Пашњак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 25. јун 2023. у 01:09

Пашњак је површина земљишта која се користи за прехрану и узгој стоке, најчешће испашом.^[1] Према надморској висини може се поделити на планиске пашњаке („сувати“) и низијске пашњаке. Пашњаци у ужем смислу су ограђени делови пољопривредног земљишта, на којима пасу домаћа стока, као што су коњи, говеда, овце или свиње. Вегетацију негованих пашњака, сточне хране, чине углавном траве, са примесама махунарки и других травних биљака (нетравних зељастих биљака).^[2] На пашњацима се обично испашава током целог лета, за разлику од ливада где се не врши испаша све време, или које се користе за испашу тек након што се покосе за прављење сена за сточну храну.^[3] Према начину настанка разликују се: природни пашњак — обрасао природним покривачем (разне траве и корови) и вештачки пашњак — настаје засејавањем детелине^[4]^[5]^[6] и разних врста траве.^[7]^[8]

Пашњаци се у ужем смислу разликују од ливада по томе што се њима управља интензивнијим пољопривредним праксама сетве, наводњавања и употребе ђубрива, док на ливадама расте првенствено аутохтона вегетација, којом се управља екстензивним праксама попут контролисаног спаљивања^[9]^[10]^[11] и регулисаног интензитета испаше. Тип земљишта, минимална годишња температура и количина падавина су важни фактори у управљању пашњацима.

Овчије ливаде је подручје травњака где овце могу слободно да лутају. Продуктивност таквог подручја се мери бројем оваца по површини. Ово зависи, између осталог, од камена у тлу.^[12] Овчијим ливадама је такође назива градско земљиште у округу Роскомон, Ирска, и округу Фермана, Северна Ирска. За разлику од интензивног узгоја, који у свом најинтензивнијем облику подразумева искључиво исхрану путем корита, управљани или неуправљани пашњаци су главни извор хране за преживаре. Исхрана на пашњацима доминира у сточарству где земљиште отежава сетву или жетву усева (или обоје), као што је у сушним или планинским пределима, где живе врсте камила, коза, антилопа, јака и других преживара који су прилагођени за неподобнији терен а веома се ретко интензивно узгајају. У влажнијим регионима, пашњацима се управља на великом глобалном подручју за слободан узгој и органску пољопривреду. Одређени типови пашњака одговарају исхрани, еволуцији и метаболизму одређених животиња, а њихово ђубрење и неговање земљишта може током генерација довести до тога да пашњаци у комбинацији са тим преживарима буду саставни део одређеног екосистема.^[13]

Еволуциона историја

The graminoids are among the most versatile life forms. They became widespread toward the end of the Cretaceous period, and coprolites of fossilized dinosaur feces have been found containing phytoliths of a variety of grasses that include grasses that are related to modern rice and bamboo.

The appearance of mountains in the western United States during the Miocene and Pliocene epochs, a period of some 25 million years, created a continental climate favourable to the evolution of grasslands.^[14]

Around 5 million years ago during the Late Miocene in the New World and the Pliocene in the Old World, the first true grasslands occurred. Existing forest biomes declined, and grasslands became much more widespread. It is known that grasslands have existed in Europe throughout the Pleistocene (the last 1.8 million years).^[15] Following the Pleistocene ice ages (with their glacials and interglacials), grasslands expanded in the hotter, drier climates, and began to become the dominant land feature worldwide.^[14] Since the grasslands have existed for over 1.8 million years, there is high variability. For example steppe-tundra dominated in Northern and Central Europe whereas a higher amount of xerothermic grasslands occurred in the Mediterranean area.^[15] Within temperate Europe, the range of types is quite wide and also became unique due to the exchange of species and genetic material between different biomes.

The semi-natural grasslands first appeared when humans started farming. So for the use of agriculture, forests got cleared in Europe. Ancient meadows and pastures were the parts that were suitable for cultivation. The semi-natural grasslands were formed from these areas.^[15] However, there's also evidence for the local persistence of natural grasslands in Europe, originally maintained by wild herbivores, throughout the pre-neolithic Holocene.^[16] The removal of the plants by the grazing animals and later the mowing farmers led to co-existence of other plant species around. In the following, the biodiversity of the plants evolve. Also, the species that already lived there adapted to the new conditions.^[15]

Most of the grassland areas have been turned to arable fields and disappeared again. The grasslands permanently became arable cropping fields due to the steady decrease in organic matter.^[17]

Nowadays, semi-natural grasslands are rather located in areas that are unsuitable for agricultural farming.^[15]

Примери пашњачких станишта

Галерија слика

Фарма Ред Хил и поља за испашу оваца у Бреденберију, Херефордшир, Енглеска
Пашњак у Источном Рајдингу Јоркшира у Енглеској
Снежни пашњак у Боско Кјезануови у Италији

Говеда пасу на пашњаку код Храдеца над Моравицом у Чешкој

Види још

Референце

^ „Pasture”. Merriam-Webster Dictionary.
^ Gibson, David J. (30. 10. 2008). Grasses and grassland ecology. New York. ISBN 978-0-19-154609-9. OCLC 308648056.
^ Gilman, D. C.; Thurston, H. T.; Colby, F. M., ур. (1905). „Pasture”. New International Encyclopedia (I изд.). New York: Dodd, Mead.
^ „Genus Nomenclature in GRIN”. Архивирано из оригинала 2015-09-24. г. Приступљено 2010-07-09.
^ „Species Nomenclature in GRIN”. Архивирано из оригинала 2008-10-14. г. Приступљено 2010-08-04.
^ Isobe, S.; Sawai, A.; Yamaguchi, H.; Gau, M.; Uchiyama, K. (2002). „Breeding potential of the backcross progenies of a hybrid between Trifolium medium × T. pratense to T. pratense”. Canadian Journal of Plant Science. 82 (2): 395—399. doi:10.4141/P01-034 .
^ Conant, Richard T. (2010). Challenges and opportunities for carbon sequestration in grassland systems : a technical report on grassland management and climate change mitigation. FAO. ISBN 978-92-5-106494-8. OCLC 890677450.
^ Chapin III, F. Stuart; Sala, Osvaldo E.; Huber-Sannwald, Elisabeth (2013). Global Biodiversity in a Changing Environment: Scenarios for the 21st Century. Springer. ISBN 978-1-4613-0157-8. OCLC 1059413892.
^ „What is Hazard Reduction”. www.hillside.rfsa.org.au. Архивирано из оригинала 2019-10-09. г. Приступљено 2009-03-10.
^ Gage, Nicola (25. 8. 2016). „Burn-off rule change upsets Adelaide Hills residents”. ABC News.
^ „Managing Brush Fires” (PDF). фебруар 2017.
^ R. Elfyn Hughes, "Sheep Population and Environment in Snowdonia (North Wales)", Journal of Ecology Vol. 46, No. 1, March 1958, 169-189
^ "Agricultural biodiversity’s contribution to ecosystem functions" Архивирано 2015-01-08 на сајту Wayback Machine Dr. Devra I. Jarvis, CGIAR. Retrieved 2014-12-01
^ ^а ^б „University of California Museum of Paleontology Grasslands website”. University of California Museum of Paleontology. Приступљено 2011-12-01.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Pärtel, M. (2005). „Biodiversity in temperate European grasslands: origin and conservation”. Grassland Science in Europe. 10: 1—14.
^ Hejcman, M.; Hejcmanová, P.; Pavlů, V.; Beneš, J. (2013). „Origin and history of grasslands in Central Europe - a review”. Grass and Forage Science. 68 (3): 345. ISSN 0142-5242. doi:10.1111/gfs.12066.
^ Spehn, Eva M.; Joshi, Jasmin; Schmid, Bernhard; Alphei, Jörn; Körner, Christian (2000). „Plant diversity effects on soil heterotrophic activity in experimental grassland ecosystems”. Plant and Soil. 224 (2): 217—230. S2CID 25639544. doi:10.1023/A:1004891807664.

Литература

Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
Troeh, Frederick R., J. Arthur Hobbs, Roy L. Donahue. 1991. Soil and water conservation for productivity and environmental protection, 2nd ed. Englewood Cliffs, N.J., Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-096807-4
Soil Science of America. 2009. Glossary of Soil Science Terms. [Online]. Available at https://www.soils.org/publications/soils-glossary (28 September 2009; verified 28 September 2009). Soil Science of America, Madison, WI.
Brady, Nyle C.; R.R. Weil (2002). The nature and property of soils, 13th edition. New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-016763-7.
„Types of tillage”. Knowledge Bank. Приступљено 24. 2. 2019.
„Conservation Tillage In The United States: An Overview”. okstate.edu. Institute of Agriculture and Natural Resources, University of Nebraska – Lincoln. стр. Figure 2. Приступљено 8. 7. 2013.
„National Crop Residue Management (CRM) Survey Summary (various years)”. ctic.purdue.edu. Conservation Technology Information Center. Архивирано из оригинала 14. 07. 2018. г. Приступљено 10. 07. 2022.
Horton, Michelle (2019-12-06). „Reduced soil tilling helps both soils and yields”. Stanford News (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-08.
„Strip Till for Field Crop Production”. Ag.ndsu.edu. 2012-11-14. Приступљено 2012-12-20.
„Best Management Practices for Conservation/Reduced Tillage” (PDF). Texas Cooperative Extension, The Texas A&M University System. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 8. 2014. г.
„Farming”. British Museum. Архивирано из оригинала 16. 6. 2016. г. Приступљено 15. 6. 2016.
Janick, Jules. „Ancient Egyptian Agriculture and the Origins of Horticulture” (PDF). Acta Hort. 583: 23—39.
Kees, Herman (1961). Ancient Egypt: A Cultural Topography. University of Chicago Press. ISBN 9780226429144.
Gupta, Anil K. (2004). „Origin of agriculture and domestication of plants and animals linked to early Holocene climate amelioration” (PDF). Current Science. 87 (1): 59. JSTOR 24107979.
Ерић, Перо; Ћупина, Бранко; Крстић, Ђорђе; Вујић, Светлана (2016). Травњаци. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет. стр. 36.
Courtwright, Julie. 2011. Prairie Fire: A Great Plains History. University Press of Kansas. 274 pp.
French, N. R. (ed.). 1979. Perspectives in Grassland Ecology. Springer, New York, 204 pp., [1].
Suttie, J. M.; Reynolds, S. G.; C. Batello. 2005. Grasslands of the world. Rome: FAO. [2].
Wilsey, B.J. 2018. Biology of Grasslands. Oxford University Press
Angier, Bradford (1974). Field Guide to Edible Wild Plants. Harrisburg, PA: Stackpole Books. стр. 60. ISBN 0-8117-0616-8. OCLC 799792.
„Most Leaves on a Clover”. Guinness World Records. 2011. Архивирано из оригинала 2015-03-19. г. Приступљено 2011-04-23.
Clover Sets Record. Neatorama. Retrieved on 2008-12-07 from http://www.neatorama.com/2008/06/11/21-leaf-clover-sets-record 21-leaf. Архивирано јул 22, 2009 на сајту Wayback Machine
„Most leaves on a clover”. Guinness World Records. Архивирано из оригинала 25. 3. 2008. г. Приступљено 22. 12. 2016.

Спољашње везе

[1] „Pasture”. Merriam-Webster Dictionary.

[:0-2] Gibson, David J. (30. 10. 2008). Grasses and grassland ecology. New York. ISBN 978-0-19-154609-9. OCLC 308648056.

[3] Gilman, D. C.; Thurston, H. T.; Colby, F. M., ур. (1905). „Pasture”. New International Encyclopedia (I изд.). New York: Dodd, Mead.

[Genera-4] „Genus Nomenclature in GRIN”. Архивирано из оригинала 2015-09-24. г. Приступљено 2010-07-09.

[species-5] „Species Nomenclature in GRIN”. Архивирано из оригинала 2008-10-14. г. Приступљено 2010-08-04.

[6] Isobe, S.; Sawai, A.; Yamaguchi, H.; Gau, M.; Uchiyama, K. (2002). „Breeding potential of the backcross progenies of a hybrid between Trifolium medium × T. pratense to T. pratense”. Canadian Journal of Plant Science. 82 (2): 395—399. doi:10.4141/P01-034 .

[:6-7] Conant, Richard T. (2010). Challenges and opportunities for carbon sequestration in grassland systems : a technical report on grassland management and climate change mitigation. FAO. ISBN 978-92-5-106494-8. OCLC 890677450.

[8] Chapin III, F. Stuart; Sala, Osvaldo E.; Huber-Sannwald, Elisabeth (2013). Global Biodiversity in a Changing Environment: Scenarios for the 21st Century. Springer. ISBN 978-1-4613-0157-8. OCLC 1059413892.

[9] „What is Hazard Reduction”. www.hillside.rfsa.org.au. Архивирано из оригинала 2019-10-09. г. Приступљено 2009-03-10.

[10] Gage, Nicola (25. 8. 2016). „Burn-off rule change upsets Adelaide Hills residents”. ABC News.

[11] „Managing Brush Fires” (PDF). фебруар 2017.

[12] R. Elfyn Hughes, "Sheep Population and Environment in Snowdonia (North Wales)", Journal of Ecology Vol. 46, No. 1, March 1958, 169-189

[13] "Agricultural biodiversity’s contribution to ecosystem functions" Архивирано 2015-01-08 на сајту Wayback Machine Dr. Devra I. Jarvis, CGIAR. Retrieved 2014-12-01

[autogenerated1-14] а ^б „University of California Museum of Paleontology Grasslands website”. University of California Museum of Paleontology. Приступљено 2011-12-01.

[:2-15] а ^б ^в ^г ^д Pärtel, M. (2005). „Biodiversity in temperate European grasslands: origin and conservation”. Grassland Science in Europe. 10: 1—14.

[16] Hejcman, M.; Hejcmanová, P.; Pavlů, V.; Beneš, J. (2013). „Origin and history of grasslands in Central Europe - a review”. Grass and Forage Science. 68 (3): 345. ISSN 0142-5242. doi:10.1111/gfs.12066.

[17] Spehn, Eva M.; Joshi, Jasmin; Schmid, Bernhard; Alphei, Jörn; Körner, Christian (2000). „Plant diversity effects on soil heterotrophic activity in experimental grassland ecosystems”. Plant and Soil. 224 (2): 217—230. S2CID 25639544. doi:10.1023/A:1004891807664.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

@@ Ред 3: / Ред 3: @@
 [[Датотека:Landwirtschaft, Weidetiere - Hochalm.jpg|thumb|Планински пашњак у [[Switzerland|Швајцарској]]]]
-'''Пашњак''' је површина [[тло|земљишта]] која се користи за прехрану и узгој [[стока|стоке]], најчешће испашом.<ref>{{MerriamWebsterDictionary|pasture}}</ref> Према надморској висини може се поделити на ''планиске пашњаке'' („сувати“) и ''низијске пашњаке''. Пашњаци у ужем смислу су ограђени делови [[Agricultural land|пољопривредног]] земљишта, на којима пасу домаћа [[livestock|стока]], као што су [[коњи]], [[Говеда (потпородица)|говеда]], [[овце]] или [[свиње]]. Вегетацију негованих пашњака, [[forage|сточне хране]], чине углавном [[grasses|траве]], са примесама [[legume|махунарки]] и других [[forb|травних]] биљака (нетравних зељастих биљака). На пашњацима се обично испашава током целог лета, за разлику од [[ливада]] где се не врши испаша све време, или које се користе за испашу тек након што се [[mowing|покосе]] за прављење [[hay|сена]] за [[fodder|сточну храну]].<ref>{{Cite NIE|wstitle=Pasture|year=1905}}</ref> Према начину настанка разликују се: ''природни пашњак'' — обрасао природним покривачем (разне [[трава|траве]] и [[коров]]и) и ''вештачки пашњак'' — настаје засејавањем [[детелина|детелине]] и разних врста траве.
+'''Пашњак''' је површина [[тло|земљишта]] која се користи за прехрану и узгој [[стока|стоке]], најчешће испашом.<ref>{{MerriamWebsterDictionary|pasture}}</ref> Према надморској висини може се поделити на ''планиске пашњаке'' („сувати“) и ''низијске пашњаке''. Пашњаци у ужем смислу су ограђени делови [[Agricultural land|пољопривредног]] земљишта, на којима пасу домаћа [[livestock|стока]], као што су [[коњи]], [[Говеда (потпородица)|говеда]], [[овце]] или [[свиње]]. Вегетацију негованих пашњака, [[forage|сточне хране]], чине углавном [[grasses|траве]], са примесама [[legume|махунарки]] и других [[forb|травних]] биљака (нетравних зељастих биљака).<ref name=":0">{{Cite book |last=Gibson |first=David J. |title=Grasses and grassland ecology |date=30 October 2008 |isbn=978-0-19-154609-9 |location=New York |oclc=308648056}}</ref> На пашњацима се обично испашава током целог лета, за разлику од [[ливада]] где се не врши испаша све време, или које се користе за испашу тек након што се [[mowing|покосе]] за прављење [[hay|сена]] за [[fodder|сточну храну]].<ref>{{Cite NIE|wstitle=Pasture|year=1905}}</ref> Према начину настанка разликују се: ''природни пашњак'' — обрасао природним покривачем (разне [[трава|траве]] и [[коров]]и) и ''вештачки пашњак'' — настаје засејавањем [[детелина|детелине]]<ref name="Genera">{{cite web|url=http://www.ars-grin.gov/cgi-bin/npgs/html/gnlist.pl?1558|access-date=2010-07-09|title=Genus Nomenclature in GRIN|archive-date=2015-09-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20150924051316/http://www.ars-grin.gov/cgi-bin/npgs/html/gnlist.pl?1558|url-status=live}}</ref><ref name="species">{{cite web|url=http://www.ars-grin.gov/cgi-bin/npgs/html/splist.pl?12357|access-date=2010-08-04|title=Species Nomenclature in GRIN|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20081014190106/http://www.ars-grin.gov/cgi-bin/npgs/html/splist.pl?12357|archive-date=2008-10-14}}</ref><ref>{{cite journal |author1=Isobe, S. |author2=Sawai, A. |author3=Yamaguchi, H. |author4=Gau, M. |author5=Uchiyama, K. |year=2002 |title=Breeding potential of the backcross progenies of a hybrid between ''Trifolium medium'' × ''T. pratense'' to ''T. pratense'' |journal=Canadian Journal of Plant Science |volume=82 |issue=2 |pages=395–399 |doi=10.4141/P01-034 |doi-access=free }}</ref> и разних врста траве.<ref name=":6">{{Cite book |last=Conant |first=Richard T. |url=http://worldcat.org/oclc/890677450 |title=Challenges and opportunities for carbon sequestration in grassland systems : a technical report on grassland management and climate change mitigation |date=2010 |publisher=[[Food and Agricultural Orginzation|FAO]] |isbn=978-92-5-106494-8 |oclc=890677450}}</ref><ref>{{Cite book |last1=Chapin III |first1=F. Stuart |first2=Osvaldo E. |last2=Sala |first3=Elisabeth |last3=Huber-Sannwald|author-link3=Elisabeth Huber-Sannwald |url=http://worldcat.org/oclc/1059413892 |title=Global Biodiversity in a Changing Environment: Scenarios for the 21st Century |date=2013 |publisher=[[Springer Science+Business Media|Springer]] |isbn=978-1-4613-0157-8 |oclc=1059413892}}</ref>
-Пашњаци се у ужем смислу разликују од ливада по томе што се њима управља интензивнијим пољопривредним праксама [[sowing|сетве]], [[irrigation|наводњавања]] и употребе [[fertilizer|ђубрива]], док на ливадама расте првенствено аутохтона вегетација, којом се управља екстензивним праксама попут [[controlled burn|контролисаног спаљивања]] и регулисаног интензитета испаше. Тип [[Soil|земљишта]], минимална годишња [[температура]] и количина [[rainfall|падавина]] су важни фактори у управљању пашњацима.
+Пашњаци се у ужем смислу разликују од ливада по томе што се њима управља интензивнијим пољопривредним праксама [[sowing|сетве]], [[irrigation|наводњавања]] и употребе [[fertilizer|ђубрива]], док на ливадама расте првенствено аутохтона вегетација, којом се управља екстензивним праксама попут [[controlled burn|контролисаног спаљивања]]<ref>{{cite web|url=http://www.hillside.rfsa.org.au/fwhaz.htm|title=What is Hazard Reduction|website=www.hillside.rfsa.org.au|access-date=2009-03-10|archive-date=2019-10-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20191009145122/http://www.hillside.rfsa.org.au/fwhaz.htm|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.abc.net.au/news/2016-08-25/burn-off-rule-change-upsets-adelaide-hills-residents/7786080|title=Burn-off rule change upsets Adelaide Hills residents|first=Nicola|last=Gage|date=25 August 2016|website=ABC News}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://pods.dasnr.okstate.edu/docushare/dsweb/Get/Document-9405/NREM-2894web.pdf|title=Managing Brush Fires|date=February 2017}}</ref> и регулисаног интензитета испаше. Тип [[Soil|земљишта]], минимална годишња [[температура]] и количина [[rainfall|падавина]] су важни фактори у управљању пашњацима.
 [[File:Pasture in Pennsylvania.jpg|thumb|Пашњак обронака у Пенсилванији.]]
 Овчије ливаде је подручје [[grassland|травњака]] где [[овце]] могу слободно да лутају. Продуктивност таквог подручја се мери бројем оваца по површини. Ово зависи, између осталог, од камена у тлу.<ref>R. Elfyn Hughes, "Sheep Population and Environment in Snowdonia (North Wales)", ''Journal of Ecology'' Vol. 46, No. 1, March 1958, 169-189</ref> Овчијим ливадама је такође назива градско земљиште у округу [[County Roscommon|Роскомон]], [[Ирска]], и округу [[County Fermanagh|Фермана]], [[Северна Ирска]]. За разлику од [[factory farming|интензивног узгоја]], који у свом најинтензивнијем облику подразумева искључиво исхрану путем корита, управљани или неуправљани пашњаци су главни извор хране за [[ruminants|преживаре]]. Исхрана на пашњацима доминира у сточарству где земљиште отежава сетву или жетву усева (или обоје), као што је у сушним или планинским пределима, где живе врсте [[камила]], [[коза]], [[антилопа]], [[јак]]а и других преживара који су прилагођени за неподобнији терен а веома се ретко интензивно узгајају. У влажнијим регионима, пашњацима се управља на великом глобалном подручју за [[free range|слободан узгој]] и [[organic farming|органску пољопривреду]]. Одређени типови пашњака одговарају исхрани, [[natural selection|еволуцији]] и метаболизму одређених животиња, а њихово ђубрење и неговање земљишта може током генерација довести до тога да пашњаци у комбинацији са тим преживарима буду саставни део одређеног [[ecosystem|екосистема]].<ref>[http://wle.cgiar.org/blog/2013/09/04/agricultural-biodiversitys-contribution-to-ecosystem-functions/ "Agricultural biodiversity’s contribution to ecosystem functions"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150108221713/http://wle.cgiar.org/blog/2013/09/04/agricultural-biodiversitys-contribution-to-ecosystem-functions/ |date=2015-01-08 }} Dr. Devra I. Jarvis, [[CGIAR]]. Retrieved 2014-12-01</ref>
+== Еволуциона историја ==
+{{рут}}
+The [[graminoid]]s are among the most versatile [[organism|life form]]s. They became widespread toward the end of the [[Cretaceous]] period, and [[coprolite]]s of fossilized [[dinosaur]] feces have been found containing [[phytolith]]s of a variety of grasses that include grasses that are related to modern [[rice]] and [[bamboo]].
+The appearance of mountains in the [[western United States]] during the [[Miocene]] and [[Pliocene]] epochs, a period of some 25&nbsp;million years, created a continental climate favourable to the evolution of grasslands.<ref name="autogenerated1">{{cite web |title=University of California Museum of Paleontology Grasslands website |url=http://www.ucmp.berkeley.edu/exhibits/biomes/grasslands.php |access-date=2011-12-01 |website=[[University of California Museum of Paleontology]]}}</ref>
+Around 5&nbsp;million years ago during the [[Late Miocene]] in the New World and the Pliocene in the Old World, the first true grasslands occurred. Existing forest biomes declined, and grasslands became much more widespread. It is known that grasslands have existed in Europe throughout the [[Pleistocene]] (the last 1.8&nbsp;million years).<ref name=":2" /> Following the [[Pleistocene]] [[ice age]]s (with their [[Glacial period|glacials]] and [[interglacial]]s), grasslands expanded in the hotter, drier climates, and began to become the dominant land feature worldwide.<ref name="autogenerated1" /> Since the grasslands have existed for over 1.8&nbsp;million years, there is high variability. For example [[Mammoth steppe|steppe-tundra]] dominated in Northern and Central Europe whereas a higher amount of xerothermic grasslands occurred in the Mediterranean area.<ref name=":2" /> Within temperate Europe, the range of types is quite wide and also became unique due to the exchange of species and genetic material between different biomes.
+The semi-natural grasslands first appeared when humans started farming. So for the use of agriculture, forests got cleared in Europe. Ancient meadows and pastures were the parts that were suitable for cultivation. The semi-natural grasslands were formed from these areas.<ref name=":2" /> However, there's also evidence for the local persistence of natural grasslands in Europe, originally maintained by wild herbivores, throughout the pre-neolithic Holocene.<ref>{{Cite journal |last1=Hejcman |first1=M. |last2=Hejcmanová |first2=P. |last3=Pavlů |first3=V. |last4=Beneš |first4=J. |date=2013 |title=Origin and history of grasslands in Central Europe - a review |url=https://www.academia.edu/3660767 |journal=[[Grass and Forage Science]] |volume=68 |issue=3 |pages=345 |doi=10.1111/gfs.12066 |issn=0142-5242}}</ref> The removal of the plants by the grazing animals and later the mowing farmers led to co-existence of other plant species around. In the following, the biodiversity of the plants evolve. Also, the species that already lived there adapted to the new conditions.<ref name=":2" />
+Most of the grassland areas have been turned to arable fields and disappeared again. The grasslands permanently became arable cropping fields due to the steady decrease in organic matter.<ref>{{Cite journal |last1=Spehn |first1=Eva M. |last2=Joshi |first2=Jasmin |last3=Schmid |first3=Bernhard |last4=Alphei |first4=Jörn |last5=Körner |first5=Christian |date=2000 |title=Plant diversity effects on soil heterotrophic activity in experimental grassland ecosystems |url=http://link.springer.com/10.1023/A:1004891807664 |journal=Plant and Soil |volume=224 |issue=2 |pages=217–230 |doi=10.1023/A:1004891807664|s2cid=25639544 }}</ref>
+Nowadays, semi-natural grasslands are rather located in areas that are unsuitable for agricultural farming.<ref name=":2">{{Cite journal |last=Pärtel |first=M. |date=2005 |title=Biodiversity in temperate European grasslands: origin and conservation |journal=[[Grassland Science in Europe]] |volume=10 |pages=1–14}}</ref>
 == Примери пашњачких станишта ==
+{{colbegin|colwidth=20em}}
 * [[Grassland|Травњак]]
 * [[Heathland|Вриштина]]
@@ Ред 24: / Ред 39: @@
 * [[Wood pasture|Шумски пашњак]]
 * [[Велд|Велд]]
+{{colend}}
 == Галерија слика ==
@@ Ред 58: / Ред 74: @@
 * {{cite book |author=Kees, Herman |title=Ancient Egypt: A Cultural Topography |url=https://archive.org/details/ancientegyptcult0000kees |url-access=registration |publisher=University of Chicago Press |date=1961 |isbn=9780226429144 }}
 * {{cite journal |author=Gupta, Anil K. |title=Origin of agriculture and domestication of plants and animals linked to early Holocene climate amelioration |url=http://repository.ias.ac.in/21961/1/333.pdf |journal=Current Science |volume=87 |issue=1 |year=2004 |page=59 |jstor=24107979}}
+* {{cite book |last1=Ерић |first1=Перо |last2=Ћупина |first2=Бранко |last3=Крстић |first3=Ђорђе |last4=Вујић |first4=Светлана |title=Травњаци |date=2016 |publisher=Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет |location=Нови Сад |page=36}}
+* Courtwright, Julie. 2011. ''Prairie Fire: A Great Plains History''. University Press of Kansas. 274 pp.
+* French, N. R. (ed.). 1979. ''Perspectives in Grassland Ecology''. Springer, New York, 204 pp., [https://books.google.com/books?id=v7_kBwAAQBAJ].
+* Suttie, J. M.; Reynolds, S. G.; C. Batello. 2005. ''Grasslands of the world''. Rome: FAO. [http://www.fao.org/docrep/008/y8344e/y8344e00.htm#Contents].
+* Wilsey, B.J. 2018. Biology of Grasslands. Oxford University Press
+* {{Cite book|last=Angier|first=Bradford|url=https://archive.org/details/fieldguidetoedib00angi/page/60/mode/2up|title=Field Guide to Edible Wild Plants|publisher=Stackpole Books|year=1974|isbn=0-8117-0616-8|location=Harrisburg, PA|pages=60|oclc=799792|author-link=Bradford Angier}}
+* {{cite web|title=Most Leaves on a Clover|url=http://www.guinnessworldrecords.com/world-records/most-leaves-on-a-clover/|publisher=Guinness World Records|access-date=2011-04-23|year=2011|archive-date=2015-03-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20150319035902/http://www.guinnessworldrecords.com/world-records/most-leaves-on-a-clover|url-status=live}}
+* ''Clover Sets Record''. Neatorama. Retrieved on 2008-12-07 from http://www.neatorama.com/2008/06/11/21-leaf-clover-sets-record 21-leaf. {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20090722022314/http://www.neatorama.com/2008/06/11/21-leaf-clover-sets-record |date=July 22, 2009 }}
+* {{cite web | url=http://www.guinnessworldrecords.com/world-records/most-leaves-on-a-clover | title=Most leaves on a clover | publisher=Guinness World Records | access-date=22 December 2016 | archive-url=https://web.archive.org/web/20080325145509/http://www.guinnessworldrecords.com/records/natural_world/plant_world/clover_-_most_leaves.aspx | archive-date=March 25, 2008 | url-status=dead}}
 {{refend}}

Нормативна контрола
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе Јапан Чешка
Остале	Енциклопедија Британика Историјски речник Швајцарске NARA