Шкрге — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 1: Ред 1:
{{Short description|Орган за дисање који користе водени организми}}
⚫
[[Датотека:Tuna Gills in Situ 01.jpg|мини|шкрге [[туњ]]а]]
[[Датотека:Carp gill defect.jpg|thumb|right|250px|Црвене шкрге [[common carp|шарана]] су видљиве као резултат [[birth defect|урођеног дефекта]] [[operculum (fish)|шкржног поклопца]].]]
⚫
[[Датотека:Tuna Gills in Situ 01.jpg|мини|250px|Шкрге [[туњ]]а]]


'''Шкрге''' ({{јез-лат|branchia}}) код водених [[кичмењаци|кичмењака]] (риба и ларви водоземаца) и [[бескичмењаци|бескичмењака]] функционишу као респираторни органи, док се код копнених кичмењака јављају само у току [[онтогенетско развиће|ембрионалног развића]], а касније се редукују.
'''Шкрге''' ({{јез-лат|branchia}}) код водених [[кичмењаци|кичмењака]] (риба и ларви водоземаца) и [[бескичмењаци|бескичмењака]] функционишу као респираторни органи, док се код копнених кичмењака јављају само у току [[онтогенетско развиће|ембрионалног развића]], а касније се редукују.
Ред 7: Ред 9:
* спољашње које полазе са спољашњег зида ждрела и карактеристичне су за [[ларва|ларве]] [[водоземци|водоземаца]]
* спољашње које полазе са спољашњег зида ждрела и карактеристичне су за [[ларва|ларве]] [[водоземци|водоземаца]]


== Шкрге риба ==
== Историја ==
{{rut}}
[[Galen]] observed that fish had multitudes of openings (''foramina''), big enough to admit gases, but too fine to give passage to water. [[Pliny the Elder]] held that fish respired by their gills, but observed that [[Aristotle]] was of another opinion.<ref>{{1728}}</ref> The word ''branchia'' comes from the [[Greek language|Greek]] {{lang|grc|βράγχια}}, "gills", plural of {{lang|grc|βράγχιον}} (in singular, meaning a [[fin]]).<ref>"Branchia". ''Oxford English Dictionary''. Oxford University Press. 2nd Ed. 1989.</ref>

== Функција ==
Many microscopic aquatic animals, and some larger but inactive ones, can absorb sufficient oxygen through the entire surface of their bodies, and so can respire adequately without gills. However, more complex or more active aquatic organisms usually require a gill or gills. Many invertebrates,and even amphibians, use both the body surface and gills for gaseous exchange.<ref name=Dorit>{{cite book |title=Zoology |url=https://archive.org/details/zoology0000dori |url-access=registration |last1=Dorit |first1=R. L. |last2=Walker |first2=W. F. |last3=Barnes |first3=R. D. |year=1991 |publisher=Saunders College Publishing |isbn=978-0-03-030504-7 |pages=[https://archive.org/details/zoology0000dori/page/273 273-276] }}</ref>

Gills usually consist of thin filaments of [[tissue (biology)|tissue]], [[Lamella (surface anatomy)|lamellae]] (plates),<ref name=Santos2007>{{cite journal |last=Santos |first=Daniel |author2=Matthew Spenko |author3=Aaron Parness |author4=Kim Sangbae |author5=Mark Cutkosky |journal=Journal of Adhesion Science and Technology |year=2007 |volume=21 |issue=12–13 |pages=1317–1341 |url=http://www.brill.nl/journal-adhesion-science-and-technology |quote=''Gecko "feet and toes are a hierarchical system of complex structures consisting of lamellae, setae, and spatulae. The distinguishing characteristics of the gecko adhesion system have been described [as] (1) anisotropic attachment, (2) high pulloff force to preload ratio, (3) low detachment force, (4) material independence, (5) self-cleaning, (6) anti-self sticking and (7) non-sticky default state. ... The gecko’s adhesive structures are made from ß-keratin (modulus of elasticity [approx.] 2 GPa). Such a stiff material is not inherently sticky; however, because of the gecko adhesive’s hierarchical nature and extremely small distal features (spatulae are [approx.] 200 nm in size), the gecko’s foot is able to intimately conform to the surface and generate significant attraction using van der Waals forces.''|doi=10.1163/156856107782328399 |title=Directional adhesion for climbing: Theoretical and practical considerations |s2cid=53470787 }}</ref><ref>{{Cite journal|last1=Kwan|first1=Garfield T.|last2=Wexler|first2=Jeanne B.|last3=Wegner|first3=Nicholas C.|last4=Tresguerres|first4=Martin|date=February 2019|title=Ontogenetic changes in cutaneous and branchial ionocytes and morphology in yellowfin tuna (Thunnus albacares) larvae|url=http://link.springer.com/10.1007/s00360-018-1187-9|journal=Journal of Comparative Physiology B|language=en|volume=189|issue=1|pages=81–95 |doi=10.1007/s00360-018-1187-9|pmid=30357584 |s2cid=53025702|issn=0174-1578}}</ref> branches, or slender, tufted [[Process (anatomy)|processes]] that have a highly folded surface to increase [[surface area]]. The delicate nature of the gills is possible because the surrounding water provides support. The blood or other body fluid must be in intimate contact with the respiratory surface for ease of diffusion.<ref name=Dorit/>

A high surface area is crucial to the [[gas exchange]] of aquatic organisms, as water contains only a small fraction of the [[dissolved oxygen]] that [[air]] does. A [[cubic meter]] of air contains about 250 [[Gram|grams]] of oxygen at [[Standard conditions for temperature and pressure|STP]]. The concentration of oxygen in water is lower than in air and it diffuses more slowly. In [[fresh water]], the dissolved oxygen content is approximately 8&nbsp;cm<sup>3</sup>/L compared to that of air which is 210&nbsp;cm<sup>3</sup>/L.<ref name="Advanced Biology">{{cite book|title=Advanced Biology|author1=M. b. v. Roberts |author2=Michael Reiss |author3=Grace Monger |pages=164–165|publisher=Nelson|year=2000|location=London, UK}}</ref> Water is 777 times more dense than air and is 100 times more viscous.<ref name="Advanced Biology"/> Oxygen has a diffusion rate in air 10,000 times greater than in water.<ref name="Advanced Biology"/> The use of sac-like lungs to remove oxygen from water would not be efficient enough to sustain life.<ref name="Advanced Biology"/> Rather than using lungs, "[g]aseous exchange takes place across the surface of highly vascularised gills over which a one-way current of water is kept flowing by a specialised pumping mechanism. The density of the water prevents the gills from collapsing and lying on top of each other, which is what happens when a fish is taken out of water."<ref name="Advanced Biology"/>

Usually water is moved across the gills in one direction by the current, by the motion of the animal through the water, by the beating of cilia or other appendages, or by means of a pumping mechanism. In fish and some molluscs, the efficiency of the gills is greatly enhanced by a [[countercurrent exchange]] mechanism in which the water passes over the gills in the opposite direction to the flow of blood through them. This mechanism is very efficient and as much as 90% of the dissolved oxygen in the water may be recovered.<ref name=Dorit/>

== Кичмењаци ==
[[File:FreshwaterFishGill400x7.jpg|thumb|right|250px|Freshwater fish gills magnified 400 times]]

The gills of [[vertebrate]]s typically develop in the walls of the [[pharynx]], along a series of gill slits opening to the exterior. Most species employ a [[countercurrent exchange]] system to enhance the diffusion of substances in and out of the gill, with blood and water flowing in opposite directions to each other. The gills are composed of comb-like filaments, the '''gill lamellae''', which help increase their surface area for oxygen exchange.<ref>{{cite book |title=Manual Of Fish Health |last= Andrews |first= Chris |author2=Adrian Exell |author3=Neville Carrington |year= 2003 |publisher= Firefly Books}}</ref>

When a fish breathes, it draws in a mouthful of water at regular intervals. Then it draws the sides of its throat together, forcing the water through the gill openings, so it passes over the gills to the outside. Fish gill slits may be the evolutionary ancestors of the [[thymus gland]]s,<ref name="International Congress Series 2003 pp. 71–74">{{cite journal | title=Palatine tonsils—are they branchiogenic organs? | journal=International Congress Series | volume=1257 | date=2003-12-01 | issn=0531-5131 | doi=10.1016/S0531-5131(03)01403-1 | pages=71–74 | url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0531513103014031 | access-date=2022-02-18| last1=Slípka | first1=J. }}</ref> [[parathyroid glands]], as well as many other structures derived from the embryonic [[branchial pouch]]es.<ref name="Graham Richardson 2012 p=24">{{cite journal | last1=Graham | first1=Anthony | last2=Richardson | first2=Jo | title=Developmental and evolutionary origins of the pharyngeal apparatus | journal=EvoDevo | publisher=Springer Science and Business Media LLC | volume=3 | issue=1 | year=2012 | issn=2041-9139 | doi=10.1186/2041-9139-3-24 | page=24| pmid=23020903 | pmc=3564725 }}</ref>

=== Шкрге риба ===

The gills of fish form a number of slits connecting the pharynx to the outside of the animal on either side of the fish behind the head. Originally there were many slits, but during evolution, the number reduced, and modern fish mostly have five pairs, and never more than eight.<ref name=Hughes>{{cite book|author=Hughes, George Morgan|title=Comparative Physiology of Vertebrate Respiration |url=https://archive.org/details/ost-biology-comparativephysi00hugh |year=1963 |publisher=Harvard University Press |isbn=978-0-674-15250-2 |pages=[https://archive.org/details/ost-biology-comparativephysi00hugh/page/n25 8]–9}}</ref>


Код [[кошљорибе|кошљориба]] је са сваке стране тела иза главе развијена [[шкрге|шкржна дупља]] у којој леже шкрге. Шкржне дупље комуницирају са једне стране са [[ждрело]]м, а са друге са спољашњом средином и кроз њих стално циркулише вода. Шкржне дупље су покривене коштаним шкржним поклопцем, [[Оперкулум (рибе)|оперкулум]]ом. Кошљорибе имају 4 пара шкрга.
Код [[кошљорибе|кошљориба]] је са сваке стране тела иза главе развијена [[шкрге|шкржна дупља]] у којој леже шкрге. Шкржне дупље комуницирају са једне стране са [[ждрело]]м, а са друге са спољашњом средином и кроз њих стално циркулише вода. Шкржне дупље су покривене коштаним шкржним поклопцем, [[Оперкулум (рибе)|оперкулум]]ом. Кошљорибе имају 4 пара шкрга.
Ред 15: Ред 39:
Свака шкрга се састоји од лучне основе (шкржног лука) која носи два низа финих шкржних листића (примарне ламеле). Примарне ламеле имају јако полумесечасто набрану површину. Ти полумесечасти набори називају се секундарне ламеле, богато су снабдевене крвним судовима и представљају респираторну површину преко које се врши размена гасова.
Свака шкрга се састоји од лучне основе (шкржног лука) која носи два низа финих шкржних листића (примарне ламеле). Примарне ламеле имају јако полумесечасто набрану површину. Ти полумесечасти набори називају се секундарне ламеле, богато су снабдевене крвним судовима и представљају респираторну површину преко које се врши размена гасова.


Шкржни лук даје ослонац шкргама и код рушљориба је хрскавичав, а код кошљориба је коштан. Дуж њега се пружају:
Шкржни лук даје ослонац шкргама и код рушљориба је хрскавичав, а код кошљориба је коштан. Дуж њега се пружају:<ref>{{Cite journal|last1=Evans|first1=David H.|last2=Piermarini|first2=Peter M.|last3=Choe|first3=Keith P.|date=January 2005|title=The Multifunctional Fish Gill: Dominant Site of Gas Exchange, Osmoregulation, Acid-Base Regulation, and Excretion of Nitrogenous Waste|url=https://www.physiology.org/doi/10.1152/physrev.00050.2003|journal=Physiological Reviews|language=en|volume=85|issue=1|pages=97–177|doi=10.1152/physrev.00050.2003|pmid=15618479|issn=0031-9333}}</ref>
* доводни [[крвни суд]] који носи редуковану [[крв]] и
* доводни [[крвни суд]] који носи редуковану [[крв]] и
* одводни крвни суд који носи оксидовану крв.
* одводни крвни суд који носи оксидовану крв.


[[Вода]] улази кроз [[уста]] риба, из њих доспева у ждрело, а одатле преко шкржних отвора улази у шкржне кесе (код рушљориба), односно шкржну дупљу (код кошљориба). У респираторном епителу секундарних ламела изврши се размена гасова, а затим се вода контракцијама шкржних [[мишићно ткиво|мишића]] преко шкржних отвора избацује у спољашњу средину.
[[Вода]] улази кроз [[уста]] риба, из њих доспева у ждрело, а одатле преко шкржних отвора улази у шкржне кесе (код рушљориба), односно шкржну дупљу (код кошљориба). У респираторном епителу секундарних ламела изврши се размена гасова, а затим се вода контракцијама шкржних [[мишићно ткиво|мишића]] преко шкржних отвора избацује у спољашњу средину.

== Референце ==
{{Reflist}}


== Литература ==
== Литература ==
{{Refbegin|30em}}
* Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
* Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
* Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
* Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
Ред 29: Ред 57:
* Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
* Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
* Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП ''Stylos'' Нови Сад, 1995.
* Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП ''Stylos'' Нови Сад, 1995.
* Hoar WS and Randall DJ (1984) [https://books.google.com/books?id=yINDnV4mWi8C&pg=PA263&dq=%22FISH+PHYSIOLOGY+V10A%22&hl=en&sa=X&ei=-BPwUpeILMbOkAWXl4DAAQ&ved=0CCwQ6AEwAA#v=onepage&q=%22FISH%20PHYSIOLOGY%20V10A%22&f=false ''Fish Physiology: Gills: Part A – Anatomy, gas transfer and acid-base regulation''] Academic Press. {{ISBN|9780080585314}}.
* Hoar WS and Randall DJ (1984) [https://books.google.com/books?id=8fuEB7O3IqIC&pg=PA380&lpg=PA380&dq=%22Fish+physiology%22&source=bl&ots=MeKDBPDZIi&sig=2KFLDRsgMXpQU0i_Ufj75aC0hzw&hl=en&sa=X&ei=RRHwUs7EFcnGlAWIz4GgCw&ved=0CLkBEOgBMBU#v=onepage&q=%22Fish%20physiology%22&f=false ''Fish Physiology: Gills: Part B – Ion and water transfer''] Academic Press. {{ISBN|9780080585321}}
* {{Cite journal|author=Gillis, A. |author2= Tidswell, O.|date=2017|title=Evolutiom: Origin of vertebrate gills|journal=Nature|volume=542 |issue=7642|pages=394|doi=10.1038/542394a|pmid=28230134|bibcode=2017Natur.542Q.394.|doi-access=free}}
* {{cite book|last=Scott|first=Thomas|title=Concise encyclopedia biology|year=1996|publisher=Walter de Gruyter|isbn=978-3-11-010661-9|page=[https://archive.org/details/conciseencyclope00scot/page/542 542]|url-access=registration|url=https://archive.org/details/conciseencyclope00scot/page/542}}
* {{cite book |title=Manual Of Fish Health |last= Andrews |first= Chris |author2=Adrian Exell |author3=Neville Carrington |year= 2003 |publisher= Firefly Books}}
* {{cite journal |doi = 10.1186/s12052-014-0012-5|title = Vestiges of the natural history of development: Historical holdovers reveal the dynamic interaction between ontogeny and phylogeny|year = 2014|last1 = Werth|first1 = Alexander J.|journal = Evolution: Education and Outreach|volume = 7|s2cid = 16350360|doi-access = free}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=izltDwAAQBAJ&q=%22Langman%E2%80%99s+medical+embryology%22|title = Langman's Medical Embryology|isbn = 9781496383921|last1 = Sadler|first1 = T. W.|date = 6 September 2018}}
* {{Cite journal|last1=Evans|first1=David H.|last2=Piermarini|first2=Peter M.|last3=Choe|first3=Keith P.|date=January 2005|title=The Multifunctional Fish Gill: Dominant Site of Gas Exchange, Osmoregulation, Acid-Base Regulation, and Excretion of Nitrogenous Waste|journal=Physiological Reviews|language=en|volume=85|issue=1|pages=97–177|doi=10.1152/physrev.00050.2003|pmid=15618479|issn=0031-9333}}
* {{cite journal|journal=The American Naturalist|year=1957|volume=91|page=287|publisher=Essex Institute|jstor = 2458911|title=The Origin of the Larva and Metamorphosis in Amphibia | doi = 10.1086/281990 | last1 = Szarski | first1 = Henryk|issue=860|s2cid=85231736}}
* {{cite book |author=Romer, Alfred Sherwood |author-link=Alfred Romer |author2=Parsons, Thomas S.|year=1977|title=The Vertebrate Body |publisher=Holt-Saunders International|location= Philadelphia, PA|pages= 316–327|isbn= 0-03-910284-X}}
* {{Citation| first1 = Joel| last1 = Cracraft| first2 = Michael J.| last2 = Donoghue| title = Assembling the Tree of Life| place = USA | publisher = Oxford University Press| year = 2004| page = 367| isbn = 0-19-517234-5}}
* {{cite journal|last=Feder|first=Martin E.|author2=Burggren, Warren W. |title=Cutaneous gas exchange in vertebrates: design, patterns, control and implications|journal=Biological Reviews|date=1985|volume=60|issue=1|pages=1–45|doi=10.1111/j.1469-185X.1985.tb00416.x|url=http://www.biol.unt.edu/~burggren/pdfs/1985/%2849%29Feder,Burggren1985BR.pdf|pmid=3919777|s2cid=40158158}}
* {{cite journal|url=http://www.auburn.edu/academic/science_math/res_area/loricariid/fish_key/Air.pdf|title=Modifications of the Digestive Tract for Holding Air in Loricariid and Scoloplacid Catfishes|journal=[[Copeia]]|year=1998|issue=3|pages=663–675 | doi = 10.2307/1447796|access-date=25 June 2009|volume=1998 | last1 = Armbruster | first1 = Jonathan W.|jstor=1447796}}
* {{cite journal | last1 = Grutter | first1 = A. S. | year = 1994 | title = Spatial and temporal variations of the ectoparasites of seven reef fish species from Lizard Island and Heron Island, Australia | journal = Marine Ecology Progress Series | volume = 115 | pages = 21–30 | doi = 10.3354/meps115021 | bibcode = 1994MEPS..115...21G | doi-access = free }}
* Pozdnyakov, S. E. & Gibson, D. I. (2008). Family Didymozoidae Monticelli, 1888. In R. A. Bray, D. I. Gibson & A. Jones (Eds.), Keys to the Trematoda, Vol. 3 (pp. 631-734). London: CAB International and The Natural History Museum.
* {{Cite journal | last1 = Justine | first1 = JL. | title = Three new species of Huffmanela Moravec, 1987 (Nematoda: Trichosomoididae) from the gills of marine fish off New Caledonia. | journal = Systematic Parasitology | volume = 59 | issue = 1 | pages = 29–37 |date=Sep 2004 | doi = 10.1023/B:SYPA.0000038442.25230.8b | pmid = 15318018 | s2cid = 29105973 }}
* {{cite journal | last1 = Cannon | first1 = L. R. G. | last2 = Lester | first2 = R. J. G. | year = 1988 | title = Two turbellarians parasitic in fish | journal = Diseases of Aquatic Organisms | volume = 5 | pages = 15–22 | doi = 10.3354/dao005015 | doi-access = free }}
* {{cite journal | last1 = Evans | first1 = D H | last2 = Piermarini | first2 = P M | last3 = Choe | first3 = K P | year = 2005 | title = The multifunctional fish gill: dominant site of gas exchange, osmoregulation, acid-base regulation, and excretion of nitrogenous waste | journal = Physiological Reviews | volume = 85 | issue = 1| pages = 97–177 | doi = 10.1152/physrev.00050.2003 | pmid=15618479}}
{{Refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Категорија на Остави|Gills}}
{{Категорија на Остави|Gills}}
* [http://www.bionet-skola.com БиоНет школа]
* [http://www.bionet-skola.com БиоНет школа]
* [https://australian.museum/learn/animals/fishes/fish-dissections/ Fish Dissection - Gills exposed] ''Australian Museum''. Updated: 11 June 2010. Retrieved 16 January 2012.
* [http://australianmuseum.net.au/image/Fish-Dissection-Gills-exposed Fish Dissection - Gills exposed] ''Australian Museum''. Updated: 11 June 2010. Retrieved 16 January 2012.


{{нормативна контрола}}
{{нормативна контрола}}

Верзија на датум 21. мај 2022. у 18:44

Црвене шкрге шарана су видљиве као резултат урођеног дефекта шкржног поклопца.
Шкрге туња

Шкрге (лат. branchia) код водених кичмењака (риба и ларви водоземаца) и бескичмењака функционишу као респираторни органи, док се код копнених кичмењака јављају само у току ембрионалног развића, а касније се редукују.

Шкрге бескичмењака су ектодермалног порекла и представљају наборе коже у облику листића или разгранате структуре. Обично се налазе на истакнутим деловима тела. Код кичмењака шкрге су ендодермалног и мезодермалног порекла могу да буду:

  • унутрашње које настају као евагинације унутрашњег зида ждрела и образују се код риба
  • спољашње које полазе са спољашњег зида ждрела и карактеристичне су за ларве водоземаца

Историја

Galen observed that fish had multitudes of openings (foramina), big enough to admit gases, but too fine to give passage to water. Pliny the Elder held that fish respired by their gills, but observed that Aristotle was of another opinion.[1] The word branchia comes from the Greek βράγχια, "gills", plural of βράγχιον (in singular, meaning a fin).[2]

Функција

Many microscopic aquatic animals, and some larger but inactive ones, can absorb sufficient oxygen through the entire surface of their bodies, and so can respire adequately without gills. However, more complex or more active aquatic organisms usually require a gill or gills. Many invertebrates,and even amphibians, use both the body surface and gills for gaseous exchange.[3]

Gills usually consist of thin filaments of tissue, lamellae (plates),[4][5] branches, or slender, tufted processes that have a highly folded surface to increase surface area. The delicate nature of the gills is possible because the surrounding water provides support. The blood or other body fluid must be in intimate contact with the respiratory surface for ease of diffusion.[3]

A high surface area is crucial to the gas exchange of aquatic organisms, as water contains only a small fraction of the dissolved oxygen that air does. A cubic meter of air contains about 250 grams of oxygen at STP. The concentration of oxygen in water is lower than in air and it diffuses more slowly. In fresh water, the dissolved oxygen content is approximately 8 cm3/L compared to that of air which is 210 cm3/L.[6] Water is 777 times more dense than air and is 100 times more viscous.[6] Oxygen has a diffusion rate in air 10,000 times greater than in water.[6] The use of sac-like lungs to remove oxygen from water would not be efficient enough to sustain life.[6] Rather than using lungs, "[g]aseous exchange takes place across the surface of highly vascularised gills over which a one-way current of water is kept flowing by a specialised pumping mechanism. The density of the water prevents the gills from collapsing and lying on top of each other, which is what happens when a fish is taken out of water."[6]

Usually water is moved across the gills in one direction by the current, by the motion of the animal through the water, by the beating of cilia or other appendages, or by means of a pumping mechanism. In fish and some molluscs, the efficiency of the gills is greatly enhanced by a countercurrent exchange mechanism in which the water passes over the gills in the opposite direction to the flow of blood through them. This mechanism is very efficient and as much as 90% of the dissolved oxygen in the water may be recovered.[3]

Кичмењаци

Freshwater fish gills magnified 400 times

The gills of vertebrates typically develop in the walls of the pharynx, along a series of gill slits opening to the exterior. Most species employ a countercurrent exchange system to enhance the diffusion of substances in and out of the gill, with blood and water flowing in opposite directions to each other. The gills are composed of comb-like filaments, the gill lamellae, which help increase their surface area for oxygen exchange.[7]

When a fish breathes, it draws in a mouthful of water at regular intervals. Then it draws the sides of its throat together, forcing the water through the gill openings, so it passes over the gills to the outside. Fish gill slits may be the evolutionary ancestors of the thymus glands,[8] parathyroid glands, as well as many other structures derived from the embryonic branchial pouches.[9]

Шкрге риба

The gills of fish form a number of slits connecting the pharynx to the outside of the animal on either side of the fish behind the head. Originally there were many slits, but during evolution, the number reduced, and modern fish mostly have five pairs, and never more than eight.[10]

Код кошљориба је са сваке стране тела иза главе развијена шкржна дупља у којој леже шкрге. Шкржне дупље комуницирају са једне стране са ждрелом, а са друге са спољашњом средином и кроз њих стално циркулише вода. Шкржне дупље су покривене коштаним шкржним поклопцем, оперкулумом. Кошљорибе имају 4 пара шкрга.

Рушљорибе имају, за разлику од кошљориба, пет пари шкрга које се засебно отварају преко узаних шкржних прореза и немају оперкулум. Испред првог шкржног прореза налази се сићушан отвор, спиракулум (spiraculum) који се отвара у усну дупљу. Свака шкрга се налази у засебној шкржној кеси и одвојена је од суседне шкржном преградом. Код њих су шкрге заштићене кожним творевинама које представљају продужетке самих шкржних преграда, док су код кошљориба преграде ишчезле.

Свака шкрга се састоји од лучне основе (шкржног лука) која носи два низа финих шкржних листића (примарне ламеле). Примарне ламеле имају јако полумесечасто набрану површину. Ти полумесечасти набори називају се секундарне ламеле, богато су снабдевене крвним судовима и представљају респираторну површину преко које се врши размена гасова.

Шкржни лук даје ослонац шкргама и код рушљориба је хрскавичав, а код кошљориба је коштан. Дуж њега се пружају:[11]

  • доводни крвни суд који носи редуковану крв и
  • одводни крвни суд који носи оксидовану крв.

Вода улази кроз уста риба, из њих доспева у ждрело, а одатле преко шкржних отвора улази у шкржне кесе (код рушљориба), односно шкржну дупљу (код кошљориба). У респираторном епителу секундарних ламела изврши се размена гасова, а затим се вода контракцијама шкржних мишића преко шкржних отвора избацује у спољашњу средину.

Референце

  1. ^ Шаблон:1728
  2. ^ "Branchia". Oxford English Dictionary. Oxford University Press. 2nd Ed. 1989.
  3. ^ а б в Dorit, R. L.; Walker, W. F.; Barnes, R. D. (1991). ZoologyНеопходна слободна регистрација. Saunders College Publishing. стр. 273-276. ISBN 978-0-03-030504-7. 
  4. ^ Santos, Daniel; Matthew Spenko; Aaron Parness; Kim Sangbae; Mark Cutkosky (2007). „Directional adhesion for climbing: Theoretical and practical considerations”. Journal of Adhesion Science and Technology. 21 (12–13): 1317—1341. S2CID 53470787. doi:10.1163/156856107782328399. „'Gecko "feet and toes are a hierarchical system of complex structures consisting of lamellae, setae, and spatulae. The distinguishing characteristics of the gecko adhesion system have been described [as] (1) anisotropic attachment, (2) high pulloff force to preload ratio, (3) low detachment force, (4) material independence, (5) self-cleaning, (6) anti-self sticking and (7) non-sticky default state. ... The gecko’s adhesive structures are made from ß-keratin (modulus of elasticity [approx.] 2 GPa). Such a stiff material is not inherently sticky; however, because of the gecko adhesive’s hierarchical nature and extremely small distal features (spatulae are [approx.] 200 nm in size), the gecko’s foot is able to intimately conform to the surface and generate significant attraction using van der Waals forces.'” 
  5. ^ Kwan, Garfield T.; Wexler, Jeanne B.; Wegner, Nicholas C.; Tresguerres, Martin (фебруар 2019). „Ontogenetic changes in cutaneous and branchial ionocytes and morphology in yellowfin tuna (Thunnus albacares) larvae”. Journal of Comparative Physiology B (на језику: енглески). 189 (1): 81—95. ISSN 0174-1578. PMID 30357584. S2CID 53025702. doi:10.1007/s00360-018-1187-9. 
  6. ^ а б в г д M. b. v. Roberts; Michael Reiss; Grace Monger (2000). Advanced Biology. London, UK: Nelson. стр. 164—165. 
  7. ^ Andrews, Chris; Adrian Exell; Neville Carrington (2003). Manual Of Fish Health. Firefly Books. 
  8. ^ Slípka, J. (2003-12-01). „Palatine tonsils—are they branchiogenic organs?”. International Congress Series. 1257: 71—74. ISSN 0531-5131. doi:10.1016/S0531-5131(03)01403-1. Приступљено 2022-02-18. 
  9. ^ Graham, Anthony; Richardson, Jo (2012). „Developmental and evolutionary origins of the pharyngeal apparatus”. EvoDevo. Springer Science and Business Media LLC. 3 (1): 24. ISSN 2041-9139. PMC 3564725 Слободан приступ. PMID 23020903. doi:10.1186/2041-9139-3-24. 
  10. ^ Hughes, George Morgan (1963). Comparative Physiology of Vertebrate Respiration. Harvard University Press. стр. 8–9. ISBN 978-0-674-15250-2. 
  11. ^ Evans, David H.; Piermarini, Peter M.; Choe, Keith P. (јануар 2005). „The Multifunctional Fish Gill: Dominant Site of Gas Exchange, Osmoregulation, Acid-Base Regulation, and Excretion of Nitrogenous Waste”. Physiological Reviews (на језику: енглески). 85 (1): 97—177. ISSN 0031-9333. PMID 15618479. doi:10.1152/physrev.00050.2003. 

Литература

Спољашње везе

Шкрге на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шкрге&oldid=24559773”