Опека — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: по захтеву Садка
.
ознака: везе до вишезначних одредница
Ред 1: Ред 1:
{{short description|Блок или појединачна јединица керамичког материјала који се користи у зиданој конструкцији}}
{{Преусмери|Цигла|насеље у Словачкој|Цигла (Свидњик)}}
{{Преусмери|Цигла|насеље у Словачкој|Цигла (Свидњик)}}
{{Infobox material
| name = Опека
| image = Brick.jpg
| image_size = 300px
| alt =
| caption = Појединачна опека
| synonym =
| synonyms =
| type =
| alloy type =
| UNS =
| SAE =
| alloy composition =
| chemical formula =
| density =
| abbe_number =
| refractive_index =
| flammability =
| limiting_oxygen_index =
| water_absorption_eq =
| water_absorption_24h =
| radiation_resistance =
| uv_resistance =
| youngs_modulus =
| tensile_strength =
| elongation =
| compressive_strength =
| poissons_ratio =
| hardness_rockwell =
| hardness_brinell =
| izod_impact_strength =
| notch_test =
| abrasive_resistance_note =
| abrasive_resistance =
| coeff_friction =
| speed_of_sound =
| melting_point =
| glass_transition =
| heat_deflection_temp_note =
| heat_deflection_temp =
| vicat_note =
| vicat =
| vicat_a =
| vicat_b =
| upper_working_temp =
| lower_working_temp =
| heat_transfer_coeff =
| thermal_conductivity_note =
| thermal_conductivity =
| thermal_diffusivity_note =
| thermal_diffusivity =
| linear_expansion =
| specific_heat =
| dielectric_constant_note =
| dielectric_constant =
| permittivity =
| relative_permeability_note =
| relative_permeability =
| permeability_note =
| permeability =
| dielectric strength =
| dissipation_factor_note =
| dissipation_factor =
| surface_resistivity =
| volume_resistivity =
| chem_res_acid_c =
| chem_res_acid_d =
| chem_res_alcohol =
| chem_res_aldehyde =
| chem_res_alkali =
| chem_res_aromatic =
| chem_res_ester =
| chem_res_grease_oil =
| chem_res_haloalkane =
| chem_res_halogen =
| chem_res_ketone =
| gas_perm_temp = 20 °C
| gas_perm_N =
| gas_perm_O =
| gas_perm_CO2 =
| gas_perm_H2O =
| price =
| footnotes =
}}
[[Датотека:Concrete wall.jpg|мини|десно|250п|Зид од опека]]
[[Датотека:Concrete wall.jpg|мини|десно|250п|Зид од опека]]
[[Датотека:Stapel bakstenen - Pile of bricks 2005 Fruggo.jpg|десно|мини|250п|Печена опека спремљена за употребу]]
[[Датотека:Stapel bakstenen - Pile of bricks 2005 Fruggo.jpg|десно|мини|250п|Печена опека спремљена за употребу]]
Ред 6: Ред 91:
[[Датотека:Rathsdorf Altgaul Ziegelofen.jpg|мини|250п|Стара пећ за израду опека у Врицен- Ратсдорфу у [[Немачка|Немачкој]]]]
[[Датотека:Rathsdorf Altgaul Ziegelofen.jpg|мини|250п|Стара пећ за израду опека у Врицен- Ратсдорфу у [[Немачка|Немачкој]]]]


'''Опека''' или '''цигла''' је зидни грађевни материјал који се добија формирањем, сушењем и печењем пластичне смесе [[глина|глиненог]] материјала, [[песак|песка]] и [[вода|воде]]. Опека је најмасовнији производ [[Керамика (материјал)|керамичке индустрије]].
'''Опека''' или '''цигла''' је зидни грађевни материјал који се добија формирањем, сушењем и печењем пластичне смесе [[глина|глиненог]] материјала, [[песак|песка]] и [[вода|воде]]. Опека је најмасовнији производ [[Керамика (материјал)|керамичке индустрије]]. Правилно, термин ''цигла'' означава јединицу која се првенствено састоји од [[Глина|глине]], али се сада такође неформално користи за означавање јединица направљених од других материјала или других хемијски очврснутих грађевинских блокова. Опеке се могу спајати [[малтер]]ом, лепком или преплитањем.<ref>{{Cite web|url=https://www.buildupnepal.com/interlocking-bricks/|title=Interlocking bricks & Compressed stablized earth bricks - CSEB|website=Buildup Nepal}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://vlaanderen-circulair.be/en/cases-in-flanders/detail/facadeclick|title=Bricks that interlock}}</ref> Опеке се обично производе у [[brickworks|цигланама]] у бројним класама, врстама, материјалима и величинама које варирају у зависности од региона, а производе се у великим количинама.<ref name=":0">{{Cite book |last=W. |first=Beamish, A. Donovan |url=http://worldcat.org/oclc/472930436 |title=Village-level brickmaking |date=1990 |publisher=Vieweg |isbn=3-528-02051-2 |oclc=472930436}}</ref>


== Подела опека ==
== Подела опека ==
Пуна опека, шупља, зидни блокови, монта, специјална опека...
Пуна опека, шупља, зидни блокови, монта, специјална опека...

=== Пуна опека ===
=== Пуна опека ===
Добија се печењем, машински или ручно обликовањем глине.
Добија се печењем, машински или ручно обликовањем глине.
Ред 74: Ред 160:
[[Датотека:Shebli2.jpg|thumb|upright|Зидани [[Shebeli Tower|Шебелски торањ]] у [[Иран]]у је илустрација занатског умећа 12. века]]
[[Датотека:Shebli2.jpg|thumb|upright|Зидани [[Shebeli Tower|Шебелски торањ]] у [[Иран]]у је илустрација занатског умећа 12. века]]


Најраније цигле су биле ''сушене цигле'', што значи да су оне биле формиране од глинастог земљишта и осушене (обично на сунцу) док нису постале довољно чврсте за употребу. Најстарије откривене цигле, оригинално направљене од обликованог блата које потичу од пре 7500 п. н. е., нађене су код [[Tell Aswad|Тел Асвада]], у горњем делу региона [[Тигрис]] и на југоистоку [[Анатолија|Анатолије]] у близини [[Дијарбакир]]а.<ref>[http://wikis.ifporient.org/archeologie/index.php/Tell_Aswad IFP Orient – Tell Aswad] {{Wayback|url=http://wikis.ifporient.org/archeologie/index.php/Tell_Aswad |date=20110726171607 }}. Wikis.ifporient.org. Приступљено 16 November 2012.</ref> [[South Asia|Јужно Азијски]] становници [[Мергар]]а су такође конструисали, и живели у кућама од на-ваздуху-сушеног [[ћерпич]]а између 7000–3300 п. н. е.<ref name="Possehl">Possehl, Gregory L. (1996)</ref> Други скорији налази, који потичу из периода између 7.000 и 6.395 п. н. е., су из [[Јерихон]]а, [[Чатал Хојук]]а, античке египатске тврђаве [[Бухен]], и древних градова долине [[Инд]]а [[Мохенџо-даро]], [[Harappa|Харапа]],<ref name="BriOnl">[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/79195/brick/76609/History-of-brickmaking History of brickmaking], ''Encyclopædia Britannica''.</ref> и [[Мергар]].<ref>{{Citation|year=2005|title=Uncovering the keys to the Lost Indus Cities|journal=Scientific American|volume=15|doi=10.1038/scientificamerican0105-24sp|last=Kenoyer|first=Jonathan Mark|pages=24-33}}</ref> Керамика, или ''печена опека'' је кориштена још од 3000 п. н. е. у раним градовима долине Инда, као што је [[Калибанган]].<ref name="Ancient Bricks Anlysis">[https://www.academia.edu/1285495/Bricks_and_urbanism_in_the_Indus_Valley_rise_and_decline Bricks and urbanism in the Indus Valley]</ref>
Најраније цигле су биле ''сушене цигле'', што значи да су оне биле формиране од глинастог земљишта и осушене (обично на сунцу) док нису постале довољно чврсте за употребу. Најстарије откривене цигле, оригинално направљене од обликованог блата које потичу од пре 7500 п. н. е., нађене су код [[Tell Aswad|Тел Асвада]], у горњем делу региона [[Тигрис]] и на југоистоку [[Анатолија|Анатолије]] у близини [[Дијарбакир]]а.<ref>[http://wikis.ifporient.org/archeologie/index.php/Tell_Aswad IFP Orient – Tell Aswad] {{Wayback|url=http://wikis.ifporient.org/archeologie/index.php/Tell_Aswad |date=20110726171607 }}. Wikis.ifporient.org. Приступљено 16 November 2012.</ref>
{{rut}}
Mud-brick construction was used at [[Çatalhöyük]], from c. 7,400 BC.<ref>{{Cite web|last=Centre|first=UNESCO World Heritage|title=Neolithic Site of Çatalhöyük|url=https://whc.unesco.org/en/list/1405/|access-date=2022-01-30|website=UNESCO World Heritage Centre|language=en}}</ref>

Mud-brick structures, dating to c. 7,200 BC have been located in [[Jericho]], Jordan Valley.<ref>{{Cite news|title=Mud-brick Village Survived 7,200 Years in the Jordan Valley|language=en|work=Haaretz|url=https://www.haaretz.com/archaeology/.premium-mud-brick-village-survived-7-200-years-in-the-jordan-valley-1.8498916|access-date=2022-01-30}}</ref> These structures were made up of the first bricks with dimension 400x150x100 mm.<ref name=":1">{{Cite journal |language=en |doi=10.1088/1757-899x/603/3/032097|title=History and Evolution of Full Bricks of Other European Countries |year=2019 |last1=Fiala |first1=Jan |last2=Mikolas |first2=Milan |last3=Fiala Junior |first3=Jan |last4=Krejsova |first4=Katerina |journal=Iop Conference Series: Materials Science and Engineering |volume=603 |issue=3 |page=032097 |bibcode=2019MS&E..603c2097F |s2cid=203996304 |doi-access=free }}</ref>

Between 5000 and 4500 BC, Mesopotamia had discovered fired brick.<ref name=":1" /> The standard brick sizes in Mesopotamia followed a general rule: the width of the dried or burned brick would be twice its thickness, and its length would be double its width.<ref>{{Cite journal |last=Hasson Hnaihen |first=Kadim |date=2019-12-18 |title=The Appearance of Bricks in Ancient Mesopotamia |journal=Athens Journal of History |volume=6 |issue=1 |pages=73–96 |doi=10.30958/ajhis.6-1-4 |s2cid=214024042 |issn=2407-9677|doi-access=free }}</ref>

[[South Asia|Јужно Азијски]] становници [[Мергар]]а су такође конструисали, и живели у кућама од на-ваздуху-сушеног [[ћерпич]]а између 7000–3300 п. н. е.<ref name="Possehl">Possehl, Gregory L. (1996)</ref> Други скорији налази, који потичу из периода између 7.000 и 6.395 п. н. е., су из [[Јерихон]]а, [[Чатал Хојук]]а, античке египатске тврђаве [[Бухен]], и древних градова долине [[Инд]]а [[Мохенџо-даро]], [[Harappa|Харапа]],<ref name="BriOnl">[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/79195/brick/76609/History-of-brickmaking History of brickmaking], ''Encyclopædia Britannica''.</ref> и [[Мергар]].<ref>{{Citation|year=2005|title=Uncovering the keys to the Lost Indus Cities|journal=Scientific American|volume=15|doi=10.1038/scientificamerican0105-24sp|last=Kenoyer|first=Jonathan Mark|pages=24-33}}</ref> Керамика, или ''печена опека'' је кориштена још од 3000 п. н. е. у раним градовима долине Инда, као што је [[Калибанган]].<ref name="Ancient Bricks Anlysis">{{citation|arxiv = 1303.1426|last1 = Khan|first1 = Aurangzeb|title = Bricks and urbanism in the Indus Valley rise and decline|last2 = Lemmen|first2 = Carsten|year = 2013|bibcode = 2013arXiv1303.1426K|url=https://www.academia.edu/1285495}}</ref>

In the middle of the third millennium BC, there was a rise in monumental baked brick architecture in Indus cities. Examples included the [[Great Bath|Great Bath at Mohenjo-daro]], the fire altars of [[Kalibangan|Kaalibangan]], and the granary of [[Harappa]]. There was a uniformity to the brick sizes throughout the [[Indus Valley Civilisation|Indus Valley]] region, conforming to the 1:2:4, thickness, width, and length ratio. As the Indus civilization began its decline at the start of the second millennium BC, Harappans migrated east, spreading their knowledge of brickmaking technology. This led to the rise of cities like [[Pataliputra]], [[Kosambi|Kausambi]], and [[Ujjain]], where there was an enormous demand for kiln-made bricks.<ref>{{Cite news |last=Gupta |first=Sunil |date= 1998 |title=History of Brick in India |pages=74–78 |work=ARCHITECTURE+DESIGN |url=https://www.academia.edu/download/52450268/History_of_Brick.pdf |access-date=December 4, 2022}}</ref>

=== China ===
The earliest fired bricks appeared in Neolithic China around 4400 BC at [[Chengtoushan]], a walled settlement of the [[Daxi culture]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=n00CnC84MIcC|title=Water Civilization: From Yangtze to Khmer Civilizations|author=Yoshinori Yasuda|pages=30–31|publisher=Springer Science & Business Media|year=2012|isbn=9784431541103}}</ref> These bricks were made of red clay, fired on all sides to above 600&nbsp;°C, and used as flooring for houses. By the [[Qujialing culture|Qujialing period]] (3300 BC), fired bricks were being used to pave roads and as building foundations at Chengtoushan.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=n00CnC84MIcC|title=Water Civilization: From Yangtze to Khmer Civilizations|author=Yoshinori Yasuda|pages=33–35|publisher=Springer Science & Business Media|year=2012|isbn=9784431541103}}</ref>

According to Lukas Nickel, the use of ceramic pieces for protecting and decorating floors and walls dates back at various cultural sites to 3000-2000 BC and perhaps even before, but these elements should be rather qualified as [[tile]]s. For the longest time builders relied on wood, mud and rammed earth, while fired brick and mud-brick played no structural role in architecture. Proper brick construction, for erecting walls and [[vault (architecture)|vaults]], finally emerges in the third century BC, when baked bricks of regular shape began to be employed for vaulting underground tombs. Hollow brick tomb chambers rose in popularity as builders were forced to adapt due to a lack of readily available wood or stone.<ref name=":2">Lukas Nickel: Bricks in Ancient China and the Question of Early Cross-Asian Interaction, ''Arts Asiatiques'', Vol. 70 (2015), pp. 49-62 (50f.)</ref> The oldest extant brick building above ground is possibly [[Songyue Pagoda]], dated to 523 AD.


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 28. јун 2023. у 03:21

„Цигла” преусмерава овде. За насеље у Словачкој погледајте страницу Цигла (Свидњик).
Опека
Појединачна опека
Зид од опека
Печена опека спремљена за употребу
Производња непечене опеке (ћерпич)
Опека спремна за одашиљање
Стара пећ за израду опека у Врицен- Ратсдорфу у Немачкој

Опека или цигла је зидни грађевни материјал који се добија формирањем, сушењем и печењем пластичне смесе глиненог материјала, песка и воде. Опека је најмасовнији производ керамичке индустрије. Правилно, термин цигла означава јединицу која се првенствено састоји од глине, али се сада такође неформално користи за означавање јединица направљених од других материјала или других хемијски очврснутих грађевинских блокова. Опеке се могу спајати малтером, лепком или преплитањем.[1][2] Опеке се обично производе у цигланама у бројним класама, врстама, материјалима и величинама које варирају у зависности од региона, а производе се у великим количинама.[3]

Подела опека

Пуна опека, шупља, зидни блокови, монта, специјална опека...

Пуна опека

Добија се печењем, машински или ручно обликовањем глине.

Услови квалитета

  • Правилан облик, правилних ивица и равних страна. Димензије су 250/120/65 mm. Површина може да буде глатка и избраздана (дубна бразде макс 5 mm.)
  • Пукотине у правцу дебљине су дозвољене, стим да не буду једна насупрот другој,
  • Марка пуне опеке је 7,5; 10; 15; 20 (бар 0,1 Mpa),
  • Проценат упијања воде мора да износи у просеку мин 6%.
  • Треба да је отпорна на мраз
  • Не сме да садржи соли растворљивих у води више од 2%
  • Не сме да садржи слободног живог креча у количини и величини која би штетно утицала на трајност опеке, односно довела до распадања и оштећења
  • Складиштење се врши у правилним слојевима, по маркама. Испоручује се са амбалажом или без ње, али се утовар и истовар обављају без бацања.

Фасадна пуна опека од глине

Фасадне пуне опеке су елементи од печене глине. Марке опеке су: 10, 15, 20 [бар 0,1 Mpa]. Намењене су изради спољних и унутрашњих зидова који се не малтеришу.

Услови квалитета

  • Могу бити природне боје или површински обрађене (ангобиране, рељефне итд.)
  • Морају бити облика правоугаоног паралелопипеда, 250/120/65 (55) mm, правих оштрих ивица, равних страна, а могу имати и заобљене ивице,
  • Морају имати по две суседне бочне површине чисто израђене
  • Површине могу бити равне, браздане или жлебљене.
  • Окрњене ивице или рогљеви дозвољавају се на три места у дубини 15 mm стим да се не смеју налазити на двема видљивим (у уграђеном стању) странама<
  • На видљивим површинама не сме да буде прслина и пукотина
  • Видљиве површине не смеју да буду искривљене
  • Упијање воде мора да износи најмање 6% а највише 18%
  • Морају бити постојане на мразу
  • Опеке не смеју садржавати слободног креча који би штетно утицао на њихову трајност и естетски изглед
  • Не смеју садржавати соли које када их вода раствори могу изазвати исцветавање и на видљивим површинама. Соли растворљивих у води не сме бити више од 0,1%.

Радијалне опеке

Радијалне опеке су пуне опеке или опеке са вертикалним рупама израђене од печене глине. Намењене су за израду слободно стојећих кружних димњака свих пречника и висина као и бункера, силоса и других објеката. Услови квалитета рупе у опеци могу да буду кружне или сличног облика, укупне површине рупа не смеју да износе више од 12% целокупне лежишне површине. Марка и врста квалитета радијане опеке одрађена је просечно и најмањом појединачном чврстоћом на притисак на бруто површину опеке мора бити у границама вредности:

  • Просечна чврстоћа на притисак 20 Mpa, а појединачна најмање 17 Mpa или просечна 15 Mpa, а појединачна 12 Mpa.

Порозна опека

Порозност опеке се постиже додавањем глиненој маси у току израде опеке, лако сагоривих материјала (нпр. дрвена струготина)

Ова опека има велики број равномерно распоређених пора и шупљина у својој маси који јој дају особине доброг топлотног и звучног изолатора. Због своје структуре има малу запреминску тежину и малу чврстоћу на притисак. Упија воду и неотпорна је на мраз.

Могу се употребити за зидање неоптерећених и оптерећених унутрашњих зидова.

Шупље опеке и блокови од глине

Шупље опеке и блокови од глине су елементи од печене глине са вертикалним или хоризонталним шупљинама. Намењене су за израду спољашњих и унутрашњих зидова. Према распореду шупљина блокови се разврставају у две врсте и то :

  1. Опеке, блокови са вертикалним шупљинама управним на лежишне равни
  2. Опеке и блокови са хоризонталним шупљинама које су постављене паралелно са лежишним равнима.

Услови квалитета

  • Морају бити облика правоугаоног или квадратног паралелопипеда, правих ивица
  • Бочне стране морају бити равне, а могу бити и глатке или браздане (ради бољег примања малтера)
  • Облик пресека шупљина за обе врсте опека и блокова је произвољан а може бити квадратан, правоугаон, кружан, овалан итд., док су мере пресека шупљина опека и блокова са вертикалним шупљинама ограничене.
  • На двема супротним бочним површинама блокови са вертикалним шупљинама могу имати жлебове за делимично заливање вертикалних спојница
  • Опеке и блокови морају да упијају воду најмање 8%
  • Не смеју садржати слободног креча

Историја

Средњи исток и јужна Азија

Зидани Шебелски торањ у Ирану је илустрација занатског умећа 12. века

Најраније цигле су биле сушене цигле, што значи да су оне биле формиране од глинастог земљишта и осушене (обично на сунцу) док нису постале довољно чврсте за употребу. Најстарије откривене цигле, оригинално направљене од обликованог блата које потичу од пре 7500 п. н. е., нађене су код Тел Асвада, у горњем делу региона Тигрис и на југоистоку Анатолије у близини Дијарбакира.[4]

Mud-brick construction was used at Çatalhöyük, from c. 7,400 BC.[5]

Mud-brick structures, dating to c. 7,200 BC have been located in Jericho, Jordan Valley.[6] These structures were made up of the first bricks with dimension 400x150x100 mm.[7]

Between 5000 and 4500 BC, Mesopotamia had discovered fired brick.[7] The standard brick sizes in Mesopotamia followed a general rule: the width of the dried or burned brick would be twice its thickness, and its length would be double its width.[8]

Јужно Азијски становници Мергара су такође конструисали, и живели у кућама од на-ваздуху-сушеног ћерпича између 7000–3300 п. н. е.[9] Други скорији налази, који потичу из периода између 7.000 и 6.395 п. н. е., су из Јерихона, Чатал Хојука, античке египатске тврђаве Бухен, и древних градова долине Инда Мохенџо-даро, Харапа,[10] и Мергар.[11] Керамика, или печена опека је кориштена још од 3000 п. н. е. у раним градовима долине Инда, као што је Калибанган.[12]

In the middle of the third millennium BC, there was a rise in monumental baked brick architecture in Indus cities. Examples included the Great Bath at Mohenjo-daro, the fire altars of Kaalibangan, and the granary of Harappa. There was a uniformity to the brick sizes throughout the Indus Valley region, conforming to the 1:2:4, thickness, width, and length ratio. As the Indus civilization began its decline at the start of the second millennium BC, Harappans migrated east, spreading their knowledge of brickmaking technology. This led to the rise of cities like Pataliputra, Kausambi, and Ujjain, where there was an enormous demand for kiln-made bricks.[13]

China

The earliest fired bricks appeared in Neolithic China around 4400 BC at Chengtoushan, a walled settlement of the Daxi culture.[14] These bricks were made of red clay, fired on all sides to above 600 °C, and used as flooring for houses. By the Qujialing period (3300 BC), fired bricks were being used to pave roads and as building foundations at Chengtoushan.[15]

According to Lukas Nickel, the use of ceramic pieces for protecting and decorating floors and walls dates back at various cultural sites to 3000-2000 BC and perhaps even before, but these elements should be rather qualified as tiles. For the longest time builders relied on wood, mud and rammed earth, while fired brick and mud-brick played no structural role in architecture. Proper brick construction, for erecting walls and vaults, finally emerges in the third century BC, when baked bricks of regular shape began to be employed for vaulting underground tombs. Hollow brick tomb chambers rose in popularity as builders were forced to adapt due to a lack of readily available wood or stone.[16] The oldest extant brick building above ground is possibly Songyue Pagoda, dated to 523 AD.

Референце

  1. ^ „Interlocking bricks & Compressed stablized earth bricks - CSEB”. Buildup Nepal. 
  2. ^ „Bricks that interlock”. 
  3. ^ W., Beamish, A. Donovan (1990). Village-level brickmaking. Vieweg. ISBN 3-528-02051-2. OCLC 472930436. 
  4. ^ IFP Orient – Tell Aswad Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2011). Wikis.ifporient.org. Приступљено 16 November 2012.
  5. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Neolithic Site of Çatalhöyük”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30. 
  6. ^ „Mud-brick Village Survived 7,200 Years in the Jordan Valley”. Haaretz (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30. 
  7. ^ а б Fiala, Jan; Mikolas, Milan; Fiala Junior, Jan; Krejsova, Katerina (2019). „History and Evolution of Full Bricks of Other European Countries”. Iop Conference Series: Materials Science and Engineering (на језику: енглески). 603 (3): 032097. Bibcode:2019MS&E..603c2097F. S2CID 203996304. doi:10.1088/1757-899x/603/3/032097 Слободан приступ. 
  8. ^ Hasson Hnaihen, Kadim (2019-12-18). „The Appearance of Bricks in Ancient Mesopotamia”. Athens Journal of History. 6 (1): 73—96. ISSN 2407-9677. S2CID 214024042. doi:10.30958/ajhis.6-1-4 Слободан приступ. 
  9. ^ Possehl, Gregory L. (1996)
  10. ^ History of brickmaking, Encyclopædia Britannica.
  11. ^ Kenoyer, Jonathan Mark (2005), „Uncovering the keys to the Lost Indus Cities”, Scientific American, 15: 24—33, doi:10.1038/scientificamerican0105-24sp 
  12. ^ Khan, Aurangzeb; Lemmen, Carsten (2013), Bricks and urbanism in the Indus Valley rise and decline, Bibcode:2013arXiv1303.1426K, arXiv:1303.1426 Слободан приступ 
  13. ^ Gupta, Sunil (1998). „History of Brick in India” (PDF). ARCHITECTURE+DESIGN. стр. 74—78. Приступљено 4. 12. 2022. 
  14. ^ Yoshinori Yasuda (2012). Water Civilization: From Yangtze to Khmer Civilizations. Springer Science & Business Media. стр. 30—31. ISBN 9784431541103. 
  15. ^ Yoshinori Yasuda (2012). Water Civilization: From Yangtze to Khmer Civilizations. Springer Science & Business Media. стр. 33—35. ISBN 9784431541103. 
  16. ^ Lukas Nickel: Bricks in Ancient China and the Question of Early Cross-Asian Interaction, Arts Asiatiques, Vol. 70 (2015), pp. 49-62 (50f.)

Литература

  • Aragus, Philippe (2003), Brique et architecture dans l'Espagne médiévale, Bibliothèque de la Casa de Velazquez, 2 (на језику: French), Madrid 
  • Campbell, James W.; Pryce, Will, photographer (2003), Brick: a World History, London & New York: Thames & Hudson 
  • Coomands, Thomas; VanRoyen, Harry, ур. (2008), „Novii Monasterii, 7”, Medieval Brick Architecture in Flanders and Northern Europe, Koksijde: Ten Duinen 
  • Das, Saikia Mimi; Das, Bhargab Mohan; Das, Madan Mohan (2010), Elements of Civil Engineering, New Delhi: PHI Learning Private Limited, ISBN 978-81-203-4097-8 
  • Kornmann, M.; CTTB (2007), Clay Bricks and Roof Tiles, Manufacturing and Properties, Paris: Lasim, ISBN 978-2-9517765-6-2 
  • Plumbridge, Andrew; Meulenkamp, Wim (2000), Brickwork. Architecture and Design, London: Seven Dials, ISBN 978-1-84188-039-6 
  • Dobson, E. A. (1850), Rudimentary Treatise on the Manufacture of Bricks and Tiles, London: John Weale 
  • Hudson, Kenneth (1972) Building Materials; chap. 3: Bricks and tiles. London: Longman; pp. 28–42
  • Lloyd, N. (1925), History of English Brickwork, London: H. Greville Montgomery 

Спољашње везе

Опека на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Опека&oldid=25945619”