Средњи исток

Из Википедије, слободне енциклопедије
Средњи исток
Мапа Средњег истока (зелено)
Мапа Средњег истока (зелено)
Земље 18
Језици Арапски, Арамејски, Јерменски, Азерски, Балуџијски, Француски, Грчки, Хебрејски, Курдски, Персијски, Сомалијски, Турски
Временске зоне УТЦ +3:30 (Иран) до УТЦ +2:00 (Египат)
Највећи градови Каиро, Техеран, Истанбул, Багдад, Ријад, Џеда, Анкара

Средњи исток је регион који грубо обухвата југозападну Азију (не рачунајући Кавказ) заједно с Египтом. Један од синонима је Блиски исток, као супротност Далеком истоку. Највећа етничка заједница су Арапи, затим Турци, Туркмени, Персијанци, Курди, Азери, Копти, Јевреји, Асирци, Маронити, Черкези, Сомалци, Јермени, Друзи и бројне друге мање етничке групе.

Историја Средњег истока датира још из древних времена, и током историје, била је један од центара светских дешавања. Када се разматра древна историја Средњег истока чешће се користи израз Блиски исток. Средњи исток је такође место порекла најраспрострањенијих религија попут јудаизма, хришћанства и ислама, као и мање распрострањених бахаизма, мандаизма, религије Друза и других. Средњи исток генерално има суву и топлу климу. Постоји неколико већих река које омогућавају наводњавање и побољшавају пољопривреду, посебно у подручју Плодног полумесеца. Државе Арабијског полуострва, нарочито оне које се налазе у подручју Персијског залива, имају велике количине сирове нафте, која им доноси велико богатство. И данас, Средњи исток је остао стратешки, економски, политички, културолошки и религијски осетљив регион.

Терминологија[уреди]

Термин „Средњи исток“ је највероватније настао током педесетих година 19. века у Индијском бироу Велике Британије. Постао је заступљенији након што га је употребио амерички морнарички стратег Алфред Тајер Махан да означи подручје итмеђу Арабије и Индије. Током овог времена, Британска и Руска империја су се надметале за утицај у Централној Азији, ривалство које је постало познато под именом „Велика игра“. Махан је увидео статешку важност, не само региона, него и његовог центра, Персијског залива. Област која окружује Персијски залив назвао је Средњи исток, и истакао да је, после Суецког канала, то најважнији пут који Британија треба да контролише, да би спречила Русију да даље напредује ка Британској Индији. Махан је први пут употребио тај термин у свом чланку „Персијски залив и међународни односи“, објављеном у септембру 1902. године у британском часопису Нешнал Ревју.

Средњем истоку, ако могу да употребим тај термин, ће једног дана требати његова Малта, као и његов Гибралтар, мада не значи да ће се иједно од њих налазити у Персијском заливу. Морнарица има велику покретљивост која са собом носи привремену одсутност, и зато у сваком делу операције мора да има успостављене базе за поправке и снабдевање, и у случају катастрофе, базе које ће пружити уточиште и безбедност.

Маханов чланак је касније штампан у Тајмсу, а затим га је у октобру пратила серија од двадесет чланака под насловом „Средњеисточно питање“, коју је написао Сер Игњатије Валентин Чирол. Током серије, Сер Игњатије је проширио дефиницију Средњег истока на регионе који се пружају до граница Индије. Након што се серија завршила, Тајмс је уклонио знаке навода у даљој употреби термина.

Све до Другог светског рата постојала је навика да се области Мале Азије и источне обале Средоземног мора називају Блиски исток, Далеки исток се односио на области око Кине, а Средњи исток је означавао области од Месопотамије до Бурме, такорећи области између Блиског и Далеког истока. У касним тридесетим годинама 20. века Британија је успоставила Команду Средњег истока у Каиру, за потребе својих војних снага у региону. Након тог времена, термин је добио ширу употребу у Европи и Сједињеним Америчким Државама, са оснивањем „Института за Средњи исток“ у Вашингтону 1946. године.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]