Гмизавци

Гмизавци; Историја групе: карбон - данас
	;
Систематика
царство:	Животиње;
тип:	Хордати;
подтип:	Кичмењаци;
класа:	Гмизавци; Goodrich, 1916
класификациона схема гмизаваца
	фамилија Captorhinidae (†); фамилија Protorothyrididae (†); поткласа Anapsida фамилија Mesosauridae (†); ред Procolophonia (†); ?ред Testudines; ; поткласа Diapsida надред Ichthyopterygia (†); инфракласа Lepidosauromorpha надред Sauropterygia(†); надред Lepidosauria ред Sphenodontia; ред Squamata; ; ; инфракласа Archosauromorpha ред Crocodilia; ред Pterosauria (†); ; надред Dinosauria ред Saurischia; ред Ornithischia; ; ; ;
Екологија таксона

Из Википедије, слободне енциклопедије

Скочи на: навигација, претрага

Гмизавци (Reptilia) су одиграли изузетно значајну улогу у историји развоја животињског света јер је то прва група кичмењака која је у потпуности изашла на копно. Ова еволуција омогућена је захваљујући развитку јаја са амнионом: опна (амнион) је обавијала ембрион који се налазио у течној средини, па је ембрион могао да се развија лебдећи у течности, а није било потребно да се јаја полажу у води.

[уреди] Опште особине

Гмизавци су поикилотермне животиње чија телесна температура зависи од температуре околине. Са падом температуре спољашње средине, пада и њихова телесна температура. Излажући тело сунчевим зрацима, гмизавци настоје да задрже телесну топлоту. Због тога су у неповољном положају у оним областима где облачно и хладно време умањује такве могућности. То је разлог што гмизавци углавном пребивају у топлијим крајевима. Релативно мали број врста настањује пределе велике географске ширине. Тело им је заштићено рожним крљуштима (код неких група, то су плоче), које их штите од губитка течности. На прстима имају канџице, које олакшавају кретање по копну, такође од рожне материје. То је, наиме материја, која се среће у различитим органима, још и код птица и сисара, што еволутивно повезује све три класе.

[уреди] Литература

Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
Калезић,М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
Калезић,М.:Основи морфологије кичмењака, треће издање, завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005.
Калезић, М.,Томовић, Љ:Хордата -скрипта,четврто издање,Биолошки факултет, Београд, 2005.
Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.