Akciono - refleksivno učenje — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 10. октобар 2023. у 17:23

Akciono - refleksivno učenje podrazumeva učenje kroz iskustvo uz povratno sagledavanje naučenog uz pomoć mentora.

Akciono - refleksivno učenje

Akciono - refleksivno učenje (ARU) je jedan od najefikasnijih savremenih načina učenja i razvoja pojedinaca i grupa. Rezultat je višedecenijskih istraživanja učenja i kognitivnog razvoja na više kontinenata, a razvio se kao unapređena verzija akcionog učenja.^[1] Dok akciono učenje podrazumeva učenje kroz iskustvo, realne probleme i potrebe, akciono - refleksivno učenje se nadovezuje i unapređuje kroz proces refleksije, povratnog sagledavanja naučenog uz pomoć mentora i - ili grupe sa kojom se uči. Ovaj vid učenja efikasnije formira dugotrajnu memoriju o naučenom i čvršće ga povezuje ga sa praksom i načinom primene. Stoga akciono refleksivno učenje odgovara pragmatičnim zahtevima poslovnog sveta koji traži znanja i veštine koje se odmah mogu primeniti i mogu koristiti dugi period vremena.^[2]

Akciono - refleksivno učenje spada u efektivan i složen način učenja jer integriše tri domena učenja, kognitivni, afektivni i psihomotorni, prema čuvenom psihologu Bendžaminu Blumu u jednu metodologiju učenja. ^[2] Proces učenja je daleko složeniji nego tradicionalni, zahteva više vremena i resursa i samo odabrane biznis škole ga primenjuju.

Akciono-refleksivno učenje podrazumeva da učenici komuniciraju sa mentorima i ostalim članovima radnih grupa radi rešavanja problema, sticanja prakse kritičkog mišljenja i učenja, razvijanja traženih veština, formiranja sopstvenog stila liderstva i osnaživanja zaposlenih. ARU funkcioniše najefikasnije u situacijama u kojima su poslovni problemi veoma komplikovani, okruženje je složeno i neizvesno, proces učenja je integrisan u kulturne promene u organizaciji i polaznici moraju usavršiti svoje veštine strateškog razmišljanja.^[3]

U refleksivnoj fazi, fazi preispitivanja i razmatranja naučenog, pažnja se prenosi sa objekta učenja na subjekt, na učenika, te se razmatra odnos u kome se nalazi subjekt prema objektu, a često se posle razgovora beleže zapažanja i zaključci. Mora biti dovoljno prostora i vremena da polaznici edukacije, a to su često poslovni ljudi, razmotre svoje osnovne pretpostavke i preispitaju sebe, svoj način mišljenja, pamćenja i učenja, kao i najbolji način za upotrebu stečenog znanja. U grupama za učenje refleksija je kontinuirana i prirodna, najčešće uz mentora. U inovativnim i naprednim obrazovnim institucijama se svesno izdvaja vreme i stvaraju uslovi za refleksiju, razmišljanje i slušanje. Očekivanje od svih polaznika edukacije i članova grupa za učenje je da rade sa mentorima i između sebe, da postavljaju pitanja i pažljivo slušaju odgovore, razvijaju naviku refleksivnog preispitivanja, kako unutar grupe, tokom učenja, kao i organizacijama i generalno, u životu.^[4] Ozbiljnije edukativne institucije omogućavaju polaznicima mentorisani proces pisanja sopstvenog dnevnika kao imanentnog dela refleksivnog procesa. Pokazalo se da držanje dnevnika beleži, reflektuje i podstiče procese učenja i tumačenja, te stimuliše zauzimanje kritičkog stava.^[5]

Akciono refleksivno učenje ima široku primenu u:

Pomaganju pojedincima da nauče da rade zajedno kao deo tima
Stvaranju novih poslovnih strategija
Pomaganju timovima da nauče kako se nositi sa konfliktima ili kriznom situacijom
Razvijanju timova sa visokim učinkom
Pomaganju prilikom prelaska lidera iz jednog u drugi tim
Pripremi mladih talenata za predstojeće izazove
Razvoju programa mentorstva
Razvijanju specifičnih kompetencija^[6]

Prekomerna upotreba konvencionalnih didaktičkih metoda, poput predavanja i nastave usmerene na nastavnike su jedan od najčešćih razloga zašto institucije ne uspevaju da izgrade timski rad, liderske veštine i veštine rešavanja problema koje su neophodne da bi menadžeri bili uspešni u 21. veku.^[7]

Akciono učenje

Akciono učenje nije isto što i aktivno učenje. Predstavlja sredstvo za intelektualni, emocionalni i fizički razvoj, koje zahteva od učenika da kroz odgovorno učestvovanje u pravom, realnom i kompleksnom problemu postigne predviđenu promenu, kako bi poboljšao svoje sposobnosti za uočavanje problema na određenom polju.^[8]

Akciono učenje je posebno korisno za obrazovanje zaposlenih u kompanijama i organizacijama jer omogućava rešavanju problema i učenju u grupama kako bi se došlo do promena u pojedincima, timovima, organizacijama i sistemima.^[9] Kroz akciono učenje ljudi se razvijaju i grade odnose koji pomažu bilo kom sistemu da poboljša svoje postojeće poslovanje.^[10] Akciono učenje podrazumeva kako razvoj pojedinca, tako i razvoj organizacije.^[11] Najčešće primene akcionog učenja su u profesionalnom i menadžerskom razvoju i primenjuju ga najkvalitetnije poslovne skole u svetu poput Harvardske poslovne škole, INSEAD, MIT Sloan poslovna škola, IMD.

Reg Revans smatra da se učenje sastoji od dva elementa: programiranog učenja i postavljanja pitanja:^[11]

Programirano učenje predstavlja stručna znanja, tj. knjiška znanja^[11]
Postavljanje pitanja podrazumeva ispitivanje aspekata prethodno stečenog znanja i iskustva, tokom bavljenja neposrednim problemom.[2] Ovo ispitivanje je takođe način da pojedinac dođe do uvida u sopstveno neznanje.^[11]
Učenje je rezultat kombinacije prva dva elementa: svog znanja koje pojedinac akumulira čitanjem ili odlaskom na kurseve i slušanjem predavanja i postavljanja pitanja o programiranom znanju i o okolnostima u kojima se nalazi.^[11]

Akciono učenje se zasniva na pretpostavci da nema učenja bez akcije i nema trezvene i namerne akcije bez učenja. Metoda je prvi put predstavljena u radnim organizacijama i ima tri glavne komponente koje čine akcioni program učenja:

Pojedinac koji prihvata odgovornost za preduzimanje radnji po određenom pitanju;
Problem ili zadatak koji sam sebi postavlja;
Skup od šest ili više pojedinaca koji se međusobno podržavaju i pomažu jedni drugima da napreduju u rešavanju problema. ^[11]

Učenje kroz rešavanje problema

Pored akciono refleksivnog učenja, još jedan zastupljen pritup akcionog učenja je učenje kroz rešavanje problema.^[12]Ovaj pristup je dobio na popularnosti poslednjih decenija i koristi se u organizacijskom učenju i programima višeg obrazovanja širom sveta.^[13]

Učenje kroz rešavanje problema potiče sa Medicinskog fakulteta na Univerzitetu McMaster, koji je krajem 1960-ih uveo ovu metodu učenja kako bi poboljšao dijagnostičke veštine studenata.^[14]

Akciono učenje i učenje kroz rešavanje problema se razlikuju od drugih metoda tako što počinju uvođenjem problema koji učenici treba da reše, bez da dobiju dodatne informacije o temi.^[15] Sadržaj koji treba naučiti organizovan je oko problema dok ga učenici definišu i formulišu moguća rešenja.^[16]

Formiraju se male grupe, najčešće broje pet do osam članova, predstavlja im se problem iz stvarnog života. Uz vođstvo fasilitatora, učenici postavljaju ciljeve učenja, precizno definišu problem, izlažu hipoteze i razmatraju koje korake treba preduzeti i šta treba da nauče da bi rešili problem. Učenici samostalno uče, prikupljaju resurse i preduzimaju neophodne korake za rešavanje problema. Učenici dobijaju povratne informacije o svojim rešenjima, rezimiraju svoje učenje i razmišljaju o svojim postupcima i rešenjima.^[17]

Aktivno učenje

Američki filozof Džon Djui je početkom prošlog veka u svojoj knjizi „Demokratija i obrazovanje“ napisao da učenje podrazumeva nešto što pojedinac uči dok radi.^[18] Učenje je aktivna i lično sprovedena radnja.^[19] Učenje podrazumeva relativno trajne promene u ponašanju osobe koje se javljaju kao posledica iskustva pojedinca.^[20]

Mnogi su smatrali da je najbolji način učenja raditi ono što treba naučiti. Na primer, Morgan i Streb govore o „učenju kroz iskustvo“ ili „učenju radeći“ i objašnjavaju da takvo učenje pomaže učenicima da primene naučeno u svakodnevnom životu.^[21]

Aktivno učenje podrazumeva napore učenika da aktivno gradi svoje znanje, stoga se aktivno učenje može definisati i kao aktivnost koju učenici rade kako bi izgradili znanje i razumevanje o određenoj oblasti.^[22] Aktivnosti se razlikuju, ali sve zahtevaju od učenika metakogniciju, razmišljanje učenika o sopstvenom učenju koje pruža vezu između aktivnosti i učenja.^[19]

Reference

^ Marsick, Victoria J.; O’Neil, Judy (јун 1999). „The Many Faces of Action Learning”. Management Learning. 30 (2): 159—176. ISSN 1350-5076. S2CID 143650392. doi:10.1177/1350507699302004.
^ ^а ^б Bowerman, Jennifer (2018-04-20). „Action Learning: The need for Action and Reflection for managers and learners in a world of change”. Journal of Eastern European and Central Asian Research. 5 (1). doi:10.15549/jeecar.v5i1.208.
^ Yorks, Lyle; O’Neil, Judy; Marsick, Victoria (2002), „Action Reflection Learning™ and Critical Reflection Approaches”, Action Learning Worldwide, Palgrave Macmillan UK, стр. 19—29, ISBN 978-1-349-42870-0, doi:10.1057/9781403920249_2, Приступљено 2021-10-01
^ Marquardt, Michael; Waddill, Deborah (септембар 2004). „The power of learning in action learning: a conceptual analysis of how the five schools of adult learning theories are incorporated within the practice of action learning”. Action Learning: Research and Practice. 1 (2): 185—202. ISSN 1476-7333. S2CID 144612023. doi:10.1080/1476733042000264146.
^ Vicary, Sarah; Young, Alys; Hicks, Stephen (2016-02-29). „A reflective journal as learning process and contribution to quality and validity in interpretative phenomenological analysis”. Qualitative Social Work. 16 (4): 550—565. ISSN 1473-3250. doi:10.1177/1473325016635244.
^ Rimanoczy, Isabel (2002), „Action Reflection Learning™ in Latin America”, Action Learning Worldwide, Palgrave Macmillan UK, стр. 152—160, ISBN 978-1-349-42870-0, doi:10.1057/9781403920249_10, Приступљено 2021-10-01
^ Gosling, Jonathan; Mintzberg, Henry (децембар 2006). „Management Education as if Both Matter”. Management Learning. 37 (4): 419—428. ISSN 1350-5076. S2CID 143618504. doi:10.1177/1350507606070214.
^ Revans, Reg (2017-03-02). ABC of Action Learning. ISBN 9781315263533. doi:10.4324/9781315263533.
^ Yeadon-Lee, Annie; Worsdale, Graham (2012-10-01). „An analysis of the use of action learning on an MBA programme”. The International Journal of Management Education (на језику: енглески). 10 (3): 178—185. ISSN 1472-8117. doi:10.1016/j.ijme.2012.07.001.
^ Pedler, Mike (2017-05-15). Action Learning for Managers. ISBN 9781315263403. doi:10.4324/9781315263403.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ King, Daniel (2010-08-26). „Book review: Action Learning for Managers Mike Pedler. Aldershot and Burlington: Gower, 2008. 87 pp. £9.99. 2nd edn. ISBN 9780566088636”. Management Learning. 41 (4): 493—494. ISSN 1350-5076. S2CID 144694623. doi:10.1177/1350507610377055.
^ Milsom, Brian (2014-01-02). „Facilitating action learning: a practitioner's guide”. Action Learning: Research and Practice. 11 (1): 101—103. ISSN 1476-7333. S2CID 145082185. doi:10.1080/14767333.2013.874798.
^ Waddill, Deborah; Banks, Shannon; Marsh, Catherine (април 2010). „The Future of Action Learning”. Advances in Developing Human Resources. 12 (2): 260—279. ISSN 1523-4223. S2CID 144194176. doi:10.1177/1523422310367809.
^ LUDVIGSEN, J.B. (1980), ENERGY METABOLISM IN BOARS, GILTS AND BARROWS, AND BARROWS FED DIETHYLSTILBOESTROL AND METHYLTESTOSTERONE, Elsevier, стр. 115—118, ISBN 9780408106412, doi:10.1016/b978-0-408-10641-2.50029-x, Приступљено 2021-10-01
^ „Figure 2—source data 3. Examples of [2Fe-2S], [3Fe-4S], and [4Fe-4S] cluster binding motifs that are not found in Cgr2 (Zhang et al., 2010; Nakamaru-Ogiso et al., 2002; Lee et al., 2004; Pandelia et al., 2011; Schnackerz et al., 2004; Leech et al., 2003; Gorodetsky et al., 2008; Lee et al., 2010; Weiner et al., 2007; Klinge et al., 2007; Dickert et al., 2002; Conover et al., 1990; Schneider and Schmidt, 2005; Iwasaki et al., 2000; Banci et al., 2013; Dailey and Dailey, 2002; Jung et al., 2000).”. doi:10.7554/elife.33953.013 .
^ Neufeld, V R; Barrows, H S (новембар 1974). „The "McMaster Philosophy"”. Academic Medicine. 49 (11): 1040—50. ISSN 1040-2446. doi:10.1097/00001888-197411000-00004.
^ Scott, Kimberly S. (2017-03-01). „An Integrative Framework for Problem-Based Learning and Action Learning: Promoting Evidence-Based Design and Evaluation in Leadership Development”. Human Resource Development Review (на језику: енглески). 16 (1): 3—34. ISSN 1534-4843. S2CID 151817246. doi:10.1177/1534484317693090.
^ „Historical Introduction to Mathematical Literature. By G.A. Miller. Pp. xiv+ 302. 7s. net. 1916. (New York: The Macmillan Company; London: Macmillan and Co., Ltd.)”. The Mathematical Gazette. 8 (125): 318—319. октобар 1916. ISSN 0025-5572. JSTOR 3604201. S2CID 119517965. doi:10.2307/3604201.
^ ^а ^б Martin, Ian (1999-12-01). „Vseživljenjsko učenje za aktivno demokracijo: Razširitev političnega diskurza”. Andragoška spoznanja. 5 (4): 55—57. ISSN 2350-4188. doi:10.4312/as.5.4.55-57.
^ Bačić, Arsen (2020-11-24). „Prikaz knjige: Branko Smerdel, "Ustavno uređenje Europske Hrvatske", II. izmijenjeno i dopunjeno izdanje, Narodne novine, Zagreb, srpanj 2020.”. Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu. 70 (5): 709—715. ISSN 0350-2058. S2CID 230632112. doi:10.3935/zpfz.70.5.05.
^ Morgan, William; Streb, Matthew (март 2001). „Building Citizenship: How Student Voice in Service-Learning Develops Civic Values”. Social Science Quarterly. 82 (1): 154—169. ISSN 0038-4941. S2CID 146294926. doi:10.1111/0038-4941.00014.
^ Brame, Cynthia J. (2019), „Active Learning”, Science Teaching Essentials, Elsevier, стр. 61—72, ISBN 9780128147023, doi:10.1016/b978-0-12-814702-3.00004-4, Приступљено 2021-10-01

[1] Marsick, Victoria J.; O’Neil, Judy (јун 1999). „The Many Faces of Action Learning”. Management Learning. 30 (2): 159—176. ISSN 1350-5076. S2CID 143650392. doi:10.1177/1350507699302004.

[#1-2] а ^б Bowerman, Jennifer (2018-04-20). „Action Learning: The need for Action and Reflection for managers and learners in a world of change”. Journal of Eastern European and Central Asian Research. 5 (1). doi:10.15549/jeecar.v5i1.208.

[3] Yorks, Lyle; O’Neil, Judy; Marsick, Victoria (2002), „Action Reflection Learning™ and Critical Reflection Approaches”, Action Learning Worldwide, Palgrave Macmillan UK, стр. 19—29, ISBN 978-1-349-42870-0, doi:10.1057/9781403920249_2, Приступљено 2021-10-01

[4] Marquardt, Michael; Waddill, Deborah (септембар 2004). „The power of learning in action learning: a conceptual analysis of how the five schools of adult learning theories are incorporated within the practice of action learning”. Action Learning: Research and Practice. 1 (2): 185—202. ISSN 1476-7333. S2CID 144612023. doi:10.1080/1476733042000264146.

[5] Vicary, Sarah; Young, Alys; Hicks, Stephen (2016-02-29). „A reflective journal as learning process and contribution to quality and validity in interpretative phenomenological analysis”. Qualitative Social Work. 16 (4): 550—565. ISSN 1473-3250. doi:10.1177/1473325016635244.

[6] Rimanoczy, Isabel (2002), „Action Reflection Learning™ in Latin America”, Action Learning Worldwide, Palgrave Macmillan UK, стр. 152—160, ISBN 978-1-349-42870-0, doi:10.1057/9781403920249_10, Приступљено 2021-10-01

[7] Gosling, Jonathan; Mintzberg, Henry (децембар 2006). „Management Education as if Both Matter”. Management Learning. 37 (4): 419—428. ISSN 1350-5076. S2CID 143618504. doi:10.1177/1350507606070214.

[8] Revans, Reg (2017-03-02). ABC of Action Learning. ISBN 9781315263533. doi:10.4324/9781315263533.

[9] Yeadon-Lee, Annie; Worsdale, Graham (2012-10-01). „An analysis of the use of action learning on an MBA programme”. The International Journal of Management Education (на језику: енглески). 10 (3): 178—185. ISSN 1472-8117. doi:10.1016/j.ijme.2012.07.001.

[10] Pedler, Mike (2017-05-15). Action Learning for Managers. ISBN 9781315263403. doi:10.4324/9781315263403.

[#2-11] а ^б ^в ^г ^д ^ђ King, Daniel (2010-08-26). „Book review: Action Learning for Managers Mike Pedler. Aldershot and Burlington: Gower, 2008. 87 pp. £9.99. 2nd edn. ISBN 9780566088636”. Management Learning. 41 (4): 493—494. ISSN 1350-5076. S2CID 144694623. doi:10.1177/1350507610377055.

[12] Milsom, Brian (2014-01-02). „Facilitating action learning: a practitioner's guide”. Action Learning: Research and Practice. 11 (1): 101—103. ISSN 1476-7333. S2CID 145082185. doi:10.1080/14767333.2013.874798.

[13] Waddill, Deborah; Banks, Shannon; Marsh, Catherine (април 2010). „The Future of Action Learning”. Advances in Developing Human Resources. 12 (2): 260—279. ISSN 1523-4223. S2CID 144194176. doi:10.1177/1523422310367809.

[14] LUDVIGSEN, J.B. (1980), ENERGY METABOLISM IN BOARS, GILTS AND BARROWS, AND BARROWS FED DIETHYLSTILBOESTROL AND METHYLTESTOSTERONE, Elsevier, стр. 115—118, ISBN 9780408106412, doi:10.1016/b978-0-408-10641-2.50029-x, Приступљено 2021-10-01

[15] „Figure 2—source data 3. Examples of [2Fe-2S], [3Fe-4S], and [4Fe-4S] cluster binding motifs that are not found in Cgr2 (Zhang et al., 2010; Nakamaru-Ogiso et al., 2002; Lee et al., 2004; Pandelia et al., 2011; Schnackerz et al., 2004; Leech et al., 2003; Gorodetsky et al., 2008; Lee et al., 2010; Weiner et al., 2007; Klinge et al., 2007; Dickert et al., 2002; Conover et al., 1990; Schneider and Schmidt, 2005; Iwasaki et al., 2000; Banci et al., 2013; Dailey and Dailey, 2002; Jung et al., 2000).”. doi:10.7554/elife.33953.013 .

[16] Neufeld, V R; Barrows, H S (новембар 1974). „The "McMaster Philosophy"”. Academic Medicine. 49 (11): 1040—50. ISSN 1040-2446. doi:10.1097/00001888-197411000-00004.

[17] Scott, Kimberly S. (2017-03-01). „An Integrative Framework for Problem-Based Learning and Action Learning: Promoting Evidence-Based Design and Evaluation in Leadership Development”. Human Resource Development Review (на језику: енглески). 16 (1): 3—34. ISSN 1534-4843. S2CID 151817246. doi:10.1177/1534484317693090.

[18] „Historical Introduction to Mathematical Literature. By G.A. Miller. Pp. xiv+ 302. 7s. net. 1916. (New York: The Macmillan Company; London: Macmillan and Co., Ltd.)”. The Mathematical Gazette. 8 (125): 318—319. октобар 1916. ISSN 0025-5572. JSTOR 3604201. S2CID 119517965. doi:10.2307/3604201.

[#3-19] а ^б Martin, Ian (1999-12-01). „Vseživljenjsko učenje za aktivno demokracijo: Razširitev političnega diskurza”. Andragoška spoznanja. 5 (4): 55—57. ISSN 2350-4188. doi:10.4312/as.5.4.55-57.

[20] Bačić, Arsen (2020-11-24). „Prikaz knjige: Branko Smerdel, "Ustavno uređenje Europske Hrvatske", II. izmijenjeno i dopunjeno izdanje, Narodne novine, Zagreb, srpanj 2020.”. Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu. 70 (5): 709—715. ISSN 0350-2058. S2CID 230632112. doi:10.3935/zpfz.70.5.05.

[21] Morgan, William; Streb, Matthew (март 2001). „Building Citizenship: How Student Voice in Service-Learning Develops Civic Values”. Social Science Quarterly. 82 (1): 154—169. ISSN 0038-4941. S2CID 146294926. doi:10.1111/0038-4941.00014.

[22] Brame, Cynthia J. (2019), „Active Learning”, Science Teaching Essentials, Elsevier, стр. 61—72, ISBN 9780128147023, doi:10.1016/b978-0-12-814702-3.00004-4, Приступљено 2021-10-01

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 == Akciono - refleksivno učenje ==
-Akciono - refleksivno učenje (ARU) je jedan od najefikasnijih savremenih načina učenja i razvoja pojedinaca i grupa. Rezultat je višedecenijskih istraživanja učenja i [[Когнитивни развој|kognitivnog razvoja]] na više kontinenata, a razvio se kao unapređena verzija [[Akciono učenje|akcionog učenja]].<ref>{{Cite journal|last=Marsick|first=Victoria J.|last2=O’Neil|first2=Judy| date = June 1999|title=The Many Faces of Action Learning|url=http://dx.doi.org/10.1177/1350507699302004|journal=Management Learning|volume=30|issue=2|pages=159–176|doi=10.1177/1350507699302004|issn=1350-5076}}</ref> Dok akciono učenje podrazumeva učenje kroz iskustvo, realne probleme i potrebe, akciono - refleksivno učenje se nadovezuje i unapređuje kroz proces refleksije, povratnog sagledavanja naučenog uz pomoć mentora i - ili grupe sa kojom se uči.  Ovaj vid učenja efikasnije formira [[Дуготрајна меморија|dugotrajnu memoriju]] o naučenom i čvršće ga povezuje ga sa praksom i načinom primene. Stoga akciono refleksivno učenje odgovara pragmatičnim zahtevima poslovnog sveta koji traži znanja i veštine koje se odmah mogu primeniti i mogu koristiti dugi period vremena.<ref name="#1">{{Cite journal|last=Bowerman|first=Jennifer|date=2018-04-20|title=Action Learning: The need for Action and Reflection for managers and learners in a world of change|url=http://ieeca.org/journal/index.php/JEECAR/article/view/208|journal=Journal of Eastern European and Central Asian Research|volume=5|issue=1|doi=10.15549/jeecar.v5i1.208}}</ref>
+Akciono - refleksivno učenje (ARU) je jedan od najefikasnijih savremenih načina učenja i razvoja pojedinaca i grupa. Rezultat je višedecenijskih istraživanja učenja i [[Когнитивни развој|kognitivnog razvoja]] na više kontinenata, a razvio se kao unapređena verzija [[Akciono učenje|akcionog učenja]].<ref>{{Cite journal|last1=Marsick|first1=Victoria J.|last2=O’Neil|first2=Judy| date = June 1999|title=The Many Faces of Action Learning|url=http://dx.doi.org/10.1177/1350507699302004|journal=Management Learning|volume=30|issue=2|pages=159–176|doi=10.1177/1350507699302004|s2cid=143650392 |issn=1350-5076}}</ref> Dok akciono učenje podrazumeva učenje kroz iskustvo, realne probleme i potrebe, akciono - refleksivno učenje se nadovezuje i unapređuje kroz proces refleksije, povratnog sagledavanja naučenog uz pomoć mentora i - ili grupe sa kojom se uči.  Ovaj vid učenja efikasnije formira [[Дуготрајна меморија|dugotrajnu memoriju]] o naučenom i čvršće ga povezuje ga sa praksom i načinom primene. Stoga akciono refleksivno učenje odgovara pragmatičnim zahtevima poslovnog sveta koji traži znanja i veštine koje se odmah mogu primeniti i mogu koristiti dugi period vremena.<ref name="#1">{{Cite journal|last=Bowerman|first=Jennifer|date=2018-04-20|title=Action Learning: The need for Action and Reflection for managers and learners in a world of change|url=http://ieeca.org/journal/index.php/JEECAR/article/view/208|journal=Journal of Eastern European and Central Asian Research|volume=5|issue=1|doi=10.15549/jeecar.v5i1.208}}</ref>
 Akciono - refleksivno učenje spada u efektivan i složen način učenja jer integriše tri domena učenja, [[kognitivni]], [[afektivni]] i [[psihomotorni]], prema čuvenom psihologu [[Bendžaminu Blumu]] u jednu metodologiju učenja. <ref name="#1"/> Proces učenja je daleko složeniji nego tradicionalni, zahteva više vremena i resursa i samo odabrane biznis škole ga primenjuju.
-Akciono-refleksivno učenje podrazumeva da učenici komuniciraju sa mentorima i ostalim članovima radnih grupa radi rešavanja problema, sticanja prakse [[Критичко размишљање|kritičkog mišljenja]] i učenja, razvijanja traženih veština, formiranja sopstvenog stila liderstva i osnaživanja zaposlenih. ARU funkcioniše najefikasnije u situacijama u kojima su poslovni problemi veoma komplikovani, okruženje je složeno i neizvesno, proces učenja je integrisan u kulturne promene u organizaciji i polaznici moraju usavršiti svoje veštine [[strateškog razmišljanja.]]<ref>{{Citation|title=Action Reflection Learning™ and Critical Reflection Approaches|url=http://dx.doi.org/10.1057/9781403920249_2|publisher=Palgrave Macmillan UK|date=2002|accessdate=2021-10-01|pages=19–29|first=Lyle|last=Yorks|first2=Judy|last2=O’Neil|first3=Victoria|last3=Marsick}}</ref>
+Akciono-refleksivno učenje podrazumeva da učenici komuniciraju sa mentorima i ostalim članovima radnih grupa radi rešavanja problema, sticanja prakse [[Критичко размишљање|kritičkog mišljenja]] i učenja, razvijanja traženih veština, formiranja sopstvenog stila liderstva i osnaživanja zaposlenih. ARU funkcioniše najefikasnije u situacijama u kojima su poslovni problemi veoma komplikovani, okruženje je složeno i neizvesno, proces učenja je integrisan u kulturne promene u organizaciji i polaznici moraju usavršiti svoje veštine [[strateškog razmišljanja.]]<ref>{{Citation|chapter=Action Reflection Learning™ and Critical Reflection Approaches|chapter-url=http://dx.doi.org/10.1057/9781403920249_2|publisher=Palgrave Macmillan UK|date=2002|accessdate=2021-10-01|pages=19–29|first1=Lyle|last1=Yorks|first2=Judy|last2=O’Neil|first3=Victoria|last3=Marsick|title=Action Learning Worldwide |doi=10.1057/9781403920249_2 |isbn=978-1-349-42870-0 }}</ref>
-U refleksivnoj fazi, fazi preispitivanja i razmatranja naučenog, pažnja se prenosi  sa objekta učenja  na subjekt, na učenika, te se razmatra odnos u kome se nalazi subjekt prema objektu, a često se posle razgovora beleže zapažanja i zaključci. Mora biti dovoljno prostora i vremena da polaznici edukacije, a to su često poslovni ljudi, razmotre svoje osnovne pretpostavke i preispitaju sebe, svoj način mišljenja, pamćenja i učenja, kao i najbolji način za upotrebu stečenog znanja. U grupama za učenje refleksija je kontinuirana i prirodna, najčešće uz mentora.  U inovativnim i naprednim obrazovnim institucijama se svesno izdvaja vreme i stvaraju uslovi za [[Refleksija|refleksiju]], razmišljanje i slušanje. Očekivanje od svih polaznika edukacije i članova grupa za učenje je da rade sa [[mentorima]] i između sebe, da postavljaju pitanja i pažljivo slušaju odgovore, razvijaju naviku refleksivnog preispitivanja, kako unutar grupe, tokom učenja, kao i organizacijama i generalno, u životu.<ref>{{Cite journal|last=Marquardt|first=Michael|last2=Waddill|first2=Deborah| date = September 2004|title=The power of learning in action learning: a conceptual analysis of how the five schools of adult learning theories are incorporated within the practice of action learning|url=http://dx.doi.org/10.1080/1476733042000264146|journal=Action Learning: Research and Practice|volume=1|issue=2|pages=185–202|doi=10.1080/1476733042000264146|issn=1476-7333}}</ref> Ozbiljnije edukativne institucije omogućavaju polaznicima mentorisani proces pisanja sopstvenog dnevnika kao imanentnog dela refleksivnog procesa. Pokazalo se da držanje dnevnika beleži, reflektuje i podstiče procese učenja i tumačenja, te stimuliše zauzimanje kritičkog stava.<ref>{{Cite journal|last=Vicary|first=Sarah|last2=Young|first2=Alys|last3=Hicks|first3=Stephen|date=2016-02-29|title=A reflective journal as learning process and contribution to quality and validity in interpretative phenomenological analysis|url=http://dx.doi.org/10.1177/1473325016635244|journal=Qualitative Social Work|volume=16|issue=4|pages=550–565|doi=10.1177/1473325016635244|issn=1473-3250}}</ref>
+U refleksivnoj fazi, fazi preispitivanja i razmatranja naučenog, pažnja se prenosi  sa objekta učenja  na subjekt, na učenika, te se razmatra odnos u kome se nalazi subjekt prema objektu, a često se posle razgovora beleže zapažanja i zaključci. Mora biti dovoljno prostora i vremena da polaznici edukacije, a to su često poslovni ljudi, razmotre svoje osnovne pretpostavke i preispitaju sebe, svoj način mišljenja, pamćenja i učenja, kao i najbolji način za upotrebu stečenog znanja. U grupama za učenje refleksija je kontinuirana i prirodna, najčešće uz mentora.  U inovativnim i naprednim obrazovnim institucijama se svesno izdvaja vreme i stvaraju uslovi za [[Refleksija|refleksiju]], razmišljanje i slušanje. Očekivanje od svih polaznika edukacije i članova grupa za učenje je da rade sa [[mentorima]] i između sebe, da postavljaju pitanja i pažljivo slušaju odgovore, razvijaju naviku refleksivnog preispitivanja, kako unutar grupe, tokom učenja, kao i organizacijama i generalno, u životu.<ref>{{Cite journal|last1=Marquardt|first1=Michael|last2=Waddill|first2=Deborah| date = September 2004|title=The power of learning in action learning: a conceptual analysis of how the five schools of adult learning theories are incorporated within the practice of action learning|url=http://dx.doi.org/10.1080/1476733042000264146|journal=Action Learning: Research and Practice|volume=1|issue=2|pages=185–202|doi=10.1080/1476733042000264146|s2cid=144612023 |issn=1476-7333}}</ref> Ozbiljnije edukativne institucije omogućavaju polaznicima mentorisani proces pisanja sopstvenog dnevnika kao imanentnog dela refleksivnog procesa. Pokazalo se da držanje dnevnika beleži, reflektuje i podstiče procese učenja i tumačenja, te stimuliše zauzimanje kritičkog stava.<ref>{{Cite journal|last1=Vicary|first1=Sarah|last2=Young|first2=Alys|last3=Hicks|first3=Stephen|date=2016-02-29|title=A reflective journal as learning process and contribution to quality and validity in interpretative phenomenological analysis|url=http://dx.doi.org/10.1177/1473325016635244|journal=Qualitative Social Work|volume=16|issue=4|pages=550–565|doi=10.1177/1473325016635244|issn=1473-3250}}</ref>
 Akciono refleksivno učenje ima široku primenu u:
@@ Ред 19: / Ред 19: @@
 * Pripremi mladih talenata za predstojeće izazove
 * Razvoju programa [[Mentorstvo|mentorstva]]
-* Razvijanju specifičnih kompetencija<ref>{{Citation|title=Action Reflection Learning™ in Latin America|url=http://dx.doi.org/10.1057/9781403920249_10|publisher=Palgrave Macmillan UK|date=2002|accessdate=2021-10-01|pages=152–160|first=Isabel|last=Rimanoczy}}</ref>
+* Razvijanju specifičnih kompetencija<ref>{{Citation|chapter=Action Reflection Learning™ in Latin America|chapter-url=http://dx.doi.org/10.1057/9781403920249_10|publisher=Palgrave Macmillan UK|date=2002|accessdate=2021-10-01|pages=152–160|first=Isabel|last=Rimanoczy|title=Action Learning Worldwide |doi=10.1057/9781403920249_10 |isbn=978-1-349-42870-0 }}</ref>
-Prekomerna upotreba konvencionalnih [[Дидактичко учење|didaktičkih metoda]], poput predavanja i nastave usmerene na nastavnike su jedan od najčešćih razloga zašto institucije ne uspevaju da izgrade timski rad, liderske veštine i veštine rešavanja problema koje su neophodne da bi menadžeri bili uspešni u 21. veku.<ref>{{Cite journal|last=Gosling|first=Jonathan|last2=Mintzberg|first2=Henry| date = December 2006|title=Management Education as if Both Matter|url=http://dx.doi.org/10.1177/1350507606070214|journal=Management Learning|volume=37|issue=4|pages=419–428|doi=10.1177/1350507606070214|issn=1350-5076}}</ref>
+Prekomerna upotreba konvencionalnih [[Дидактичко учење|didaktičkih metoda]], poput predavanja i nastave usmerene na nastavnike su jedan od najčešćih razloga zašto institucije ne uspevaju da izgrade timski rad, liderske veštine i veštine rešavanja problema koje su neophodne da bi menadžeri bili uspešni u 21. veku.<ref>{{Cite journal|last1=Gosling|first1=Jonathan|last2=Mintzberg|first2=Henry| date = December 2006|title=Management Education as if Both Matter|url=http://dx.doi.org/10.1177/1350507606070214|journal=Management Learning|volume=37|issue=4|pages=419–428|doi=10.1177/1350507606070214|s2cid=143618504 |issn=1350-5076}}</ref>
 == Akciono učenje ==
-Akciono učenje nije isto što i aktivno učenje. Predstavlja sredstvo za intelektualni, emocionalni i fizički razvoj, koje zahteva od učenika da kroz odgovorno učestvovanje u pravom, realnom i kompleksnom problemu postigne predviđenu promenu, kako bi poboljšao svoje sposobnosti za uočavanje problema na određenom polju.<ref>{{Cite journal|last=Revans|first=Reg|date=2017-03-02|title=ABC of Action Learning|url=http://dx.doi.org/10.4324/9781315263533|doi=10.4324/9781315263533}}</ref>
+Akciono učenje nije isto što i aktivno učenje. Predstavlja sredstvo za intelektualni, emocionalni i fizički razvoj, koje zahteva od učenika da kroz odgovorno učestvovanje u pravom, realnom i kompleksnom problemu postigne predviđenu promenu, kako bi poboljšao svoje sposobnosti za uočavanje problema na određenom polju.<ref>{{Cite book|last=Revans|first=Reg|date=2017-03-02|title=ABC of Action Learning|url=http://dx.doi.org/10.4324/9781315263533|doi=10.4324/9781315263533|isbn=9781315263533 }}</ref>
-[[Akciono učenje]] je posebno korisno za obrazovanje zaposlenih u kompanijama i organizacijama jer omogućava rešavanju problema i učenju u grupama kako bi se došlo do promena u pojedincima, timovima, organizacijama i sistemima.<ref>{{Cite journal|last=Yeadon-Lee|first=Annie|last2=Worsdale|first2=Graham|date=2012-10-01|title=An analysis of the use of action learning on an MBA programme|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1472811712000377|journal=The International Journal of Management Education|language=en|volume=10|issue=3|pages=178–185|doi=10.1016/j.ijme.2012.07.001|issn=1472-8117}}</ref> Kroz akciono učenje ljudi se razvijaju i grade odnose koji pomažu bilo kom sistemu da poboljša svoje postojeće poslovanje.<ref>{{Cite journal|last=Pedler|first=Mike|date=2017-05-15|title=Action Learning for Managers|url=http://dx.doi.org/10.4324/9781315263403|doi=10.4324/9781315263403}}</ref>  Akciono učenje podrazumeva kako razvoj pojedinca, tako i razvoj organizacije.<ref name="#2">{{Cite journal|last=King|first=Daniel|date=2010-08-26|title=Book review: Action Learning for Managers Mike Pedler. Aldershot and Burlington: Gower, 2008. 87 pp. £9.99. 2nd edn. ISBN 9780566088636|url=http://dx.doi.org/10.1177/1350507610377055|journal=Management Learning|volume=41|issue=4|pages=493–494|doi=10.1177/1350507610377055|issn=1350-5076}}</ref> Najčešće primene akcionog učenja su u profesionalnom i menadžerskom razvoju i primenjuju ga najkvalitetnije poslovne skole u svetu poput [[Harvardske poslovne škole]], INSEAD, MIT Sloan poslovna škola, IMD.
+[[Akciono učenje]] je posebno korisno za obrazovanje zaposlenih u kompanijama i organizacijama jer omogućava rešavanju problema i učenju u grupama kako bi se došlo do promena u pojedincima, timovima, organizacijama i sistemima.<ref>{{Cite journal|last1=Yeadon-Lee|first1=Annie|last2=Worsdale|first2=Graham|date=2012-10-01|title=An analysis of the use of action learning on an MBA programme|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1472811712000377|journal=The International Journal of Management Education|language=en|volume=10|issue=3|pages=178–185|doi=10.1016/j.ijme.2012.07.001|issn=1472-8117}}</ref> Kroz akciono učenje ljudi se razvijaju i grade odnose koji pomažu bilo kom sistemu da poboljša svoje postojeće poslovanje.<ref>{{Cite book|last=Pedler|first=Mike|date=2017-05-15|title=Action Learning for Managers|url=http://dx.doi.org/10.4324/9781315263403|doi=10.4324/9781315263403|isbn=9781315263403 }}</ref>  Akciono učenje podrazumeva kako razvoj pojedinca, tako i razvoj organizacije.<ref name="#2">{{Cite journal|last=King|first=Daniel|date=2010-08-26|title=Book review: Action Learning for Managers Mike Pedler. Aldershot and Burlington: Gower, 2008. 87 pp. £9.99. 2nd edn. ISBN 9780566088636|url=http://dx.doi.org/10.1177/1350507610377055|journal=Management Learning|volume=41|issue=4|pages=493–494|doi=10.1177/1350507610377055|s2cid=144694623 |issn=1350-5076}}</ref> Najčešće primene akcionog učenja su u profesionalnom i menadžerskom razvoju i primenjuju ga najkvalitetnije poslovne skole u svetu poput [[Harvardske poslovne škole]], INSEAD, MIT Sloan poslovna škola, IMD.
 [[Reg Revans]] smatra da se učenje sastoji od dva elementa: [[Програмирано учење|programiranog učenja]] i postavljanja pitanja:<ref name="#2"/>
@@ Ред 41: / Ред 41: @@
 == Učenje kroz rešavanje problema ==
-Pored akciono refleksivnog učenja, još jedan zastupljen pritup akcionog učenja je učenje kroz rešavanje problema.<ref>{{Cite journal|last=Milsom|first=Brian|date=2014-01-02|title=Facilitating action learning: a practitioner's guide|url=http://dx.doi.org/10.1080/14767333.2013.874798|journal=Action Learning: Research and Practice|volume=11|issue=1|pages=101–103|doi=10.1080/14767333.2013.874798|issn=1476-7333}}</ref>Ovaj pristup je dobio na popularnosti poslednjih decenija i koristi se u organizacijskom učenju i programima višeg obrazovanja širom sveta.<ref>{{Cite journal|last=Waddill|first=Deborah|last2=Banks|first2=Shannon|last3=Marsh|first3=Catherine| date = April 2010|title=The Future of Action Learning|url=http://dx.doi.org/10.1177/1523422310367809|journal=Advances in Developing Human Resources|volume=12|issue=2|pages=260–279|doi=10.1177/1523422310367809|issn=1523-4223}}</ref>
+Pored akciono refleksivnog učenja, još jedan zastupljen pritup akcionog učenja je učenje kroz rešavanje problema.<ref>{{Cite journal|last=Milsom|first=Brian|date=2014-01-02|title=Facilitating action learning: a practitioner's guide|url=http://dx.doi.org/10.1080/14767333.2013.874798|journal=Action Learning: Research and Practice|volume=11|issue=1|pages=101–103|doi=10.1080/14767333.2013.874798|s2cid=145082185 |issn=1476-7333}}</ref>Ovaj pristup je dobio na popularnosti poslednjih decenija i koristi se u organizacijskom učenju i programima višeg obrazovanja širom sveta.<ref>{{Cite journal|last1=Waddill|first1=Deborah|last2=Banks|first2=Shannon|last3=Marsh|first3=Catherine| date = April 2010|title=The Future of Action Learning|url=http://dx.doi.org/10.1177/1523422310367809|journal=Advances in Developing Human Resources|volume=12|issue=2|pages=260–279|doi=10.1177/1523422310367809|s2cid=144194176 |issn=1523-4223}}</ref>
-Učenje kroz rešavanje problema potiče sa [[Medicinskog fakulteta na Univerzitetu McMaster]], koji je krajem 1960-ih uveo ovu metodu učenja kako bi poboljšao [[dijagnostičke veštine]] studenata.<ref>{{Citation|title=ENERGY METABOLISM IN BOARS, GILTS AND BARROWS, AND BARROWS FED DIETHYLSTILBOESTROL AND METHYLTESTOSTERONE|url=http://dx.doi.org/10.1016/b978-0-408-10641-2.50029-x|publisher=Elsevier|date=1980|accessdate=2021-10-01|pages=115–118|first=J.B.|last=LUDVIGSEN}}</ref>
+Učenje kroz rešavanje problema potiče sa [[Medicinskog fakulteta na Univerzitetu McMaster]], koji je krajem 1960-ih uveo ovu metodu učenja kako bi poboljšao [[dijagnostičke veštine]] studenata.<ref>{{Citation|title=ENERGY METABOLISM IN BOARS, GILTS AND BARROWS, AND BARROWS FED DIETHYLSTILBOESTROL AND METHYLTESTOSTERONE|url=http://dx.doi.org/10.1016/b978-0-408-10641-2.50029-x|publisher=Elsevier|date=1980|accessdate=2021-10-01|pages=115–118|first=J.B.|last=LUDVIGSEN|doi=10.1016/b978-0-408-10641-2.50029-x |isbn=9780408106412 }}</ref>
-Akciono učenje i učenje kroz rešavanje problema se razlikuju od drugih metoda tako što počinju uvođenjem problema koji učenici treba da reše, bez da dobiju dodatne informacije o temi.<ref>{{Cite web|url=http://dx.doi.org/10.7554/elife.33953.013|title=Figure 2—source data 3. Examples of [2Fe-2S], [3Fe-4S], and [4Fe-4S] cluster binding motifs that are not found in Cgr2 (Zhang et al., 2010; Nakamaru-Ogiso et al., 2002; Lee et al., 2004; Pandelia et al., 2011; Schnackerz et al., 2004; Leech et al., 2003; Gorodetsky et al., 2008; Lee et al., 2010; Weiner et al., 2007; Klinge et al., 2007; Dickert et al., 2002; Conover et al., 1990; Schneider and Schmidt, 2005; Iwasaki et al., 2000; Banci et al., 2013; Dailey and Dailey, 2002; Jung et al., 2000).|website=dx.doi.org|access-date=2021-10-01}}</ref> Sadržaj koji treba naučiti organizovan je oko problema dok ga učenici definišu i formulišu moguća rešenja.<ref>{{Cite journal|last=Neufeld|first=V R|last2=Barrows|first2=H S| date = November 1974|title=The “McMaster Philosophy”|url=http://dx.doi.org/10.1097/00001888-197411000-00004|journal=Academic Medicine|volume=49|issue=11|pages=1040–50|doi=10.1097/00001888-197411000-00004|issn=1040-2446}}</ref>
+Akciono učenje i učenje kroz rešavanje problema se razlikuju od drugih metoda tako što počinju uvođenjem problema koji učenici treba da reše, bez da dobiju dodatne informacije o temi.<ref>{{Cite journal|title=Figure 2—source data 3. Examples of [2Fe-2S], [3Fe-4S], and [4Fe-4S] cluster binding motifs that are not found in Cgr2 (Zhang et al., 2010; Nakamaru-Ogiso et al., 2002; Lee et al., 2004; Pandelia et al., 2011; Schnackerz et al., 2004; Leech et al., 2003; Gorodetsky et al., 2008; Lee et al., 2010; Weiner et al., 2007; Klinge et al., 2007; Dickert et al., 2002; Conover et al., 1990; Schneider and Schmidt, 2005; Iwasaki et al., 2000; Banci et al., 2013; Dailey and Dailey, 2002; Jung et al., 2000).|doi=10.7554/elife.33953.013 |doi-access=free }}</ref> Sadržaj koji treba naučiti organizovan je oko problema dok ga učenici definišu i formulišu moguća rešenja.<ref>{{Cite journal|last1=Neufeld|first1=V R|last2=Barrows|first2=H S| date = November 1974|title=The "McMaster Philosophy"|url=http://dx.doi.org/10.1097/00001888-197411000-00004|journal=Academic Medicine|volume=49|issue=11|pages=1040–50|doi=10.1097/00001888-197411000-00004|issn=1040-2446}}</ref>
-Formiraju se male grupe, najčešće broje pet do osam članova, predstavlja im se problem iz stvarnog života. Uz  vođstvo fasilitatora, učenici postavljaju ciljeve učenja, precizno definišu problem, izlažu [[Хипотеза|hipoteze]] i razmatraju koje korake treba preduzeti i šta treba da nauče da bi rešili problem. Učenici samostalno uče, prikupljaju resurse i preduzimaju neophodne korake za rešavanje problema. Učenici dobijaju povratne informacije o svojim rešenjima, rezimiraju svoje učenje i razmišljaju o svojim postupcima i rešenjima.<ref>{{Cite journal|last=Scott|first=Kimberly S.|date=2017-03-01|title=An Integrative Framework for Problem-Based Learning and Action Learning: Promoting Evidence-Based Design and Evaluation in Leadership Development|url=https://doi.org/10.1177/1534484317693090|journal=Human Resource Development Review|language=en|volume=16|issue=1|pages=3–34|doi=10.1177/1534484317693090|issn=1534-4843}}</ref>
+Formiraju se male grupe, najčešće broje pet do osam članova, predstavlja im se problem iz stvarnog života. Uz  vođstvo fasilitatora, učenici postavljaju ciljeve učenja, precizno definišu problem, izlažu [[Хипотеза|hipoteze]] i razmatraju koje korake treba preduzeti i šta treba da nauče da bi rešili problem. Učenici samostalno uče, prikupljaju resurse i preduzimaju neophodne korake za rešavanje problema. Učenici dobijaju povratne informacije o svojim rešenjima, rezimiraju svoje učenje i razmišljaju o svojim postupcima i rešenjima.<ref>{{Cite journal|last=Scott|first=Kimberly S.|date=2017-03-01|title=An Integrative Framework for Problem-Based Learning and Action Learning: Promoting Evidence-Based Design and Evaluation in Leadership Development|url=https://doi.org/10.1177/1534484317693090|journal=Human Resource Development Review|language=en|volume=16|issue=1|pages=3–34|doi=10.1177/1534484317693090|s2cid=151817246 |issn=1534-4843}}</ref>
 == Aktivno učenje ==
-Američki filozof [[Џон Дјуи|Džon Djui]] je početkom prošlog veka u svojoj knjizi [[„Demokratija i obrazovanje“]] napisao da učenje podrazumeva nešto što pojedinac uči dok radi.<ref>{{Cite journal| date = October 1916|title=Historical Introduction to Mathematical Literature. By G.A. Miller. Pp. xiv+ 302. 7s. net. 1916. (New York: The Macmillan Company; London: Macmillan and Co., Ltd.)|url=http://dx.doi.org/10.2307/3604201|journal=The Mathematical Gazette|volume=8|issue=125|pages=318–319|doi=10.2307/3604201|issn=0025-5572}}</ref> Učenje je aktivna i lično sprovedena radnja.<ref name="#3">{{Cite journal|last=Martin|first=Ian|date=1999-12-01|title=Vseživljenjsko učenje za aktivno demokracijo: Razširitev političnega diskurza|url=http://dx.doi.org/10.4312/as.5.4.55-57|journal=Andragoška spoznanja|volume=5|issue=4|pages=55–57|doi=10.4312/as.5.4.55-57|issn=2350-4188}}</ref> Učenje podrazumeva relativno trajne promene u ponašanju osobe koje se javljaju kao posledica iskustva pojedinca.<ref>{{Cite journal|last=Bačić|first=Arsen|date=2020-11-24|title=Prikaz knjige: Branko Smerdel, “Ustavno uređenje Europske Hrvatske”, II. izmijenjeno i dopunjeno izdanje, Narodne novine, Zagreb, srpanj 2020.|url=http://dx.doi.org/10.3935/zpfz.70.5.05|journal=Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu|volume=70|issue=5|pages=709–715|doi=10.3935/zpfz.70.5.05|issn=0350-2058}}</ref>
+Američki filozof [[Џон Дјуи|Džon Djui]] je početkom prošlog veka u svojoj knjizi [[„Demokratija i obrazovanje“]] napisao da učenje podrazumeva nešto što pojedinac uči dok radi.<ref>{{Cite journal| date = October 1916|title=Historical Introduction to Mathematical Literature. By G.A. Miller. Pp. xiv+ 302. 7s. net. 1916. (New York: The Macmillan Company; London: Macmillan and Co., Ltd.)|url=http://dx.doi.org/10.2307/3604201|journal=The Mathematical Gazette|volume=8|issue=125|pages=318–319|doi=10.2307/3604201|jstor=3604201 |s2cid=119517965 |issn=0025-5572}}</ref> Učenje je aktivna i lično sprovedena radnja.<ref name="#3">{{Cite journal|last=Martin|first=Ian|date=1999-12-01|title=Vseživljenjsko učenje za aktivno demokracijo: Razširitev političnega diskurza|url=http://dx.doi.org/10.4312/as.5.4.55-57|journal=Andragoška spoznanja|volume=5|issue=4|pages=55–57|doi=10.4312/as.5.4.55-57|issn=2350-4188}}</ref> Učenje podrazumeva relativno trajne promene u ponašanju osobe koje se javljaju kao posledica iskustva pojedinca.<ref>{{Cite journal|last=Bačić|first=Arsen|date=2020-11-24|title=Prikaz knjige: Branko Smerdel, "Ustavno uređenje Europske Hrvatske", II. izmijenjeno i dopunjeno izdanje, Narodne novine, Zagreb, srpanj 2020.|url=http://dx.doi.org/10.3935/zpfz.70.5.05|journal=Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu|volume=70|issue=5|pages=709–715|doi=10.3935/zpfz.70.5.05|s2cid=230632112 |issn=0350-2058}}</ref>
-Mnogi su smatrali da je najbolji način učenja raditi ono što treba naučiti. Na primer, [[Morgan Vilijam|Morgan]] i [[Streb Metju|Streb]] govore o „učenju kroz iskustvo“ ili „učenju radeći“ i objašnjavaju da takvo učenje pomaže učenicima da primene naučeno u svakodnevnom životu.<ref>{{Cite journal|last=Morgan|first=William|last2=Streb|first2=Matthew| date = March 2001|title=Building Citizenship: How Student Voice in Service-Learning Develops Civic Values|url=http://dx.doi.org/10.1111/0038-4941.00014|journal=Social Science Quarterly|volume=82|issue=1|pages=154–169|doi=10.1111/0038-4941.00014|issn=0038-4941}}</ref>
+Mnogi su smatrali da je najbolji način učenja raditi ono što treba naučiti. Na primer, [[Morgan Vilijam|Morgan]] i [[Streb Metju|Streb]] govore o „učenju kroz iskustvo“ ili „učenju radeći“ i objašnjavaju da takvo učenje pomaže učenicima da primene naučeno u svakodnevnom životu.<ref>{{Cite journal|last1=Morgan|first1=William|last2=Streb|first2=Matthew| date = March 2001|title=Building Citizenship: How Student Voice in Service-Learning Develops Civic Values|url=http://dx.doi.org/10.1111/0038-4941.00014|journal=Social Science Quarterly|volume=82|issue=1|pages=154–169|doi=10.1111/0038-4941.00014|s2cid=146294926 |issn=0038-4941}}</ref>
-Aktivno učenje podrazumeva napore učenika da aktivno gradi svoje znanje, stoga se aktivno učenje može definisati i kao aktivnost koju učenici rade kako bi izgradili znanje i razumevanje o određenoj oblasti.<ref>{{Citation|title=Active Learning|url=http://dx.doi.org/10.1016/b978-0-12-814702-3.00004-4|publisher=Elsevier|date=2019|accessdate=2021-10-01|pages=61–72|first=Cynthia J.|last=Brame}}</ref> Aktivnosti se razlikuju, ali sve zahtevaju od učenika [[Метакогниција|metakogniciju]], razmišljanje učenika o sopstvenom učenju koje pruža vezu između aktivnosti i učenja.<ref name="#3"/>
+Aktivno učenje podrazumeva napore učenika da aktivno gradi svoje znanje, stoga se aktivno učenje može definisati i kao aktivnost koju učenici rade kako bi izgradili znanje i razumevanje o određenoj oblasti.<ref>{{Citation|chapter=Active Learning|chapter-url=http://dx.doi.org/10.1016/b978-0-12-814702-3.00004-4|publisher=Elsevier|date=2019|accessdate=2021-10-01|pages=61–72|first=Cynthia J.|last=Brame|title=Science Teaching Essentials |doi=10.1016/b978-0-12-814702-3.00004-4 |isbn=9780128147023 }}</ref> Aktivnosti se razlikuju, ali sve zahtevaju od učenika [[Метакогниција|metakogniciju]], razmišljanje učenika o sopstvenom učenju koje pruža vezu između aktivnosti i učenja.<ref name="#3"/>
 == Reference ==