Чејн-Стоуксово дисање

С Википедије, слободне енциклопедије
Чејн-Стоуксово дисање
Упоредни графички приказ Чејн-Стоуксовог и нормалног дисања
Специјалностипулмологија

Чејн-Стоксово дисање је посебан облик патолошког дисања код кога се се периодично смјењују растућа хиперпнеја и апнеје тако да дисајни циклус траје 45 секунди до 3 минуте.[1] Најчешће се јавља код срчане инсуфицијенције.[2][3]

Историја[уреди | уреди извор]

Овај облик патолошког дисања добио је назив по лекарима Јохну Цхеинеу и Виллиаму Стокесу, који су га први описали у 19. веку.[4][5]

Израз је постао широко познат, након што је коришћен у Совјетском Савезу после смрти Стаљина 1953. године, који је према писању совјетска штампе који је у оквиру основне болести имао нападе Чејн-Стоксовог дисања.[6][7] Лекари по којима је овај облик дисања добио назив Чејн-Стоксово дисање

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Графички приказ Чејн-Стоуксовог и други патолошких облика дисања

Чејн-Стоксово дисање се састоји од понављајућег смењивања периода повећања и смањења волумена дисања и апночних пауза,односно од дубоког дисања и апнеје у редовним временским интервалима. Периоди апнеје трају 15-60 сец и бивају праћени вентилацијама које се повећавају у волумену до достизања пика, после кога се вентилације снижавају поново до апнеје. Трајање дисајних фаза је 30-40 циклуса.[2][3]

Карактеристично за овај поремећај дисања је да у фази хипервентилације у алвеоларним просторима долази до прекомерног избацивања угљен-диоксида и развоја хипокапније која условљава постепено снжење вентилације. Међутим код ових болесника је хипокапнија присутна чак и у фази смањеног дисања. Због тога се сматра да је у основи поремећаја повећана остељовост на ПаЦО2.[8]

Узроци могу укључивати затајење срца, затајење бубрега, тровање наркотицима и повишен интракранијални притисак.[1]

У стабилно, физиолошком стању стопа продикција ЦО2 једнака је нето брзини којом се он издише из тела у спољашњу средину (под претпоставком да у спољашњем ваздуху нема ЦО2), и једнака је оптималној концентрације ЦО2 у телу. Међутим у патолошким стањима Чејн-Стоуксовим дисање се може сажето приказати као апнеја која доводи до повећања ЦО2 у алвеоларном ваздуху што узрокује прекомерну компензацијску хипервентилацију, која потом узрокује смањену концентрацију ЦО2 и поново доводи до апнеје, односно покретања циклуса поремећеног дисања.[1]

Могући узроци[уреди | уреди извор]

Срчана инсуфицијенција је један од најчешћих узрока овог типа дисања

Чејн-Стоуксово дисање се најчешће јавља код:[2][3]

  • инсуфицијенције левог срца,[9][10]
  • можданог удара,
  • хипонатремије,
  • ендогених интоксикација — уремија, деловања наркотика (тровање морфином)
  • старијих особ у сну, због одложеног одговора неуроргулаторног механизма регулације дисања,
  • оштећења можданог стабла након трауматичних повреда мозга — због прекида еферентних путева код неуролошких порермећаја изнад можданог стабла.[8]
  • тумора мозга,
  • неких случајева, иначе здравих људи током спавања на великим висинама
  • тровања угљен-моноксидом, заједно са синкопом или комом.[11]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Клиничка слика овог типа патолошког дисања је врло динамична. Настаје као последица било којих стања која снижавају прилив крви у мождано стабло што има за последицу успоравања аферентних импулса ка респираторном центру, и чест је случај код инсуфицијенције левог срца.[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Wхат ис Цхеyне-Стокес респиратион? А бриеф Цхеyне-Стокес дефинитион”. Слееп Апнеа (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-28. 
  2. ^ а б в Халл, Јохн (2011). Гуyтон анд Халл теxтбоок оф медицал пхyсиологy (12тх ед.). Пхиладелпхиа, Па.: Саундерс/Елсевиер. ISBN 978-1-4160-4574-8. стр. 5.
  3. ^ а б в г Rudrappa, Mohan; Modi, Pranav; Bollu, Pradeep C. (2020), Cheyne Stokes Respirations, StatPearls Publishing, PMID 28846350, Приступљено 2021-01-28 
  4. ^ J. Cheyne: A case of apoplexy in which the fleshy part of the heart was converted into fat. Dublin Hospital Reports, 1818, 2: 216-223. Reprinted in F. A. Willius & T. E. Keys: Cardiac Classics, 1941, pp. 317-320
  5. ^ William Stokes (1854), Fatty degeneration of the heart. In his: The Diseases of the Heart and Aorta Dublin, by alok mishra pp. 320–327.
  6. ^ Gessen, Masha (6. 3. 2018). „"The Death of Stalin" Captures the Terrifying Absurdity of a Tyrant”. The New Yorker (на језику: енглески). 
  7. ^ Wolf J, Narkiewicz K. Managing comorbid cardiovascular disease and sleep apnea with pharmacotherapy. Expert Opin Pharmacother. 2018 Jun;19(9):961-969
  8. ^ а б Ali J. Sumer WL, Levitzky MG, eds. Pulmonary pathophisiology. clinical approach. 3rd eclition Toronto The MeGrew Hill companies: 2010
  9. ^ Lanfranchi PA, Braghiroli A, Bosimini E, et al. (1. 3. 1999). „Прогностиц валуе оф ноцтурнал Цхеyне–Стокес респиратион ин цхрониц хеарт фаилуре”. Цирцулатион. 99 (11): 1435—40. ПМИД 10086966. дои:10.1161/01.цир.99.11.1435. 
  10. ^ Брацк Т, Тхüер I, Цларенбацх ЦФ, et al. (1. 11. 2007). „Даyтиме Цхеyне–Стокес респиратион ин амбулаторy патиентс wитх севере цонгестиве хеарт фаилуре ис ассоциатед wитх инцреасед морталитy”. Цхест. 132 (5): 1463—71. ПМИД 17646230. дои:10.1378/цхест.07-0121. 
  11. ^ Тхе Диагносис оф Ступор анд Цома бy Плум анд Поснер. ISBN 978-0-19-513898-6.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Чејн-Стоуксово дисање на Викимедијиној остави

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).