Чигре
| Чигре Временски распон: Рани миоцен до данас
| |
|---|---|
| |
| Велика ћубаста чигра у перју прве године | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Цхордата |
| Класа: | Авес |
| Ред: | Цхарадрииформес |
| Породица: | Ларидае |
| Потпородица: | Стернинае |
| Родови | |
Чигре (лат. Sterninae), су потпородица птица у реду мочварица. Чигре су у блиском сродству са галебовима.
Изглед[уреди | уреди извор]
Врсте рода Sterna имају витко тело, дуга крила и рачваст реп, па су зато понекада зване „морске ластате”. Перје им је најчешће бело, сиво или црно, али неке врсте имају благи ружичасти сјај на грудима почетком сезоне парења. Ова боја брзо избледи након што ове птице дођу до територија за гнежђење. Младунци су најчешће смеђе боје. Код врста рода Chlidonias и Anous перје је тамније или црно. Larosterna inca је упадљиво другачија од осталих чигри по реси код уста и белим „брковима”. Веће чигре су мање окретне и грациозне од других. Кљунови чигри могу бити различити, од облика пинцете до бодежа, што једним делом зависи и од величине њиховог плена. Често су светложути, црвени или црни. Иако имају пливаћу кожицу између прстију, ретко проводе много времена у води.
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Чигре настањују цели свет, осим станишта која су под вечним ледом.[1][2][3] Гнезде се на свим континентима, укључујући и Антарктик. Станишта су им приобалне и отворене воде, али и реке, баре и мочваре. Упркос распрострањености, неке врсте имају ограничен простор пребивања (станиште). Чигре се деле на морске и барске чигре. Морске чигре се гнезде на плажама или острвима и граде једноставна гнезда, која су само удубљења у песку. Неке се гнезде и у сланим мочварама. Барске чигре углавном настањују унутрашњост континената, око слатководних бара, река и језера. Граде плутајуће гнездо, које учврсте травама да их не би одела вода за време поплава. Многе чигре се далеко селе, а најдуже се сели арктичка чигра (45.000 км).[4]
Размножавање[уреди | уреди извор]
Као и многе друге морске птице, чигре су дуговечне. Није неоубичајен век од 33 године. Почињу се гнездити са две године живота. Код тропских врста се то дешава касније, у шестој години. Обично остају доживотни партнери.[1][5] Ван сезоне гнежђења, та веза се прекида, али се партнери састају на почетку сваке сезоне гнеждења. Гнезде се у колонијама које се понекад састоје од милиона птица. Удварање је врло сложено. Легло варира од једног јајета код тропских врста до 2-3 јаја код других. Оба пола инкубирају јаја 3-4 недеље.[6]
Врсте[уреди | уреди извор]
Кладограм приказује односе између родова чигри, и тренутно признате врсте на бази изучавања митохондријске ДНК:[7][8][9]
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Кладограм на бази рада Бриџа et al (2005). Procelsterna ДНК није био доступан за анализу, али је познато да се тај род обично налази између Anous и Gygis[9] |
- Род Anous:
- Род Procelsterna:
- Род Gygis:
- Род Onychoprion:
- Род Sternula:
- Sternula nereis
- Sternula balaenarum
- Sternula albifrons
- Sternula saundersi (пре је сматрана подврстом Sternula albifrons)
- Sternula antillarum (пре је сматрана подврстом Sternula albifrons)
- Sternula superciliaris
- Sternula lorata
- Род Phaetusa:
- Род Hydroprogne:
- Род Gelochelidon:
- Род Larosterna:
- Род Chlidonias:
- Род Thalasseus:
- Род Sterna:
- Sterna forsteri
- Sterna trudeaui
- Sterna hirundo
- Sterna dougallii
- Sterna striata
- Sterna sumatrana
- Sterna hirundinacea
- Sterna vittata
- Sterna virgata
- Sterna paradisaea
- Sterna aurantia
- Sterna acuticauda (могуће да спада у род Chlidonias)
- Sterna repressa (могуће да спада у род Chlidonias)
-
Anous stolidus -
Gygis alba са рибом у кљуну. -
Onychoprion fuscatus -
Sternula antillarum -
Hydroprogne caspia -
Gelochelidon nilotica -
Sterna aurantia, одрасли и младунац.
-_Adult_%26_Immature_W_IMG_9721.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Гоцхфелд & Бургер (1996) пп. 624–645.
- ^ де Пиетри, Ванеса L; Цостеур, Лоïц; Гüнтерт, Марцел; Маyр, Гералд (2011). „А ревисион оф тхе Лари (Авес, Цхарадрииформес) фром тхе еарлy Миоцене оф Саинт-Гéранд-ле-Пуy (Аллиер, Франце)”. Јоурнал оф Вертебрате Палеонтологy. 31 (4): 812—828. дои:10.1080/02724634.2011.586663.
- ^ Харрисон 1988, стр. 370–371
- ^ Егеванг, Царстен; Стенхоусе, Иаин Ј; Пхиллипс, Рицхард А; Петерсен, Аевар; Фоx, Јамес W; Силк, Јанет Р D (2010). „Трацкинг оф Арцтиц тернсСтерна парадисаеа ревеалс лонгест анимал мигратион” (ПДФ). Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 107 (5): 2078—2081. ПМЦ 2836663
. ПМИД 20080662. дои:10.1073/пнас.0909493107. Архивирано из оригинала (ПДФ) 23. 09. 2015. г. Приступљено 11. 01. 2019.
- ^ Нисбет, Иан C Т; Бридге, Ели С.; Сзцзyс, Патрициа; Хеидингер, Бритт Ј (2007). „Сеxуал диморпхисм, фемале-фемале паирс, анд тест фор ассортативе матинг ин Цоммон Тернс”. Wатербирдс. 30 (2): 169—179. ЈСТОР 4501815. дои:10.1675/1524-4695(2007)30[169:сдфпат]2.0.цо;2.
- ^ „Тхе Wхите Терн Гyгис алба (Спаррман, 1786)” (ПДФ). Тхреатенед Специес Информатион. Неw Соутх Wалес Натионал Паркс анд Wилдлифе Сервице. Архивирано из оригинала (ПДФ) 05. 08. 2008. г. Приступљено 15. 05. 2013.
- ^ Моyнихан, M (1959). „А ревисион оф тхе фамилy Ларидае”. Америцан Мусеум Новитатес. 1928: 1—42.
- ^ Цоллинсон, M (2006). „Сплиттинг хеадацхес? Рецент таxономиц цхангес аффецтинг тхе Бритисх анд Wестерн Палаеарцтиц листс” (ПДФ). Бритисх Бирдс. 99 (6): 306—323. Архивирано из оригинала (ПДФ) 08. 08. 2020. г. Приступљено 11. 01. 2019.
- ^ а б Бридге, Ели С; Јонес, Андреw W.; Бакер, Аллан Ј (2005). „А пхyлогенетиц фрамеwорк фор тхе тернс (Стернини) инферред фром мтДНА сеqуенцес: имплицатионс фор таxономy анд плумаге еволутион” (ПДФ). Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 35: 459—469. ПМИД 15804415. дои:10.1016/ј.yмпев.2004.12.010. Архивирано из оригинала (ПДФ) 12. 04. 2016. г. Приступљено 11. 01. 2019.
- ^ „Цоусерс, ноддиес, гуллс, тернс, аукс анд сандгроусе”. Интернатионал Орнитхологицал Цонгресс. Архивирано из оригинала 06. 05. 2014. г. Приступљено 11. 01. 2015.
Литература[уреди | уреди извор]
- Барлоw, Цливе; Wацхер, Тим; Дислеy, Тонy (1997). А Фиелд Гуиде то Бирдс оф Тхе Гамбиа анд Сенегал. Робертсбридге: Пица Пресс. ИСБН 978-1-873403-32-7.
- Броокес, Иан (едитор-ин-цхиеф) (2006). Тхе Цхамберс Дицтионарy, нинтх едитион. Единбургх: Цхамберс. ИСБН 978-0-550-10105-1.
- Буртон, Роберт (1985). Бирд Бехавиоур. Лондон: Гранада Публисхинг. ИСБН 978-0-246-12440-1.
- Цонстантине, Марк (2006). Тхе Соунд Аппроацх то бирдинг: а гуиде то ундерстандинг бирд соунд. Тхе Соунд Аппроацх. Пооле: Тхе Соунд Аппроацх. ИСБН 978-90-810933-1-6.
- Цолес, Бриан (2007). Ессентиалс оф Авиан Медицине анд Сургерy. Оxфорд: Wилеy. ИСБН 978-1-4051-5755-1.
- Гоцхфелд, M; Бургер, Ј. "Фамилy Стернидае (Тернс)" пп. 624–667 ин дел Хоyо, Јосеп; Еллиотт, Андреw; Саргатал, Јорди, ур. (1996). Хандбоок оф Бирдс оф тхе Wорлд. 3: Хоатзин то Аукс. Барцелона: Лyнx Едиционс. ИСБН 978-84-87334-20-7.
- Харрисон, Петер (1988). Сеабирдс: Ан Идентифицатион Гуиде. Лондон: Цхристопхер Хелм. ИСБН 978-0-7470-1410-2.
- Хуме, Роб (1993). Тхе Цоммон Терн. Лондон: Хамлyн. ИСБН 978-0-540-01266-4.
- Хуме, Роб; Пеарсон, Бруце (1993). Сеабирдс. Лондон: Хамлyн. ИСБН 978-0-600-57951-9.
- Хуттон, Фредерицк Wолластон; Друммонд, Јамес (2011) [1904]. Тхе анималс оф Неw Зеаланд: ан аццоунт оф тхе доминион'с аир-бреатхинг вертебратес (репринт изд.). Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-1-108-04002-0.
- Јоблинг, Јамес А (2010). Тхе Хелм Дицтионарy оф Сциентифиц Бирд Намес (ПДФ). Лондон: Цхристопхер Хелм. ИСБН 978-1-4081-2501-4.
- Линнаеус, C (1758). Сyстема натурае пер регна триа натурае, сецундум цлассес, ординес, генера, специес, цум цхарацтерибус, дифферентиис, сyнонyмис, лоцис. Томус I. Едитио децима, реформата. (на језику: Латин). Холмиае [Стоцкхолм]: Лаурентии Салвии.
- Лоцкwоод, W Б (1984). Оxфорд Боок оф Бритисх Бирд Намес. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-214155-2.
- Лyтхгое, Ј Н (1979). Тхе Ецологy оф Висион. Оxфорд: Цларендон Пресс. ИСБН 978-0-19-854529-3.
- Маехр, Давид С; Кале, Херберт W (2005). Флорида'с Бирдс. Сарасота: Пинеаппле Пресс. ИСБН 978-1-56164-335-6.
- Мерриам-Wебстер (2014). „Терн - Дефинитион анд Море фром тхе Фрее Мерриам-Wебстер Дицтионарy”. Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 11. 01. 2014.
- Неwтон, Иан (2010). Бирд Мигратион (Цоллинс Неw Натуралист Либрарy 113). Лондон: Цоллинс. ИСБН 978-0-00-730732-6.
- Олсен, Клаус Маллинг; Ларссон, Ханс (1995). Тернс оф Еуропе анд Нортх Америца. Лондон: Цхристопхер Хелм. ИСБН 978-0-7136-4056-4.
- Перринс, Цхристопхер M; Арлотт, Норман (1987). Неw генератион гуиде то тхе бирдс оф Бритаин анд Еуропе. Аустин: Университy оф Теxас Пресс. ИСБН 978-0-292-75532-1.
- Ротхсцхилд, Мириам; Цлаy, Тхереса (1953). Флеас, Флукес анд Цуцкоос. А студy оф бирд параситес. Лондон: Цоллинс.
- Синцлаир, Сандра (1985). Хоw Анималс Сее: Отхер Висионс оф Оур Wорлд. Бецкенхам, Лондон: Цроом Хелм. ИСБН 978-0-7099-3336-6.
- Стееле, Јохн Х; А, Тхорпе Стеве; Турекиан, Карл К, ур. (2001). Енцyцлопедиа оф Оцеан Сциенцес. Лондон: Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-0-12-227430-5.
- Свенссон, Ларс; Мулларнеy, Киллиан; Зеттерстром, Дан; Грант, Петер (1999). Цоллинс Бирд Гуиде. Лондон: Цоллинс. ИСБН 978-0-00-219728-1.
- Таккен, Wиллем; Кнолс, Барт Г Ј, ур. (2007). Емергинг пестс анд вецтор-борне дисеасес ин Еуропе. Wагенинген: Wагенинген Ацадемиц Публисхерс. ИСБН 978-90-8686-053-1.
- Турнер, Wиллиам. Еванс, А Х, ур. Турнер он Бирдс (Ауиум прæципуарум, qуарум апуд Плиниум ет Аристотелем ментио ест, бреуис ет суццинцта хисториа) (1903 изд.). Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. Приступљено 11. 01. 2014. „'хуиус генерис ест & алиа паруа ауис, нострати лингуа стерна апеллата 'Тхере ис анотхер смалл бирд оф тхис тyпе, цаллед Стерн ин лоцал диалецт”
- Wатлинг, Дицк (2003). А Гуиде то тхе Бирдс оф Фији анд Wестерн Полyнесиа. Сува, Фији: Енвиронментал Цон-султантс. ИСБН 978-982-9030-04-7.
- Зиеглер, Харрис Пхилип; Бисцхоф, Ханс-Јоацхим, ур. (1993). Висион, Браин, анд Бехавиор ин Бирдс: А цомпаративе ревиеw. Цамбридге: МИТ Пресс. ИСБН 978-0-262-24036-9.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Терн видеос Архивирано на сајту Wayback Machine (12. октобар 2009) он тхе Интернет Бирд Цоллецтион