини перцептивног развоја током првих месеци живота. |
||
=== Опажање лица === |
|||
У Фенцовим раним истраживањима, једна од сложених фигура која се приказивала бебама било је шематизовано људско лице. Чињеница да су бебе посамтрале ову фигуру дуже него било коју другу указује да бебе могу да опажају лице и да воле да га гледају. Када је Фенц приказао бебама шематизовану фигуру лица и фигуру у којој су делови лица били измешани, установио је да су бебе могле да разликују шематизовано лице од испретураног. Тако јака индикација да новорођенчад има ненаучену склност ка биолошки значајним облицима привукла је велику пажњу. Међутим, преференција шематизованог лица у односу на испретурано је веома мала, посебно у поређењу са разликом у преференцији између сложене и једноставне фигуре. У годинама након Фенцовог истраживања, било је много дискусије око тога да ли бебе заиста опажају лица или су само визуелно привучена сложеним фигурама.<ref>{{Citation|title=Development of Visual Capabilities|url=https://doi.org/10.1007/978-1-4757-6940-1_3|publisher=Springer US|date=1995|accessdate=2021-12-27|isbn=978-1-4757-6940-1|pages=29–57|series=Perspectives in Vision Research|doi=10.1007/978-1-4757-6940-1_3|language=en|first=Nigel W.|last=Daw|editor-first=Nigel W.|editor-last=Daw}}</ref> |
|||
== Референце == |
== Референце == |
||
Верзија на датум 27. децембар 2021. у 02:54
| Део серије о |
| Развоју човека |
|---|
 |
Рано одојаштво представља период развоја тек рођеног детета. Овај период почиње одмах након рођења и завршава се око 2 ½ месеца касније када акумулиране промене које су се одиграле у централном нервном систему и искуство које је беба стекла заједно омогуће нове облике понашања и квалитативно другачије социјалне односе између одојчета и родитеља. Заједничко повезивање промена у различитим доменима је врста квалитативне реорганизације у развоју коју смо назвали био-социо-бијевиорални преокрет.[1]
Најраније способности
Почетком двадесетог века, психолошко схватање нагињало је у Локовом правцу. Филозоф и психолог Вилијам Џејмс сумирао је ово становиште када је описаосвет који беба доживљава као „зујећу, шарену збрку.“ Нове околности које дочекују бебу на рођењу могу заиста бити збуњујуће, али истраживања у последњих неколико деценија показују да одојчад никако нису „празне плоче“. Она се рађају са невероватним способностима да покрену свет око себе и да се понашају на начин који ће им обезбедити опстанак.[1]
Процеси опажања
Чулни системи организма су његова примарна средства путем којих прима информације из средине. Нормалне, донешене (рођене на време) бебе улазе у свет са функционалним свим чулним системима, али нису сви ови системи на истом нивоу зрелости. Разлике у брзини којом се различити органски системи развијају продужава хетерохронију на коју смо указали у вези са феталним периодом[2] и која ће се наставити током развоја детета.[3] Основна метода која се користи за утврђивање чулних способности одојчета јесте увођење неке промене у средину и посматрање њених ефеката на физиолошке процесе детета или његово понашање.[1] Истраживач може, на пример, да уведе звук или трепћуће светло и да посматра показатеље – окретање главе, промене у можданим таласима или промену брзине сисања – да га је одојче опазило. Понекад истраживачи уведу два стимулуса истовремено да би утврдили да ли ће беба једном посветити више пажње него другом. Ако је тако, вероватно беба може да разликује стимулусе, и можда чак преферира онај коме је посветила више пажње.
Друга широко коришћена техника јесте да се најпре стимулус понавља све док беба не престане да обраћа пажњу на њега. Овај образац реаговања се назива хабитуација. Тада се промени неки аспект стимулуса: фреквенција звука, језик који се говори, или распоред елемената у видном пољу. Ако се бебино интересовање поврати, истраживач може да закључи да је беба опазила промену. Поновно обраћање пажње након што је промењен неки аспект стимулуса назива се дехабитуација. Ако одојче и даље игнорише стимулус без обзира на промену, истраживач не може бити сигуран да је промена у стимулусу опажена или не.
Слух
На гласан звук, само минут старо одојче ће се тргнути или чак заплакати. Такође ће окренути главу ка извору звука, што показује да опажају звук грубо локализован у простору.[4] Ипак, слух новорођенчета није тако оштар за неке делове звучног спектра као што ће бити касније.[5] У данима након рођења, оштрина слуха новорођенчета брзо се развија након што амниотична течност заостала у ушима бива абсорбована, и наставља да се побољшава током неколико месеци. Чини се да су одојчад способна да разликују звук људског гласа од других врста звукова, и да га преферирају. Одојче старо само неколико дана научиће да сиса вештачку брадавицу на звук снимљеног гласа или вокалне музике, али неће тако спремно сисати када чује ритмични невокални звук или инструменталну музику.[6] Посебно су заинтересована за говор упућен њима, и посебно када се говори високим тоном и полако, наглашенох изговора, што је познато као „беби говор“.[7] Постоје чак подаци да неке бебе развију преференцију за језик који се говори око њих у односу на страни језик у време када имају само 4 дана.[8]
Једно од зачуђујућих открића у вези са слухом врло малих беба јесте да су посебно осетљиве на звучне категорије људског говора,[9] што је изгледа суштинска способност за стицање језика. Ови основни језички звуци називају се фонеме. Фонеме варирају од језика до језика. На пример, у Шпанском /р/ и /рр/ су две фонеме; „pero“ и „perro“ звуче различито и имају различита значења. (Лингвисти означавају фонеме и друге језичке звуке стављајући их у заграде.) Међутим, у Енглеском, таква разлика не постоји. Слично томе, /р/ и /л/ су различите фонеме у Енглеском али не и у Јапанском језику. Осим ако нису покупила осећај за основни ритам њиховог матерњег језика још у стомаку, на шта указује неколико истраживања приказаних у поглављу 3, бебе долазе на свет без икаквог искуства о језику. Ипак, за годину дана и без правог обучавања, оне ће производити звуке налик говору и можда чак почети да стварају прве речи.
Део одговора дала су истраживања Питера Ејмса[10]и његових колега која указују да способност опажања основних гласова постоји од рођења. У овим истраживањима уређено је да бебе сисају цуцлу повезану са апаратом за снимање. Након што су утврдили почетну брзину сисања за сваку бебу, почели су да им пуштају гласове /па/ сваки пут када су сисале. У почетку се брзина сисања повећала као да су биле узбуђене сваким јављањем гласова, али су се након неког времена поново вратиле на почетну брзину сисања. Када су постале потпуно хабитуиране на гласове /па/, неке од њих су чуле нове гласове /ба/, који се разликују од почетних само у првој фонеми - /п/ према /б/. Друге су чуле гласове који су се у подједнако разликовале од почетних, али нису изашли из оквира фонема. Новоређенчад је убрзавала сисање само када је промена прелазила границе фонеме, што указује да су били посебно осетљиви на разлику.
Друга истраживања показала су да новорођен бебе способне да опазе све категоричке гласовне разлике из свих светских језика. На пример, јапанске бебе могу да опазе разлику између /р/ и /л/ иако одрасли гвороници јапанског не могу. Способност разликовања фонема изгледа да се сужава на само оне разлике које постоје у матерњем језику на узрасту од 6 до 8 месеци, узраст на коме се у просеку јављају први артикулације говору сличних гласова.[11] Иако је примамљиво закључити да се људске бебе рађају са вештинама опажања које су посебно подешене на својства људског говора, истраживања показују да и друге врсте могу да праве сличне разлике.[12] Разлика је у томе што људска бића користе ту способност као камен темељац овладавања језиком, што је достигнуће изван способности других животиња.
Вид
Основни анатомски елементи визуелног система постоје од рођења, али нису у потпуности развијени нити добро координисани.[13] Сочиво ока је још увек незрело; оно фокусира слику неколико милиметара иза ретине, тако да су слике на ретини замућене. Такође, покрети бебиних очију нису довољно добро координисани да би слике са две ретине биле довољно комплементарне како би се видела јасна сложена слика. Незелост неких нервних путева који преносе информације од ретине до мозга даље ограничава видне способности новорођенчета.[14]
Опажање боја
Чини се да новорођенче поседује све, или скоро све, физиолошке предуслове за виђење боја, али се психолози не слажу по питању које тачно боје беба може да види.[15] Међутим, на узрасту од 2 месеца способност виђења боја је скоро иста као и код одраслих.[1]
Визуелна оштрина
Основно питање у вези са видом новорођенчади јесте колико су кратковида. Да би утврдили визуелну оштрину новорођенчади, Роберт Фенц и његове колеге[16] развили су тест заснован на чињеници да када се пругасто видно поље покрене испред очију, очи се крећу у истом правцу као и шема. Ако су размаци између пруга тако мали да се не могу видети, очи се неће покренути. Варирајући ширину размака и поређењем резултата добијених на бебама са онима добијеним са одраслима, ови истраживачи су могли да процене да новорођенчад има 6/90 вида – тј. да могу да виде на 6 метара оно што одрасли са нормалним видимо могу да виде на 90. Други истраживачи проценили су да је оштрина вида новорођених беба ближа 6/240.[1] Иако су ове процене доста различите, обе указују да су новорођене бебе прилично кратковиде.
Лоша визуелна оштрина вероватно мање смета бебама него старијој деци и одраслима. Уосталом, бебе не могу да се крећу осим ако их неко не носи, и не могу без ослонца да држе подигнуту главу. Ипак, њихов визуелни систем је довољно добро подешен да виде објекте на око пола метра – што је удаљеност лица њихове мајке када их доји. Овај ниво оштрине омогућава им да успоставе контакт очима, што је важан моменат у успостављању социјалног доноса између мајке и детета.[1] На зрасту од 7 или 8 месеци, када су бебе способне да пузе, њихова визуелна оштрина је близу нивоа одраслих.[17]
Визуелно скенирање
Упркос својој кратковидости и тешкоћама у фокусирању, новорођене бебе активно скенирају своју околину од најранијих дана.[1] Ови истраживачи развили су технике снимања које су им омогућиле да тачно утврде где беба гледа и да прате покрете њихових очију у ветлој и марчној просторији. Открили су да бебе скенирају кратким покретима очију у потпуно замраченој соби. Пошто им светло не допире до очију, овај облик скенирања не може бити изазвани визуелним окружењем. Због тога мора бити ендогеног порекла, пореклом из неуралне активности централног нервног система. Ендогени покрети очију изгледа да су почетна, примитивна основа гледања.
Ова истраживања такође су открила да новорођене бебе испољавају ране облике егзогеног гледања; тј. гледања које је стимулисано спољашњим окруђењем. Када се упали светло након што су бебе биле у марку, оне праве паузе у скенирању када се њихов поглед сретне са неким објектом или променом у светлини у видном пољу. Ова веома рана осетљивост на промене у светлини, које су најчешће повезане са ивицама и угловима објеката, изгледа да је важна компонента бебине способности која се развија да опажа визуелне облике.[17]
Опажање облика
До раних 60-тих година двадесетог века, веровало се да бебе опажају само безобличну игру светла. Роберт Фенц[16] задао је озбиљан ударац овој претпоставци показавши да бебе старе само 2 дана могу да разликују визуелне облике. Користио је врло једноставну технику. Бебе су постављене да леже на леђима у специјално осмишљеној „одаји за посматрање“ и показивани су им различити облици. Посматрач је кроз врх апарата посматрао бебу и бележио колико дуго посматра сваки облик. Пошто су бебе посматрале неке облике дуже него друге, претпоставља се да су могле да их разликују и да су преферирале онај који су дуже посматрале. Фенц је утврдио да су бебе рађе гледале сложене фигуре, као што су лице или концентрични кругови, него оне једноставне.
Фенцови налази подстакли су потрагу којом би се утврдио обим способности новорођенчета да разликује облике и разлози зашто више посматрају једне него друге. Истраживања су потврдила да бебе визуелно опажају свет као нешто сложеније него случајну збрку, али су такође пружила доказе да одојчад не долазе на свет припремљена да га виде на исти начин као што га виде одрасли. На пример, Бронсон[1] је испитивао како бебе старе 2 недеље и бебе старе 12 недеља посматрају цртеж једноставних фигура, као што су крст или „В“ на светлом визуелном пољу. Када се одраслима покаже таква фигура, они скенирају целу граничну линију. Супротно томе, Бронсон је утврдио да бебе старе две недеље не скенирају целу фигуру већ као да се усмеравају на области највећег контраста, као што су линије и углови. Очигледно је да овај начин посматрања није случајан, али не даје доказе да се бебе рађају са способношћу опажања основних облика. На узрасту од 12 недеља бебе скенирају већи део фигуре, али су њихови покрети скенирања још увек непотпуни и даље највише везани за области највећег контраста. Бронсон је такође утврдио да су неке од старијих беба скенирале фигуре врло споро и на ограничен начин као млађе бебе, што указује на значајне индивидуалне разлике у брзини перцептивног развоја током првих месеци живота.
Опажање лица
У Фенцовим раним истраживањима, једна од сложених фигура која се приказивала бебама било је шематизовано људско лице. Чињеница да су бебе посамтрале ову фигуру дуже него било коју другу указује да бебе могу да опажају лице и да воле да га гледају. Када је Фенц приказао бебама шематизовану фигуру лица и фигуру у којој су делови лица били измешани, установио је да су бебе могле да разликују шематизовано лице од испретураног. Тако јака индикација да новорођенчад има ненаучену склност ка биолошки значајним облицима привукла је велику пажњу. Међутим, преференција шематизованог лица у односу на испретурано је веома мала, посебно у поређењу са разликом у преференцији између сложене и једноставне фигуре. У годинама након Фенцовог истраживања, било је много дискусије око тога да ли бебе заиста опажају лица или су само визуелно привучена сложеним фигурама.[18]
Референце
- ^ а б в г д ђ е ж Кол, M. и Кол, С. (1993): Развој детета: поглавље 7 - Рано искуство и даљи развој.
- ^ Кол, M. и Кол, С. (1993): Развој детета: поглавље 3.
- ^ Lipsitt, Lewis P.; Werner, John S. (1981), The Infancy of Human Learning Processes (на језику: енглески), Elsevier, стр. 101—133, ISBN 978-0-12-289620-0, doi:10.1016/b978-0-12-289620-0.50012-x, Приступљено 2021-12-27
- ^ Weiss, Michael J.; Zelazo, Philip R.; Swain, Irina U. (1988). „Newborn Response to Auditory Stimulus Discrepancy”. Child Development. 59 (6): 1530. doi:10.2307/1130668.
- ^ Hyde, M. L.; Riko, K.; Malizia, K. (1990). „Audiometric accuracy of the click ABR in infants at risk for hearing loss”. Journal of the American Academy of Audiology. 1 (2): 59—66. ISSN 1050-0545. PMID 2132587.
- ^ Butterfield & Siperstain, 1972; DeCasper & Fifer, 1980
- ^ Cooper, Robin Panneton; Aslin, Richard N. (1990). „Preference for Infant-Directed Speech in the First Month after Birth”. Child Development. 61 (5): 1584. doi:10.2307/1130766.
- ^ Mehler, Jacques; Christophe, Anne (1994). „Language in the Infant's Mind”. Philosophical Transactions: Biological Sciences. 346 (1315): 13—20. ISSN 0962-8436.
- ^ Eimas, Peter D. (1985). „The Perception of Speech in Early Infancy”. Scientific American. 252 (1): 46—52. ISSN 0036-8733. doi:10.1038/scientificamerican0185-46.
- ^ Ејмс, П. Перцепција слуха код новорођенчади.
- ^ Kohl, Patricia K. (1993). „Early linguistic experience and phonetic perception: implications for theories of developmental speech perception”. Journal of Phonetics. 21 (1-2): 125—139. ISSN 0095-4470. doi:10.1016/s0095-4470(19)31326-9.
- ^ Kuhl, Patricia & Miller, James. (1978). Speech perception by the chinchilla: Identification function for synthetic VOT stimuli. Journal of The Acoustical Society of America - J ACOUST SOC AMER. 63. 905-917. 10.1121/1.381770.
- ^ Aslin, R. N. (1987). Visual and auditory development in infancy. In J. D. Osofsky (Ed.), Handbook of infant development (pp. 5–97). John Wiley & Sons.
- ^ Braddick, Oliver; Birtles, Deirdre; Wattam-Bell, John; Atkinson, Janette (2005). „Motion- and orientation-specific cortical responses in infancy”. Vision Research. 45 (25-26): 3169—3179. ISSN 0042-6989. doi:10.1016/j.visres.2005.07.021.
- ^ „“Human Infant Color Vision and Color Perception” reviewed and reassessed: A critique of Werner and Wooten (1979a) | Marc H. Bornstein | download”. rs.booksc.me. Приступљено 2021-12-27.
- ^ а б Frantz, Robert L.; Ordy, J. M.; Udelf, M. S. (1962). „Maturation of pattern vision in infants during the first six months.”. Journal of Comparative and Physiological Psychology (на језику: енглески). 55 (6): 907—917. ISSN 0021-9940. doi:10.1037/h0044173.
- ^ а б Bertenthal, Bennett I.; Campos, Joseph J.; Haith, Marshall M. (1980). „Development of Visual Organization: The Perception of Subjective Contours”. Child Development. 51 (4): 1072. doi:10.2307/1129546.
- ^ Daw, Nigel W. (1995), Daw, Nigel W., ур., Development of Visual Capabilities, Perspectives in Vision Research (на језику: енглески), Springer US, стр. 29—57, ISBN 978-1-4757-6940-1, doi:10.1007/978-1-4757-6940-1_3, Приступљено 2021-12-27