Неандерталац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Неандерталац
Историја групе: Плеистоцен
H. neanderthalensis лобања
H. neanderthalensis лобања
Статус угрожености:
Status iucn3.1 EX sr.svg
Изумрли таксон (IUCN 3.1)
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
ред: Primates
породица: Hominidae
род: Homo
врста: H. neanderthalensis
Биномијална номенклатура
Homo neanderthalensis
Кинг, 1864
Синоними:

Palaeoanthropus neanderthalensis
H. s. neanderthalensis

Екологија таксона

Неандерталац је назив за посебан тип праисторијског човека који је насељавао Европу и део Азије. Име је добио по долини реке Неандер у Немачкој, где су пронађени његови остаци.

Они су били виши и снажнији од данашњих људи. Имали су већи мозак, али нису били интелигентнији. Имали су снажне вилице и зубе, оштру браду избачену напред, ниско искошено чело и избачене аркаде.

Били су изузетни ловци, користили су кремено копље, кремену секиру и боле. Често су се склањали у пећине јер су оне имале приближну температуру и лети и зими. За становање су користили само предњи део јер је унутрашњост била мрачна и влажна.

Неандерталци се датују у 120000 до 35000 година. Сматра се да су били виши и снажнији од сапијенса, високи од 160 до 165 cm, мождане запремине 1200-1600 кубних центиметара.

Подела[уреди]

Ненадерталце можемо поделити у три групе:

  • пренеандерталац, ова група морфолошки припада неандерталцу, али одлике нису екстремно изражене. Типични представници су нађени на локалитетима Сакопасторе (Италија) и у Крапини (Хрватска)
  • пресапиенс, налаз лобање из Штајнхајма најбоље репрезентује ову групу, као и лобања из Скул V из Израела. Ова група је базичка форма за даљи развој ка човеку (ка сапиенс типу)
  • класични неандерталац - класична група са израженим одликама.

Одлике неандерталаца[уреди]

  • старост - 100.000-40/35.000 година
  • висина тела - 160-165 cm
  • мождана запремина - 1200-1600 cm³
  • одлике лобање:раван кров лобање, затиљак мање или више повијен, надочни лукови присутни целом ширином чела, чело релативно мало повијено, посторбитално стегнута слепоочна кост
  • одлике лица:лат. Fossa canina недостаје, вилице врло масивне, велики угао зуба (зубни низ) повучен обрадк (супротно од форме савременог човека)
  • посткранијални скелет:карактеристике хоминида
  • култура: култура језгра и одбитка, окресивање алатки, употреба ватре, сахрањивање покојника

Живот неандерталаца[уреди]

Судећи према сачуваним лобањама, имали су снажне вилице и зубе, оштру браду избачену напред, ниско искошено чело и избачене аркаде. Били су изузетни ловци, користили су кремено копље, кремену секиру и боле (камење привезано за кожне каишеве које се вртећи у круг баца далеко и обмотава око животињских ногу). Често су се склањали у пећине јер су оне имале приближну температуру и лети и зими, користили су само предњи део.

Неандерталци су први сахрањивали мртве уз одређене церемоније. У гробове су стављали храну, цвеће и оружје, што указује на то да су веровали у загробни живот. С пажњом су сахрањивали и оне који нису били способни за рад.

Неандерталци су такође први праисторијски људи за које се зна да су живели у оквиру породице. Живот у пару и везаност за заједничко потомство представљају велики напредак у развоју људског друштва.

Литература[уреди]

  • Д. Срејовић, Лексикон религија и митова древне Европе, Палеолитска религија, Beograd 1992

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]