Гмизавци
| Гмизавци Историја групе: карбон - данас |
||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||
| Систематика | ||||||||
|
||||||||
| класификациона схема гмизаваца | ||||||||
|
||||||||
| Екологија таксона | ||||||||
Гмизавци, гмазови или рептили (Reptilia) су одиграли изузетно значајну улогу у историји развоја животињског света јер је то прва група кичмењака која је у потпуности изашла на копно. Ова еволуција омогућена је захваљујући развитку јаја са амнионом: опна (амнион) је обавијала ембрион који се налазио у течној средини, па је ембрион могао да се развија лебдећи у течности, а није било потребно да се јаја полажу у води.
Садржај |
[уреди] Опште особине
Гмизавци су поикилотермне животиње чија телесна температура зависи од температуре околине. Са падом температуре спољашње средине, пада и њихова телесна температура. Излажући тело сунчевим зрацима, гмизавци настоје да задрже телесну топлоту. Због тога су у неповољном положају у оним областима где облачно и хладно време умањује такве могућности. То је разлог што гмизавци углавном пребивају у топлијим крајевима. Релативно мали број врста настањује пределе велике географске ширине. Тело им је заштићено рожним крљуштима (код неких група, то су плоче), које их штите од губитка течности. На прстима имају канџице, које олакшавају кретање по копну, такође од рожне материје. То је, наиме материја, која се среће у различитим органима, још и код птица и сисара, што еволутивно повезује све три класе. Знаност која се бави гмазовима назива се херпетологија. Знање о њиховој њези и узгоју у тераријима назива се виваристика.
[уреди] Развојна повијест
Гмизавци су се појавили средином карбона, а развили су се из водоземаца. Разликовали су се од водоземаца првенствено по амниотском јајету с љуском која служи за заштиту од исушивања, што им је омогућило да у потпуности воде копнени живот, за разлику од водоземаца. То се показало изнимном предношћу јер су тадашња мора била пуна опасних грабежљиваца. Остали копнени краљежњаци се према том обиљежју називају амниотима. За разлику од водоземаца, амниоти више нису везани у размножавању за воду, а и уопштено су боље прилагођени животу у сухом околишу.
Амниоти се раздвајају на двије гране које се разликују према броју бочних отвора на лубањи у предјелу сљепоочнице (темпорални отвор). Амниоти с једним бочним отвором називају се синапсида (један отвор), а с два диапсида. Праамниоти нису имали ниједан отвор, па их се назива анапсида. Од диапсида потичу диносаури као и данас изумрли птеросаури. Према најновијим спознајама, као једини и данас живући претставници диносаура сматрају се птице.
До данас није недвосмислено утврђено мјесто које у систематици припада корњачама. Њихова лубања нема бочних отвора, па се због тога ова група сврстава у анапсиде. Неки палеонтолози сматрају, да су се корњаче развиле од диапсида које су накнадно редуцирале ове отворе. Према положају њихове вратне артерије и постојању аорте, данас их се сврстава у гмазове као сестринска група. Но до сад нађени фосили не омогућују дефинитивно објашњење.
[уреди] Систематика
Верзија 1 (класична верзија): обухваћа и корњаче као подразред (Anapsida) У овом облику гмазови су потпуно умјетна скупина, јер су искључени како синапсиде (са сисавцима) тако и птице:
- "Гмизавци" ("Reptilia")
- Anapsida
- Корњаче (Testudinata или Chelonia)
- Romeriida
- Diapsida
- Гуштери (Sauria)
- Lepidosauromorpha
- Љускаши (Squamata)
- Rhynchocephalia
Филогенетски приказ Сауропсида (верзија 1)
- 2 породице премосника (Sphenodontidae)
- Архосауроморфа (Archosauromorpha]]
- † Ихтиосаури (Ichthyosauria)
- † Плезиосаури (Plesiosauria)
- Archosauria
- Крокодили (Crocodylomorpha)
- Алигатори (Alligatoridae)
- Прави крокодили (Crocodylidae)
- Гавијали (Gavialidae)
- † Птеросаури (Pterosauria)
- † Диносаури (Dinosauria)
- Крокодили (Crocodylomorpha)
- Lepidosauromorpha
- Гуштери (Sauria)
- Diapsida
- Anapsida
Верзија 2: Корњаче као сестринска група Архосаура, "гмазови" и птице као Sauropsida
У верзији 1 гмизавци још увијек не представљају потпуну природну групу јер не укључује птице. Алтернативна верзија 2, Sauropsida, која укључује и птице као дио диносаура је прави таксон:
- Sauropsida
- Lepidosauromorpha
- Љускаши (Squamata)
- Sphenodontida или Rhynchocephalia с премосницима (Sphenodontidae)
- Archosauromorpha
- † Ichthyosauria
- † Plesiosauria
- Корњаче (Chelonia)
- Archosauria
- Крокодили (Crocodylomorpha)
- Алигатори (Alligatoridae)
- Прави крокодили (Crocodylidae)
- Гавијали (Gavialidae)
- † Pterosauria
- † Диносаури (Dinosauria)
- † Ornithischia
- Saurischia с птицама (Aves)
- Крокодили (Crocodylomorpha)
- Lepidosauromorpha
Скупине гмазова које данас живе:
- У прагмизавце спадају премосници, које се сматра живим фосилима.
- Крокодили живе у топлим крајевима, претежно у слаткој, али неке врсте и у сланој води. Све врсте су грабежљивци, опасни и за људе. Имају врло тврд тјелесни оклоп.
- Корњаче имају оклоп грађен од сраслих костију и рожнатог покрова. Немају зубе.
- Љускаши немају коштани оклоп. Њихове љуске су рожната кожа. Како се не прилагођава расту организма, морају се тијеком живота више пута „пресвлачити“.
[уреди] Литература
- Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
- Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
- Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
- Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, треће издање, завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005.
- Калезић, М., Томовић, Љ:Хордата -скрипта, четврто издање, Биолошки факултет, Београд, 2005.
- Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
- Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
[уреди] Спољашње везе
