Шаљива слика

С Википедије, слободне енциклопедије

А цартоон схоwс а беардед ман wитх а ред боw тие холдинг нумероус итемс. Хе холдс тхе хат фром Др. Сеусс'с "Тхе Цат ин тхе Хат" анд баланцес а фисхбоwл он хис лефт индеx фингер.
Пример модерне шаљиве слике. Текст је преузео карикатуриста Грег Вилијамс из чланка Википедије о Др Сусу.

Шаљива слика је тип илустације, често анимиране, обично у нереалистичном или полуреалистичном стилу. Специфично значење је временом еволуирало, али модерна употреба се обично односи на: слику или серију слика намењених сатири, карикатури или хумору; или филмска слика која се ослања на секвенцу илустрација своје анимације. Особа која ствара шаљиве слике назива се у првом смислу термина карикатуристом,[1] а у другом се смислу обично зове аниматор.

Концепт је настао у средњем веку, а прво је описивао припремни цртеж за уметничко дело, попут слике, фреске, таписерије или витража. У 19. веку, почевши од часописа Панч 1843. године, шаљиве слике су се прво осносиле на шаљиве илустрације у часописима и новинама. Почетком 20. века шаљиве слике су прерасле у анимиране филмове који подсећају на штампане шаљиве слике.[2]

Лепа уметност[уреди | уреди извор]

Шаљива слика је цртеж пуне величине направљен на чврстом папиру као студија или макета за слику, витраже или таписерију. Такви цртежи су се типично користили у изради фрески за тачно повезивање саставних делова композиције када су сликало на влажном малтеру током више дана (гиорнат).[3]

Такви цртежи често имају убоде игле дуж обриса дизајна. Цртежи сликара, попут Рафаелових цртежа у Лондону, и примери Леонардо да Винчијевих радова, сами су високо цењени. Цртане таписерије, обично обојене, пратили су ткачи на ткалачком разбоју.[2][4]

Штампани медији[уреди | уреди извор]

Џон Лич, Цртеж бр.1: Супстанца и сенка, 1843, сатирични припремни цртеж за фреске у Вестминстерској палати, корак у стварању савременог значења „цртаног филма”.

У штампаним медијима шаљива слика је илустрација или серија илустрација, обично са хумористичког карактера. Ова употреба датира из 1843. године, када је часопис Панћ на својим страницама применио термин сатирични цртежи,[5] посебно скице Џона Лича.[6] Први од њих пародирао је припремне цртеже за велике историјске фреске у тада новој Вестминстерској палати. Оригинални наслов за ове цртеже био је Лице господина Панча је слово Q, а нови наслов енгл. cartoon је био иронична референца на самовеличајуће држање Вестминстерских политичара.

Анимација[уреди | уреди извор]

а руннинг хорсе (аниматед)
Анимирани цртани коњ, нацртан помоћу ротоскопирања из Едвард Мајбриџових фотографија из 19. века

Због стилских сличности између комичних стрипова и раних анимираних филмова, шаљиве слике се могу односити на анимацију, а појам цртани филм се тренутно се користи за анимиране цртане филмове и шаљиве слике.[7] Док анимација означава било који стил илустрованих слика виђених уз брзу замену како би се створио утисак покрета, појам цртани филм најчешће се користи за описивање телевизијских емисија и кратких филмова намењене деци, који обично садрже антропоморфиране животињама,[8] суперхероје, авантуре дечјих протагониста или сродне теме.

Током 1980-их година, енглески термин cartoon је скраћен на toon, при чему се почео односити на ликове у анимираним продукцијама. Овај појам је популаризован 1988. године комбинованим акционим/анимираним филмом Ко је сместио Зеки Рогеру, а 1990. године следила је анимирана ТВ серија Тини тун авентуре.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мерриам-Wебстер'с Дицтионарy.
  2. ^ а б Бецкер 1959
  3. ^ Цонстабле 1954, стр. 115.
  4. ^ Аделсон 1994, стр. 330.
  5. ^ Пунцх.цо.ук. „Хисторy оф тхе Цартоон”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2007. г. Приступљено 1. 11. 2007. 
  6. ^ Адлер & Хилл 2008, стр. 30.
  7. ^ Wаласек 2009, стр. 116.
  8. ^ Wеллс 2008, стр. 41.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]