Хипотеза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алгоритам за постављање теорије научним методом

Хипотеза (грч. υποθεσις) од подложено, подметање; наслућивање, претпоставка о разлозима, узроцима, силама, законима, односима која служи за решење проблема, за испуњавање празнина искуства, за успостављање веза, за опојмљивање закономерности; хипотезом се назива таква објашњавајућа претпоставка посебно онда када јој се признаје неки вероватносни садржај.

Начини ли се претпоставка само као покушај, да би се решио неки проблем, говори се о радној хипотези; ако се она не признаје као исправна, али се ипак показује као практично целисходна за обраду неког проблема, тада се говори о фикцији.

Уколико је реч о теоријски недоказивом, али за спровођење неке замисли неопходном наслућивању, тада је на делу постулат, или, у случају да примењене појмове не затичемо, него сами производимо, поставка. Хипотеза треба да се поткрепи (поткрепљивање, верификација).

Хипотеза у математици[уреди]

У математици, хипотеза је математички исказ који изгледа да је вероватно тачан, али његова тачност није формално доказана по правилима математичке логике. Када се нека хипотеза формално докаже, она добија статус теореме, и може се даље користити без ризика у конструкцији других формалних математичких доказа. Све до тада, сваки доказ у коме се користи хипотеза и сам резултује хипотезом све док се не разреши статус хипотезе коришћене у доказу.

Чувена хипотеза је до скора била Велика Фермаова теорема. Она је вековима погрешно називана теоремом, јер је Пјер Ферма тврдио да ју је доказао. Више од три стотине година, доказивање ове теореме је мучило математичаре, док Ендру Вајлс није пронашао доказ крајем 20. века. Још неке познате хипотезе су Риманова хипотеза, П=НП проблем, Колацова хипотеза, Поенкареова хипотеза (доказана) и Појина хипотеза (оповргнута).

Види још[уреди]