Ливада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Ливада (вишезначна одредница).
ливада у цвету

Ливада (грч. λιβάδι) тип је екосистема на коме доминира травна вегетација. Најчешће биљке ливада су траве (фамилија Poaceae), махунарке (Fabaceae), оштрице (Cyperaceae) и главочике (Asteraceae). Ливадска вегетација је мезофилна, чини природан прелаз између ксерофитних (сушних, степских) травних заједница и хигрофитних (влажних ливада и мочвара). По правилу, ливаде су азонални тип вегетације, јер се могу развити у различитим вегетацијским зонама. Изузетак су субалпијске и алпијске ливаде, које се као зонална вегетација развијају изнад горње шумске границе.

Врсте ливада према пореклу[уреди]

алпијске ливаде на Татрама

Према пореклу, ливаде могу бити примарне (природне) и секударне (вештачке). Примарне ливаде се развијају у областима где се дрвенаста вегетација не може одржати услед неповољних климатских или других еколоких фактора. Изнад горње шумске границе клима је преоштра за развиће жбунасте и шумске вегетације, па се развија зона субалпијских и алпијских (планинских) ливада. У зонама тундре, степе или пустиња ливаде се развијају близу река, у речним долинама, где је влажност земљишта одговарајућа. Плавне ливаде се такође развијају у речним долинама (најчешће долинама низијских река, близу ушћа и делти) и један део сезоне су подложне плављењу. Примарне ливаде постоје и на заслањеним земљиштима, попут полупустиња и морских обала.

Секундарне ливаде су настале дејством човека, најчешће у зони шумске вегетације, где су се развиле након крчења шума. Човек одржава ливадске екосистеме редовном косидбом, чиме се спречава раст дрвенастих биљака и обнова шумског екосистема. Један део биљака на овим ливадама чини аутохтона зељаста вегетација, а већи део човек сеје (попут луцерке и детелине). Секундарне ливаде су привременог карактера – када престане њихова експлоатација, зонална вегетација се обнавља.

Врсте ливада према положају и саставу вегетације[уреди]

долинска ливада

Како се ливадски екосистеми могу јавити у великом распону климатских и педолошких фактора, њихова вегетација је веома разноврсна, са великим бројем заступљених вегетацијских асоцијација. Као три најосновнија типа (секундарних) ливада могу се издвојити долинске, брдске и мочварне ливаде.

Долинске ливаде су већином секундарног порекла, налазе се у близини река, на влажном и плодном алувијалном земљишту. Вегетација долинских ливада је бујна, изграђена од високих мезофитних зељастих биљака. Примарна продукција у екосистемима долинских ливада је веома висока и стога се косидба врши и неколико пута током године. Најчешће биљке долинских ливада у Европи су ливадарке (Poa pratensis, Poa trivialis), јежевица (Dactylis glomerata), пиревина (Agropyrum repens), детелине (Trifolium repens, Trifolium pratense), звездан (Lotus corniculatus), ливадска жалфија (Salvia pratensis).

Брдске ливаде настају на рачун искрчених шума на падинама брда и планина, где нема плављења река. Вегетација ових ливада веома је блиска степској. Честе врсте биљака на брдким ливадама су класача (Bromus erectus), средња боквица (Plantago media), брдске детелине (Trifolium montanum, Trifolium alpestre), чистац (Stachys recta) и дубачац (Teucrium montanum).

Мочварне ливаде настају после крчења шума на земљиштима са високим нивоом подземних вода или земљиштима која су изложена дуготрајним поплавама. Вегетацију мочварних ливада углавном изграђују траве, махунарке, оштрице и сите. Често заступљене врсте биљака су барска ливадарка (Poa palustris), бела росуља (Agrostis alba), високи бус (Deschampsia caespitosa), оштрице (Carex vulpina, Carex gracilis) и љутићи (Ranunculus flammula, Ranunculus repens).

Значај ливада[уреди]

покошена ливада

Значај примарних ливада највише лежи у њиховом биодиверзитету, а служе и за исхрану животиња из суседних, мање продуктивних екосистема. Поједине вегетацијске асоцијације ливада су у режиму заштите (нпр. ЕУ програмом Natura 2000).

Секундарне ливаде су у првом реду економски значајне за човека, пошто сено са ливада представља примарни извор хране у сточарству.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Јанковић М. 1973. Ливадска вегетација. У: Енциклопедијски лексикон Мозаик знања – Биологија. Интерпрес: Београд. стр. 360–361
  • Јанковић М. 1973. Брдске ливаде. У: Енциклопедијски лексикон Мозаик знања – Биологија. Интерпрес: Београд. стр. 82
  • Јанковић М. 1973. Долинске ливаде. У: Енциклопедијски лексикон Мозаик знања – Биологија. Интерпрес: Београд. стр. 132
  • Јанковић М. 1973. Мочварне ливаде. У: Енциклопедијски лексикон Мозаик знања – Биологија. Интерпрес: Београд. стр. 401
  • Мастило Н. 2005. Речник савремене српске географске терминологије. Географски факултет: Београд.