Аладин

За друге употребе погледајте страницу Аладин (вишезначна одредница).

Аладин у чаробној башти

Аладин (арап. علاء الدين) је средњоисточне народна прича. Једна је од прича из збирке „Хиљаду и једна ноћ” и такође је једна од најпознатијих, иако га је заправо у ту збирку додао Француз Антона Галанд у 18. вијеку.

Резиме радње

Чаробњак заробљава Аладина у чаробној пећини

Аладин је сиромашни млади неспретњаковић који живи у „једном од градова Кине”. Он је регрутован од стране једног чаробрањака из Магреба, који се сматра братом његовог покојног оца, Мустафе кројача, убјеђујући Аладина и његову мајку у своју добро вољу претварајући се да ће запослити Аладина код богатог трговца. Прави чаробњаков мотив је да убједи Аладина да му донесе чаробну уљану лампу из чаробне пећине пуне замки. Након што га чаробњак покуша преварити, Аладин остаје заробљен у пећини. На срећу, Аладин још увијек носи чаробни прстен који му је чаробњак дао. Протрљавши руке у очају, случајно протрља прстен и затим се јавља џин (натпридоно биће) који га ослобађа из пећине и он се враћа мајци, носећи лампу са собом. Када је његова мајка покушала да очисти лампу, како би је могли продати за храну, јавља се далеко моћнији џин од онога у прстену који је обавезан да уради све што му затражи особа која држи лампу.

Уз помоћ џина из лампе, Аладин постаје богат и моћан и жени се принцезом Бадрулбадур, султановом ћерком (након пропасти њеног брака са везировим сином). Џин саграђује Аладину и његовој жени палату, величанственију од султанове.

Чаробња сазнаје за Аладинову добру срећу, и враћа се; ставља руке на лампу варајући Аладинову жену (која је несвјесна лампине важности) нудећи јој у замјену „нову лампу за стару”. Наређује џину да пренесе цијелу палату, заједно са свим садржајем у њој, његовом дому у Магребу. На срећу, Аладин још увијек носи чаробни прстен и има могућност да призове слабијег џина. Џин из прстена није у могућности да директно поништи било коју магију коју је починио џин из лампе, али може да пренесе Аладина у Магреб гдје, уз помоћ луквавства његове жене враћа лампу и убија чаробњака, враћајући палату на првобитно мјесто.

Чаробњаков моћнији и злокобнији брат, намјеравајући да уништи Аладина због убиства брата, маскира се у старију жену познату по својим исцјелитељским моћима. Бадрулбадур пада на ту маску и наређује „жени” да остане у њеној палати у случају избијања болести. Аладина џин упозорава на претњу и он убија уљеза. Након тога, сви живе срећно до краја живота, а Аладин насљеђује тастов пријесто.

Поставка

The opening sentences of the story, in both the Galland and the Burton versions, set it in "one of the cities of China". On the other hand, there is practically nothing in the rest of the story that is inconsistent with a Middle Eastern setting. For instance, the ruler is referred to as "Sultan" rather than "Emperor", as in some retellings, and the people in the story are Muslims and their conversation is filled with Muslim platitudes. A Jewish merchant buys Aladdin's wares, but there is no mention of Buddhists, Daoists or Confucians.

For all this, speculation about a "real" Chinese setting depends on a knowledge of China that the teller of a folk tale (as opposed to a geographic expert) might well not possess. In early Arabic usage, China is known to have been used in an abstract sense to designate an exotic, faraway land.

Мотиви и варијанте

Tale type

The story of Aladdin is classified in the Aarne–Thompson–Uther Index as tale type ATU 561, "Aladdin", after the character. In the Index, the Aladdin story is situated next to two similar tale types: ATU 560, The Magic Ring, and ATU 562, The Spirit in the Blue Light. All stories deal with a down-on-his-luck and impoverished boy or soldier, who finds a magical item (ring, lamp, tinderbox) that grants his wishes. In this tale type, the magical item is stolen, but eventually recovered thanks to the use of another magical object.

Distribution

Since its appearance in The One Thousand and One Nights, the tale has integrated into oral tradition. Scholars Ton Deker and Theo Meder located variants across Europe and the Middle East.

An Indian variant has been attested, titled The Magic Lamp and collected among the Santal people.

Занимљивости

Премда се у причи наводи Кина као земља у којој се радња одвија, јасно је да је аутор намјерно одабрао ову далеку и Арапима потпуно непознату источноазијску земљу ради додавања егзотичних нијанси самој нарацији. У причи, сви ликови имају арапска имена, "кинески" владар је типични арапски султан, начин живота и географија перфектно осликавају Блиски исток тог времена и нимало не подсјећају на Кину. Сви културни елементи у нарацији су арапски, често се може чути како се ликови заклињу Алахом, а и џини представљају мотив из арапске митологије. Према томе, изгледа да наратор малтене није о Кини знао ништа, једино је знао да је то далека и културно потпуно различита земља од тадашњег арапског свијета, па ју је узео као средиште нарације како би унио више егзотике.

Види још

• Хиљаду и једна ноћ

Литература

• Allen, Roger (2005). The Arabic Literary Heritage: The Development of Its Genres and Criticism. Cambridge University Press. ISBN 9780521485258. 
• Burton, Sir Richard (2009). Aladdin and the Magic Lamp. Digireads.com Publishing. ISBN 978-1-4209-3193-8. 
• Dobie, Madeleine (2008). „Translation in the contact zone: Antoine Galland's Mille et une nuits: contes arabes”. Ур.: Makdisi, S.; Nussbaum, F. The Arabian Nights in Historical Context. Oxford University Press. ISBN 9780199554157. 
• El-Shamy, Hasan (2004). „The Oral Connections of the Arabian Nights”. The Arabian Nights Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 9781576072042. 
• Honour, Hugh (1973). Chinoiserie: The Vision of Cathay. Ican. ISBN 978-0064300391. 
• Horta, Paulo Lemos (2018). „Introduction”. Aladdin: A New Translation. Превод: Seale Y. Liveright Publishing. стр. 8—10. ISBN 9781631495175. Приступљено 23. 5. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Irwin, Robert (2004). Arabian Nights, The: A Companion. Tauris Parke Paperbacks. ISBN 1-86064-983-1. 
• Littman (1986). „Alf Layla wa Layla”. Encyclopedia of Islam (2nd изд.). Brill. 
• Mahdi, Muhsin (1994). The Thousand and One Nights Part 3. Brill. ISBN 90-04-10106-3. 
• Moon, Krystyn (2005). Yellowface. Rutgers University Press. стр. 23. ISBN 0-8135-3507-7. 
• Payne, John (1901). Aladdin and the Enchanted Lamp and Other Stories. London. 
• Plotz, Judith Ann (2001). Romanticism and the vocation of childhood. Palgrave Macmillan. ISBN 0-312-22735-3. 
• Razzaque, Arafat A. (10. 8. 2017). „Who wrote Aladdin?”. Ajam Media Collective. Приступљено 25. 2. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Witchard, Anne Veronica (2017). Thomas Burke's Dark Chinoiserie. Routledge. ISBN 9780754658641. 
• Gaál, E. "ALADDIN AND THE WONDERFUL LAMP." In: Acta Orientalia Academiae Scientiarum Hungaricae 27, no. 3 (1973): 291–300. Accessed May 9, 2020. www.jstor.org/stable/23657287.
• Gogiashvili, Elene (2018). "The Tale of Aladdin in Georgian Oral Tradition". In: Folklore, 129:2, pp. 148–160. doi:10.1080/0015587X.2017.1397392
• Haddawy, Husain (2008). The Arabian Nights. W. W. Norton & Company. ISBN 978-0393331660. 
• Huet, G. "LES ORIGINES DU CONTE DE ALADDIN ET LA LAMPE MERVEILLEUSE." In: Revue De L'histoire Des Religions 77 (1918): 1-50. Accessed May 9, 2020. www.jstor.org/stable/23663317.
• Larzul, Sylvette. "Further Considerations on Galland's "Mille Et Une Nuits": A Study of the Tales Told by Hanna." In: Marvels & Tales 18, no. 2 (2004): pp. 258-71. Accessed May 9, 2020. www.jstor.org/stable/41388712.
• Marzolph, Ulrich. "Aladdin Almighty: Middle Eastern Magic in the Service of Western Consumer Culture." The Journal of American Folklore 132, no. 525 (2019): 275–90. Accessed May 9, 2020. www.jstor.org/stable/10.5406/jamerfolk.132.525.0275.
• Nun, Katalin; Stewart, Dr Jon (2014). Volume 16, Tome I: Kierkegaard's Literary Figures and Motifs: Agamemnon to Guadalquivir (на језику: енглески). Ashgate Publishing, Ltd. ISBN 9781472441362. 
• Bottigheimer, Ruth B. (2014). „East Meets West: Hannā Diyāb and The Thousand and One Nights”. Marvels & Tales. Wayne State University Press. 28 (2): 302-324. ISSN 1536-1802. S2CID 161347721. doi:10.13110/marvelstales.28.2.0302. 
• Bottigheimer, Ruth B. (2014). „The Case of 'The Ebony Horse': Hanna Diyab's Creation of a Third Tradition”. Gramarye. University of Chichester. 6: 6-16. 
• Bottigheimer, Ruth B. (2018). „Flying Carpets in the Arabian Nights: Disney, Dyâb ... and d'Aulnoy?”. Gramarye. University of Chichester (13): 18-34. 
• Bottigheimer, Ruth B. (2018). „Hanna Dyâb's Witch and the Great Witch Shift”. Cultures of Witchcraft in Europe from the Middle Ages to the Present. стр. 53—77. ISBN 978-3-319-63783-9. doi:10.1007/978-3-319-63784-6_3. 
• Bottigheimer, Ruth B. (2019). „Reading for Fun in Eighteenth-Century Aleppo. The Hanna Dyâb Tales of Galland's Mille et Une Nuits.”. Book History 22. 22: 133-160. S2CID 208620138. doi:10.1353/bh.2019.0004. 
• B. Bottigheimer, Ruth (2021). “Hannā Diyāb’s ‘A Sultan of Samarcand’, an Eleventh-Century Old Georgian St. George Legend, and the Construction of an Early Modern Fairy Tale”. In: Ethnographica Et Folkloristica Carpathica, no. 23 (October):7-22. https://doi.org/10.47516/ethnographica/23/2021/10059.
• Chraibi, Aboubakr (2004). „Galland's "Ali Baba" and Other Arabic Versions”. Marvels & Tales. 18 (2): 159—169. S2CID 162396135. doi:10.1353/mat.2004.0027. 
• Horta, Paulo Lemos (фебруар 2019). Marvellous Thieves: Secret Authors of the Arabian Nights. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 9780674986596. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Kallas, Elie (2015). „Aventures de Hanna Diyab avec Paul Lucas et Antoine Galland (1707–1710)”. Romano-Arabica (15): 255–267. 
• Larzul, Sylvette. "Further Considerations on Galland's "Mille Et Une Nuits": A Study of the Tales Told by Hanna." In: Marvels & Tales 18, no. 2 (2004): pp. 258–71. www.jstor.org/stable/41388712.
• Lerner, Amir (2018). „"The Story of the Vizier and His Son" from The Hundred and One Nights: Parallels in Midrashic Literature and Backgrounds in Early Arabic Sources”. Narrative Culture. 5 (2): 211. doi:10.13110/narrcult.5.2.0211. 
• Marzolph, Ulrich (2012). „Les Contes de Ḥannā Diyāb”. Ур.: Bouffard, Élodie; Joyard, Anne-Alexandra. Les mille et une nuits. Institut du Monde Arabe. стр. 87–91. 
• Marzolph, Ulrich (2018). „Ḥannā Diyāb's Unpublished Tales: The Storyteller as an Artist in His Own Right”. Ур.: Bauden, Frédéric; Waller, Richard. Antoine Galland (1646–1715) et son Journal: Actes du colloque international organisé à l'Université de Liège (16–18 janvier 2015) à l'occasion du tricentenaire de sa mor (на језику: француски). Peeters. стр. 75–92. ISBN 9789042940949. 
• Ulrich Marzolph (2018). „The Man Who Made the Nights Immortal: The Tales of the Syrian Maronite Storyteller Ḥannā Diyāb”. Marvels & Tales. 32: 114. S2CID 165578788. doi:10.13110/marvelstales.32.1.0114. 

Спољашње везе

• The Arabian Nights by Andrew Lang на пројекту Гутенберг
• Aladdin, or, The wonderful lamp, by Adam Gottlob Oehlenschläger, William Blackwood & Sons, 1863
• "Alaeddin and the Enchanted Lamp", in John Payne, Oriental Tales vol. 13
• Alaeddin, by Sir Richard Francis Burton. (in HTML and annotated)
• The Thousand Nights and a Night in several classic translations, with additional material, including Payne's introduction [1] and quotes from Galland's diary.