Чланак прста

С Википедије, слободне енциклопедије

Чланци прстију, уобичајено и фаланге (лат. пхалангес) су кости у шакама и стопалима већине кичмењака. Код примата, палац руку и стопала имају по два чланка, док остали прсти имају по три. Ови чланци се класифицирају као дуге кости.[1][2][3][4]

Структура[уреди | уреди извор]

Кости стопала

Чланци су кости које чине однову прстију руку и прстију стопала. У људском тијелу има 56 фаланги, са по 14 на свакој руци и нози. Сваки прст шаке и ноге, осим палаца има по три фаланге, а палчеви по две. Средњи и крајњи дистални чланак су често спојени (симпхалангизам).[5] Фаланге шаке су обично познати као прсти, а фаланге ногу. од њих се разликују по томе што су често краће и стиснуте, посебно у проксималним чланцима, тј. онима који су најближи телу.

Чланци де именују према проксималном, средњем или дисталном положају и према прсту у којоем се налазе. Проксималне фаланге су оне који су најближе шаци или стопалу. У шаци су наглашени квргави крајеви проксималних фаланги, који се често називају кољенца или главице. Проксималне фаланге су оне које се зглобљавају с метакарпусним костима на руци или метатарзусним стопала у метакарпофалангном или метатарзофалангном зглобу . Интермедијарни фаланга није само средња по мјесту, већ обично и по величини. Палац и велики ножни прст не посједују средну фалангу. Дисталне фаланге су кости на врховима прстима руку или ногу. Проксималне, средње и дисталне фаланге се међусобно зглобљавају преко међучланчаних зглобљавања.[6]

Анатомија чланчаних костију[уреди | уреди извор]

Сваки чланак се састоји од централног дела, званог тело, и два завршна наставка

  • Тијало глатко са сваке стране, на дланској страни конкавно, а конвексно на надланичној површини. Његове стране су означене храпавим подручјем за прикопчавање влакнастих нити тетива на флексорским мишићима. Они омогућавају куцкање и друге покрете према доље.
  • Проксимални наставак костију првог реда су овални, удубљени на зглобној површини, постранице шири него уздуж. Овај наставак сваке кости другог и трећег реда има двоструко удубљење које је подијељено медијалним гребеном.
  • Дистални наставак је мањи од проксималног, а сваки крај завршава у два зглпбна кондила, одвојена плитким жлијебом; зглобна површина простире се даље на дланској него на дорзалној површини, а то стање најбоље је назначено у костима у првом реду.

У стопалу, проксималне фаланге имају тијело које се компримирано од једне на другу страну, конвексно горе и конкавне испод. Основа је конкавна, а глава представља дланску површину за зглобљавање са другом фалангом. Средње су изузетно мале и кратке, али доста шире од проксималних. Дисталне фаланге, у односу на дисталне фаланге прста, су мање и спљоштене одозго према доље; сваке представља широку базу за артикулацију са одговарајућом кост у другом реду и проширени дистални наставак за подршку ноктију и на крају ножног палца.

Дистални чланак[уреди | уреди извор]

У шаци, дисталне фаланге су на дланској површини глатке, мале и са заобљеним, повишеним потковичастим површинама дланске стране, које подржавају пулпу прста.[7][8]

Фаланга палца има изражено хватиште за мишић мусцулус леxор поллицис лонгус (асиметрично према радијалној страни), унгуал јаме и пар неједнаких лакатних бодљи (улнарне су истакнутије). Ова асиметрија је потребна за осигурање да се палчана пулпа увијек сусреће са пулпом другог прста, што је остеолошка конфигурација која пружа максималну контактну површину са додирујућим костима објектима.[9]

У стопалу, дистални чланци су на леђној површини глатки. Највећи су проксимално и сужавају се на дисталном крају. Проксимални дио фаланги представља широку базу за артикулацију са средњом фалангом и једним јепроширеним дисталним наставком екстремитета за подршку ноктију и на крају великог прста (ножног палца).[7]. Фаланга завршава у облику полумесечасте храпаве капе кости епифизаепифизе  – апексног чуперка (или копитасте кврге/наставка) која покрива већи дио фаланге на дланској страни него на надланичној. Двије бочне копитасте бодље пројицирају се проксимално од апексног чуперка. У непосредној близини базе осовине су двије бочне квржице.. Између њих, проксимално се протеже гребен у облику слова V, који служи као хватиште за мишић мусцулус флеxор поллицис лонгус. Још један гребен у бази служи за хватиште екстензорских апонеуроза. Хватиште флексора се додирује са двије копитастом јаме – дисталном и проксималном.[10]

Функција[уреди | уреди извор]

Палац и каћипртс десне шаке, током прецизирања јастучића за хватање у лакатној страни.[9]

Дистални фаланге папкара носе и нокте и канџе, које се код примата се називају копитастефаланге.

Развој[уреди | уреди извор]

Број фаланги у животиња често се изражава као "чланчана формула" која указује на број фаланги у прстима, почевши од најдубље медијалне или проксималне.

У дисталним фалангама шаке, центар окоштавања за тијела појављује се на дисталном наставку чланка, умјесто на средини тијела, као иу другим фалангама. Осим тога, у свим костима шаке, дисталне фаланге прве окоштају.[7]‍:6б. 3. Тхе Пхалангес оф тхе Ханд

Остале животиње[уреди | уреди извор]

Већина копнених сисара, укључујући и људе, имају форулу чланака: 2-3-3-3-3 и у шаци и у стопалу. Примитивни гмизавци, типски су имали формулу 2-3-4-4-5, а њихова својства, одржала су се и код многих каснијих облика, као и сисарсколики гмизаваци. Формула фаланги перајара китова (морских сисара) је 2-12-8. У кичмењака, проксималне фаланге имају сличан размјештај у одговарајућим удовима, било да су шапа, крило или пераје. У многим врстама, оне су најдуже и најдебље фаланге ("прстне" кости). Средња фаланга, такођер има одговарајуће мјесто у њиховим удовима, било да су шапа, крило, копито или пераје.

Дисталне фаланге су код већих сисара у облику купе, укључујући и већину примата, али релативно су широке и глатке код људи.

Примати[уреди | уреди извор]

Поређење морфологије дисталних фаланги палца код афричких мајмуна изумрлих људи и одабраних хоминида
Постоји неколико морфолошких разлика, а све су у вези са профињавањем манипулативности код модерних људи , а које су се појавиле већ крајем миоцена (као код облика Оррорин)

Морфологије дисталне фаланге људског палца блиско се одражава на адаптација за рафинирано и прецизно држање у контакту вршних јастучића осталих прстију. Иако је то обично повезана са појавом камених алата, суштински гледано, пропорције код аустралопитека и сличност између људске руке и кратке руке миоценских мајмуна, указују на то да су пропорције људске руке у великој мјери плезиоморфне - за разлику од изведених издужених руку и слабо развијеном мускулатуром палца постојећих хоминоида.[9][11]

Код неандерталаца, апексни дијелови су проширени и робуснији него у људи модерног доба и почетком горњег палеолита. Приједлог да су дисталне фаланге неандерталца адаптација на хладнију климу (него у Африци) није подржаним недавне поређењем које показује да популације хоминина које су прилагођене на хладноћу имају мања вршна проширења него популације прилагођене на топлије климате.[9][12]

Код данашњих примата, изузев човјека, апексна проширења варирају у величини, али никада нису већи него код људи. Увећана вршна проширења, у мјери у којој они заправо одражавају проширење дигиталне пулпе, можда је одиграле значајну улогу у јачању трења између руке и одржавање објеката током израде неолитског алата.[8]

Међу тим приматима филогенеза и начин кретања су имали улогу у одређивању величине вршних проширења. Висећи примати и мајмуни новог свијета имају најмањи апикалне праменове, а копнени четвероношци и Стрепсиррхини – највеће.[12]

Студија морфологије прста четири врсте малих мајмуна Новог свијета, указује на повезаност између повећања мале дебљине гране за исхрану и смањења квржица флексора и екстензора дисталне фаланге и проширења њених дисталних дијелова,. заједно са проширењем вршних јастучићи и развијеним епидермским гребеном. То указује да су проширења дисталне фаланге еволуирала код брахијацијских примата, а не у четвероножних копнених примата.[13]

Додатне слике[уреди | уреди извор]

  • Фаланге
    Фаланге
  • Фаланге (чланци прстију)
    Фаланге (чланци прстију)

Такође погледајте[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Драке Р.; Вогл А. W.; Митцхелл А.W. M. (2014). Граy'с анатомy фор студентс, 3рд Едитион. Пхиладелпхиа, Па: Елсевиер. ИСБН 9780702051319. 
  2. ^ Корене З.; Хаџиселимовић Р.; Маслић Е. (2001). Биологија 8. Сарајево: Свјетлост. ИСБН 978-9958-10-396-4. 
  3. ^ Софраџија А.; Шољан D.; Хаџиселимовић Р. (2004). Биологија 1. Свјетлост, Сарајево. ИСБН 978-9958-10-686-6. 
  4. ^ Међедовић С.; Маслић Е.; Хаџиселимовић Р. (2002). Биологија 2. Свјетлост, Сарајево. ИСБН 978-9958-10-222-6. 
  5. ^ Wиллиамс, Лyнда (22. 06. 2012). „Тwо-пхаланге фифтх тое а ‘цоммон вариант’”. www.неwс-медицал.нет. Приступљено 14. 07. 2014. 
  6. ^ Драке, Рицхард L.; Вогл, Wаyне; Тиббиттс, Адам W. M. (2005). Граy'с Анатомy фор Студентс. Иллустратионс бy Рицхард Митцхелл анд Паул Рицхардсон. Пхиладелпхиа: Елсевиер/Цхурцхилл Ливингстоне. ИСБН 978-0-8089-2306-0. 
  7. ^ а б в Граy, Хенрy (1918). Анатомy оф тхе Хуман Бодy. ИСБН 978-0-8121-0644-2. 
  8. ^ а б „Апицал Пхалангеал Туфтс”. Центер фор Ацадемиц Ресеарцх & Траининг ин Антхропогенy. Приступљено 15. 1. 2010. 
  9. ^ а б в г Алмéција, Сергио; Моyà-Солà, Салвадор; Алба, Давид M.; Страит, Давид С. (22. 07. 2010). „Еарлy Оригин фор Хуман-Лике Прецисион Граспинг: А Цомпаративе Студy оф Поллицал Дистал Пхалангес ин Фоссил Хомининс”. ПЛоС ОНЕ. 5 (7): е11727. ПМЦ 2908684 Слободан приступ. ПМИД 20661444. дои:10.1371/јоурнал.поне.0011727. 
  10. ^ Схреwсбурy & Јохнсон 1975, стр. 784
  11. ^ Хаџиселимовић Р. (1986). Увод у теорију антропогенезе. Свјетлост, Сарајево. ИСБН 978-9958-9344-2-1. 
  12. ^ а б Миттра, ЕС; Смитх, ХФ; Лемелин, П; Јунгерс, WЛ (2007). „Цомпаративе морпхометрицс оф тхе примате апицал туфт.”. Америцан Јоурнал оф Пхyсицал Антхропологy. 134 (4): 449—59. ПМИД 17657781. дои:10.1002/ајпа.20687. 
  13. ^ Хамрицк, МW (1998). „Фунцтионал анд адаптиве сигнифицанце оф примате падс анд цлаwс: евиденце фром Неw Wорлд антхропоидс”. Америцан Јоурнал оф Пхyсицал Антхропологy. 106 (2): 113—27. ПМИД 9637179. дои:10.1002/(СИЦИ)1096-8644(199806)106:2<113::АИД-АЈПА2>3.0.ЦО;2-Р. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Чланак прста на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Članak_prsta&oldid=26793410”