Гамет

Из Википедије, слободне енциклопедије

Гамети су полне ћелије које се стварају путем мејозе те садрже хаплоидан број хромозома.

Код једноћелијских животиња, протозоа, гамети могу бити:

  • изогамети, који су међусобно исти; процес њиховог спајања назива се изогамија;
  • анизогамети се међусобно разликују и морфолошки и по понашању (по величини и изгледу):
    1. микрогамети су ситнији, покретни (имају бичеве, мушки гамети слични сперматозоидима вишећелијских животиња;
    2. макрогамети су крупни и личе на јајне ћелије вишећелијских животиња.

Процес спајања анизогамета назива се анизогамија.

Код вишећелијских животиња образују се две врсте гамета:

Јајне ћелије(женски гамети) стварају се у оваријумима(јајницима), сперматозоиди(мушки гамети) стварају се у тестисима(семеницима). Кака се оваријуми и тестиси развијају у различитим јединкама - женкама, односно мужјацима то је полни диморфизам. Код малог броја јединки оба типа полних органа стварају се у једној јединки(кишна глиста, мекушци, метиља, понтљичара) то је хермафродитизам односно двополност. Иако се у једном телу стварају оба пола оплођење је најчешће између две јединке.

  • Јајне ћелије су обично крупне и непокретне, а сперматозоиди ситни и покретни.

Спољашње везе[уреди]