Мраз

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мраз на кабловима.

Мраз је појавни облик воде када се она смрзне у виду кристала леда који приањају уз гранчице, влати траве или рецимо прозоре. Мраз је бео јер кристали леда садрже ваздух. Иње и слана су у природи појаве сличне овој.[1][2]

Настанак[уреди]

Током ноћи када су температуре испод 0°C, односно испод тачке мржњења воде, влага из ваздуха мрзне стварајући кристале леда на доступним површинама. Такође, мраз се ствара када ведру и суву ноћ прати хладан зимски дан. Мраз може настати и услед процеса транспирације и тада се смрзава вода коју биљке нормално избацују кроз своје стоме. Пролећни и јесењи мраз најчешће настају усред зрачења топлоте са тла током ведрих ноћи, док у току зиме мраз настаје због хладног поларног ветра. Ниске температуре близу тла изазване мразом могу да доведу до појаве магле, која уколико садржи и кристале леда, назива се ледена магла.[3][4]

Последице[уреди]

WindowFrost121609.jpg

С обзиром да лед заузима већу запремину од воде, а биљке, као и сва жива бића, садрже воду у својим ћелијама, ширење леда ће проузроковати цепање и разарање ћелија и одумирање ткива. Такође, мржњење воде у ћелијама ће спречити нормално одвијање физиолошких процеса. Дакле, ова појава је негативна за биљке, а може бити веома штетна и за човека. Изложеност мразу може да проузрукује промрзлине, посебно изложених делова као што су нос и прсти. Промрзлине вишег степена могу спречити крв да нормално циркулише, што доводи до одумирања ткива у појединим деловима, а у тежим случајевима и до смрти.[3]

Крила авиона који лети високо у атмосфери где су температуре увек испод тачке мржњења, могу да постану прекривена ледом, што утиче на квалитет лета. Зато већина млазних авиона користи уређаје за одлеђивање.[4]

Пољопривреда[уреди]

Како би се спречила опасност од мраза, обрадиво земљиште се залива што доводи до стварања танке измаглице изнад површине земљишта. Ова измаглица спречава нагло хлађење земљишта и самим тим, појаву мраза.[3]

Занимљивост[уреди]

У 17. и 18. веку веровало се да је мраз који се ствара на прозорском стаклу заправо врста биљке слична папрати.[3] У неким деловима света хладне ноћи су персонификоване и називане „Страшним Мразом“ који леденим прстима шара по прозорима.[4]

Извори[уреди]

  1. ^ Група аутора, 1976. Популарна енциклопедија. БИГЗ: Београд.
  2. ^ Стојановић, В. Публикација: Вода - извор живота, моћ, изазов. Март 2005. НИП „Дечја кућа“ д. о. о. Горњи Милановац. ISBN 86-85371-02-3
  3. ^ а б в г Ворал М, и сарадници. 2008. Школска енциклопедија Oxford. Књига-Комерц: Београд.
  4. ^ а б в Когроу, Б. 2006. Енциклопедија: „Временске прилике“. Књига-Комерц: Београд.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]