Коров
- Уколико сте тражили појам из географије, погледајте чланак Корови.
Коров је биљка која самоникло расте тамо где је човек не жели, односно у агроекосистемима. Ове врсте биљака се још називају и сегеталним (лат. seges - усев, њива).
Садржај |
Животне форме [уреди]
Корови су претежно зељасте биљке, у чијем распрострањењу и динамичном развоју пресудан утицај има антропогени фактор. То могу бити аутохтоне врсте или са других поднебља, а које је опет човек донео. Њихов успешан развој на обрадивим површинама се објашњава не само тиме што им човек обезбеђује све услове, мада су они намењени културним биљкама, већ и тиме што су у таквим стаништима ослобођене компетиције какву имају у својим природним стаништима. Ове биљке су биоиндикатори земљишта које садржи органски отпад, али су и акумулатори тешких метала и других токсичних једињења која ствара човек.[1]
Значај корова [уреди]
Коров је непожељан јер гајеним, односно културним биљкама одузима простор, воду, минерале из ђубрива, па и светлост. Ипак, неке коровске биљке могу бити веома декоративне, неретко лековите, па чак и јестиве. Без обзира на то, човек се труди да их одстрани из агроекосистема.[2][3]
Сузбијање корова [уреди]
Углавном се против корова примењују такозване агротехничке мере, али и хемијске. Ове прве подразумевају механичко уклањање корова, чупањем или окопавањем између усева како би се онемогућио раст корова. Хемијске мере се спроводе брже и са мање напора, али њиховим примењивањем постоји ризик од загађивања природе и по људско здравље. Хемијска средства која се користе против корова називају се хербициди.[2]
Примери корова [уреди]
-
Лисац или водени бибер се тешко искорењује са обрадивог земљишта.
Извори [уреди]
- ^ Стевановић, Б. & Јанковић, М. 2001. Екологија биљака са основама физиолошке екологије биљака. NNK International: Београд. ISBN 86-83635-04-X
- ^ а б Дипре, Б. & Ворал, М. 2007. Оксфорд школска енциклопедија. Књига-комерц: Београд.
- ^ Група аутора. 1982. Илустрована енциклопедија Природа. Вук Караџић. Београд.