Универзитет у Кембриџу

Универзитет у Кембриџу

University of Cambridge
Грб Универзитета у Кембриџу
лат. Universitas Cantabrigiensis
Мото	Hinc lucem et pocula sacra
Мото (на српском)	Одавде светлост и драгоцено знање
Тип	државни
Оснивање	око 1209.
Буџет	7,46 милијарди евра University £3,020.0M
Потканцелар	Stephen Toope
Ректор	The Lord Sainsbury of Turville
Академско особље	6.645
Административно особље	3.178
Број студената	19.660 (2015/16)
Преддипломци	12.220 (2015/16)
Постдипломци	7.440 (2015/16)
Број факултета	31
Локација	Кембриџ, Уједињено Краљевство
Боје	Кембриџ плава
Афилијације	Russell Group, EUA, G5 universities, Golden triangle, LERU, IARU
Веб-сајт	www.cam.ac.uk

Универзитет у Кембриџу (енгл. University of Cambridge; неформално Cambridge University, Cambridge) је универзитет у граду Кембриџу у источној Енглеској. То је други најстарији англофонски универзитет на свету који ради непрекидно од оснивања. Његово име се некада означава са: Cantab. што потиче од латинског имена града Кембриџ: Cantabrigia, Cantabrigiensis. Мото универзитета је: Hinc lucem et pocula sacra, што на латинском значи: „Одавде светлост и драгоцено знање“.

Founded in 1209 and granted a royal charter by Henry III in 1231, Cambridge is the world's third oldest surviving university and one of its most prestigious, currently ranked second best in the world and the best in Europe by QS World University Rankings. Among the university's most notable alumni are 11 Fields Medalists, seven Turing Award winners, 47 heads of state, 14 British prime ministers, 194 Olympic medal-winning athletes, and some of world history's most transformational and iconic figures across disciplines, including Francis Bacon, Lord Byron, Oliver Cromwell, Charles Darwin, Stephen Hawking, John Maynard Keynes, John Milton, Vladimir Nabokov, Jawaharlal Nehru, Isaac Newton, Alan Turing, Bertrand Russell, Ludwig Wittgenstein, and others. Cambridge alumni and faculty have won 121 Nobel Prizes, the most of any university in the world, according to the university.

The University of Cambridge's 13th-century founding was largely inspired by an association of scholars then who fled the University of Oxford for Cambridge following the suspendium clericorium (hanging of the scholars) in a dispute with local townspeople. The two ancient English universities, though sometimes described as rivals, share many common features and are often jointly referred to as Oxbridge. The university was founded from a variety of institutions, including 31 semi-autonomous constituent colleges and over 150 academic departments, faculties, and other institutions organised into six schools. All the colleges are self-governing institutions within the university, managing their own personnel and policies, and all students are required to have a college affiliation within the university. The university does not have a main campus, and its colleges and central facilities are scattered throughout the city. Undergraduate teaching at Cambridge centres on weekly group supervisions in the colleges in small groups of typically one to four students. This intensive method of teaching is widely considered the jewel in the crown of an Oxbridge undergraduate education. Lectures, seminars, laboratory work, and occasionally further supervisions are provided by the central university faculties and departments, and Postgraduate education is also predominantly provided centrally; degrees, however, are conferred by the university, not the colleges.

Општи преглед

Универзитет је основала група учених људи који су 1209. отишли из Оксфорда после сукоба са тамошњим житељима. Универзитети у Оксфорду и Кембриџу су временом постали значајан део британске културе и историје. Вековима се међу њима развијао ривалитет.

Кембриџ се у различитим анализама стално сврстава међу пет најбољих универзитета на свету, и оцењује се као најбољи европски универзитет. Универзитет у Кембриџу је дао 81 добитника Нобелове награде (до 2008), што је више него било који други универзитет у свету.

Године 2008. Универзитет је имао 8.614 наставног особља и 18.396 студената (12.018 на основним студијама и 6.378 постдипломаца). Универзитет је 2006. располагао са 4,1 милијардом фунти (7,9 милијарди $) средстава.

Организација

Кембриџ је организован на принципу аутономних и самоуправних колеџа, који сви имају своју имовину и приходе. Већина колеџа образује студенте у широком спектру академских дисциплина, иако се неки специјализују за поједине области (рецимо, Гонвил и Киз колеџ је нарочито јак у медицинским наукама. ) На свим факултетима, школама и одсецима могу се срести студенти и наставници са разних колеџа.

Факултети су одговорни за предавања, семинаре, истраживачки рад и утврђивање наставног програма. Њих надгледа посебан савет. Централну администрацију универзитета предводи вицеканцелар (има функцију ректора). Библиотеке постоје на свим нивоима, од Универзитета (Универзитетска библиотека Кембриџа), преко одсека, до мултидисциплинарних библиотека у појединим колеџима које служе углавном студентима на основним студијама.

Колеџи

Поглед на колеџе Универзитета у Кембриџу

Студенти и многи наставници су везани за колеџе, где живе, хране се и воде друштвени живот. Ту студенти могу да слушају мања предавања (консултације). Сваки колеџ одабира свој наставни кадар и студенте, иако је за већину предавања и доделу диплома одговоран Универзитет. Колеџ се брине и о добробити својих студената, наставника и особља.

Универзитет у Кембриџу данас има 31 колеџ, од којих 3 примају само девојке. Сви остали колеџи примају студенте оба пола.

У Кембриџу постоји и пар теолошких колеџа који су у лабавој заједници са Универзитетом.

Литература

• Leedham-Green, Elisabeth (1996). A concise history of the University of Cambridge. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43978-7. 
• Leader, Damien (1988—2004). A history of the University of Cambridge. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-32882-1. 
• Stubbings, Frank (1995). Bedders, bulldogs and bedells: a Cambridge glossary. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-47978-3. 
• Smith, J. (2001). Teaching and Learning in 19th century Cambridge. Stray, C. Boydell Press. ISBN 978-0-851-15783-2. 
• Willis, Robert (1988). John Willis Clark, ур. The Architectural History of the University of Cambridge and of the Colleges of Cambridge and Eton. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-35851-4. 
• Deacon, Richard (1985). The Cambridge Apostles: A History of Cambridge University’s Elite Intellectual Secret Society. Cassell. ISBN 978-0-947-72813-7. 
• Christopher N.L. Brooke (1988—2004). A history of the University of Cambridge. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-34350-3. 
• „Japanese Students at Cambridge University in the Meiji Era, 1868–1912: Pioneers for the Modernization of Japan”. Архивирано из оригинала 17. 2. 2009. г. Приступљено 08. 8. 2009. , by Noboru Koyama, translated by Ian Ruxton,„A Translation from a Japanese Original”. Lulu Press. 2004.  This book includes information about the wooden spoon and the university in the 19th century as well as the Japanese students.
• Webb, Grayden (2005). The History of the University of Cambridge and Education in England. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-32882-1. 
• Anonymous (2009) [1790]. A Concise and Accurate Description of the University, Town and County of Cambridge. Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-00065-9. 
• Garrett, Martin (2004). Cambridge: A Cultural and Literary History, Signal Books. ISBN 1-902669-79-7
• Lee, John S. and Christian Steer, eds, Commemoration in Medieval Cambridge History of the University of Cambridge, Boydell, 2018. ISBN 978-1-78327-334-8
• Rawle, Tim (2016). Adamson, John, ур. Cambridge. Oxbridge Portfolio. ISBN 978-0-9572867-2-6. 
• Smith, J.; Stray, C. (2001). Teaching and Learning in 19th-Century Cambridge. Boydell Press. ISBN 978-0-85115-783-2. 

Спољашње везе

• Званична интернет презентација
• Унија студената Универзитета у Кембриџу
• Унија дипломаца ԣниверзитета у Кембриџу
• Интерактивна мапа