Миоцен

Из Википедије, слободне енциклопедије

Миоцен (симбол M[1]) је геолошка епоха неогена која покрива период од пре око 23,03 до 5,332 милиона година. Миоцен је именовао сер Чарлс Лајел. Назив „миоцен“ води порекло од грчких речи μείων (грч. meiōn, „мање“) и καινός (грч. kainos, „ново“),[2] и значи „мање недавно“, јер има 18% мање морских бескичмењака него плиоцен. Миоцен прати епоху олигоцена, а праћен је плиоценом.

Живи свет[уреди]

Примати су се раширили подељени током епохе миоцена, постајући широко распростањени по старом свету. У ствари, до краја ове епохе, људски преци су се одвојили од предака шимпанзи пратећи њихов сопствени еволуциони пут. Као и у олигоцену, травната површина је наставила да се шири док је опсег шуме ишчезавао. У миоценским морима, шуме алги су се први пут појавиле и ускоро су постале један од најпродуктивнијих земљиних екосистема.[3] Животиње и биљке миоцена биле су потпуно прилагођене. Птице и сисари били су добро утемељени. Ајкуле, делфини и алге су се ширили. Миоценска епоха је од посебног значаја за геологе и палеоклиматологе јер су се главне фазе подизања Хималаја догодиле током ње, утичући на монсунске циклусе у Азији, који су повезани са глацијацијама на северној хемисфери.[4]

Стадијуми[уреди]

Панонско море на подручју данашње Србије и средње Европе у епохи миоцена

Стадијуми фауне миоцена од најмлађег ка најстаријем именовани су типично у складу са Међународном комисијом за стратиографију:[5]

Понт
Панон
Сармат
Баден
Карпат
Отнанг
Егенбург
Егер

Ове подподеле у оквиру миоцена дефинисане су релативним обиљем различитх врста кречњачких нанофосила и фораминифера (једноћелијских протиста с наговештајем љуске).

Референце[уреди]

  1. ^ „Geologic Age Symbol Font (StratagemAge)“. USGS. 99-430 Приступљено 22. 6. 2011.. 
  2. ^ „Miocene“. Online Etymology Dictionary Приступљено октобар 2013. 
  3. ^ Миоцен, ВВС
  4. ^ An Zhisheng, John E. Kutzbach, Warren L. Prell & Stephen C. Porter (2001). „Evolution of Asian monsoons and phased uplift of the Himalaya Tibetan plateau since Late Miocene times“. Nature 411 (6833): 62–66. DOI:10.1038/35075035. 
  5. ^ Rohde, Robert A. (2005). „GeoWhen Database“. 

Литература[уреди]

  • Cox, C. Barry & Moore, Peter D. (1993): Biogeography. An ecological and evolutionary approach (5th ed.). Blackwell Scientific Publications, Cambridge. ISBN 0-632-02967-6
  • Ogg, Jim (2004): Overview of Global Boundary Stratotype Sections and Points (GSSP's)

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Миоцен