Корисник:Алекса Филиповиц 139/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Stiven Glas
Датум рођења15.9.1972.
УниверзитетUniverzitet u Pensilvaniji (diplomirao)
Univerzitet u Džordžtaunu (doktorirao)
ЗанимањеPomoćni pravnik, pisac
Активни период1995 - 1998 (kao novinar)
СупругаDžuli Hilden (venčali se 2014. godine, ona je preminula 2018.)

Stiven Glas (енгл. Stephen Randall Glass, рођен 15. септембра 1972. године)[1] је бивши амерички новинар који је тренутно запослен као помоћни правник. Радио је за амерички магазин Њу Репаблик (енг. Тхе Неw Републиц) од 1995. до 1998. године када је откривено да су многи од његових чланака измишљени. Интерном истрагом Њу Репаблика је утврђено да је већина његових прича или садржала лажне информације или су оне биле потпуно измишљене. Стивен Глас је написао фиктивну верзију своје приче у роману "Фабулиста" (енг. Тхе Фабулист)[2] која је објављена 2003. године. Скандал је приказан у филму "Разбијено стакло" (енг. Схаттеред гласс), који се темељио на истоименом чланку Венити Феира (енг. Ванитy Фаир) и у којој је главну улогу имао Хејден Кристенсен као Глас.

Након новинарског скандала, Глас је наставио каријеру у области права. Стекао је звање доктора права на Правном факултету Универзитета у Џорџтауну, а додатно је и положио правосудне испите у Њујорку и Калифорнији. Ипак, није могао постати званични правник ни у једној америчкој савезној држави због забринутости које су произашле из поменутог скандала[3]. Уместо тога, Глас је прихватио посао као помоћни правник у фирми[4].

Новинарска каријера[уреди | уреди извор]

Стивен Глас је одрастао у јеврејској породици у предграђу Чикага који носи назив Хајланд Парк (енг. Хигхланд Парк)[5][6]. Тамо је и похађао средњу школу "Хајланд Парк"[7]. Дипломирао је на Универзитету у Пенсилванији где је био и извршни уредник студентских новина, "Дејли Пенсилвенијан" (енг. Тхе Даилy Пеннсyлваниан)[8]. Након што је дипломирао, Глас је радио за магазин "Полиси ривју"(енг. Полицy Ревиеw) пре него што се 1995. запослио у Њу Репаблику као помоћни уредник[9]. Убрзо након тога, двадесеттрогодишњи Глас је напредовао у писању. Док је био запослен с пуним радним временом у Њу Репаблику, паралелно је писао и за друге часописе, укључујући "Џорџ" (енг. Георге), "Ролинг стоун"(енг. "Роллинг Стоне"), "Харперс" (енг. "Харпер'с")[10][11] и "Полиси ривју".[12]

Посао у Њу Репаблику[уреди | уреди извор]

Глас је генерално уживао лојалност особља Њу Репаблику. Међутим, његови чланци су се углавном ослањали на неименоване или делимично идентификоване изворе, а неколико његових чланака подстакнуло је демантовање од главних актера прича.[13]

У децембру 1996. Центар за знаност у јавном интересу (ЦСПИ) био је мета Гласовог непријатељског чланка под насловом "Опасно за ваше ментално здравље". ЦСПИ је написао писмо уреднику и издао саопштење за јавност указујући на бројне нетачности те наговештавајући да је вест измишљена[14]. Организација "Образовање о злоупотреби дроге" (енг. D.А.Р.Е.) је оптужила Гласа за неистине у његовом чланку из марта 1997. "Усуди се"[15] (енг. "Дон'т Yоу D.А.Р.Е"). У мају 1997. Џо Гали из колеџског републиканског националног одбора оптужио је Гласа за измишљотине у тексту "Пролећни слом" (енг. "Спринг Бреакдоwн"), његовој језивој причи о пићу и разврату на конференцији конзервативне политичке акције 1997. године. Чланак из јуна 1997. под називом "Диловање мака" (енг. "Педдлинг Поппy") о конференцији Универзитета Хофстра о Џорџу Бушу изазвало је писмо Универзитета Хофстра у којем су цитиране грешке у причи.

Током ових оптужби, Њу Репаблик је углавном бранио Гласа. Уредник Мајкл Кели је чак захтевао да се ЦСПИ извини Гласу. Ипак, већински власник и главни уредник часописа, Мартин Перец, касније је изјавио да му је супруга рекла да не сматра Гласове приче веродостојним, као и да их је престала читати.[16]

Откривање скандала[уреди | уреди извор]

Дана 18 маја 1998. године, Њу Репаблик је објавио причу Гласа под називом "Хакерски рај" (енг. "Хацк Хеавен"), која наводно говори причу о 15-годишњем хакеру који је провалио у компјутерску мрежу компаније Јукт Микроникс, а затим био ангажован од стране те компаније као консултант за безбедност. Чланак је започет на следећи начин:

" Јан Рестил, петнаестогодишњи компјутерски хакер који изгледа као још адолесцентнија верзија Била Гејтса, прети: „Желим више новца. Желим Миату. Желим пут у Дизниленд. Желим X-Мен стрип број један. Желим доживотну претплату на Плејбој – и убаците Пентхаус. Покажите ми новац! Покажите мени новац!..." С друге стране стола, руководиоци калифорнијске софтверске фирме под називом Јукт Микроникс слушају и покушавају тако деликатно удовољити. „Извините, господине,“ један од запослених несигурно каже незрелом тинејџеру. "Извините. Опростите што вас прекидам, господине. Можемо средити још новца за Вас."[17]

Адам Пененберг, новинар часописа Форбс (енг. Форбес), покушао је да провери чињенице. Осим Гласове приче, Пененберг није пронашао резултате претраге за Јукт Микроникс. Када је послао упит Калифорнијском порезном одбору за компаније, порезни одбор га је обавестио да ниједна таква компанија никада није платила порез.[18] Пененберг је такође открио да се чини да су неколико других тврдњи које је Глас изнео у чланку лажне: Глас је тврдио да су службеници за спровођење закона у Невади објавили чланке у којима моле компаније да не ангажују хакере, али Боб Хармон, службеник за јавно информисање у Уреду државног тужиоца Неваде , рекао је да се такви огласи нису приказивали. Глас је тврдио да 21 савезна држава разматра "Јединствени закон о компјутерској сигурности", који би "криминализовао уговоре о имунитету између хакера и компанија", али службеници за провођење закона и Национална конференција комисија за јединствене државне законе нису били упознати са таквим предложеним законима. Глас је тврдио да је у Бетесди у Мериленду одржана конференција компјутерских хакера, коју је спонзорирала "Национална скупштина хакера", али Форбсов тим "није могао открити ниједног хакера који је уопште чуо за овај догађај, а камоли присуствовао конференцији .

У петак, 8. маја 1998. године, Форбс је представио своје резултате истраживања Чарлсу Лејну, главном уреднику Њу Репаблика. Лејн до тог тренутка није био свестан потенцијалних проблема са новинарским чланком. Лејн је тражио Гласу да га одведе у хотел Хајат у Бетесди, месту који се налази у Мериленду, где је Глас тврдио да је дошло до конференције компјутерских хакера. Открио је да се хотелски распоред не поклапа с описом приче и да зграда у којој се наводи да се догађај догодио није била отворена на дан конференције. Лејн је позвао телефонски број из Пало Алта који је обезбедио Глас и разговарао са човеком који се представио као извршни директор Јукт Микроникса. Када је схватио да је "извршни директор" заправо Гласов брат, само га је отпустио.[19]

Лејн је касније изјавио:

"Имали смо нормално људско поверење у некога коме је у суштини недостајала савест... Ми заузети, дружељубиви људи, нисмо били дорасли тако подмуклом преваранту... Мислили смо да је Глас заинтересован за наше личне животе и наше муке на послу зато што му је стало до нас. Заправо, све је било у одмеравању нас и тражењу рањивости. Оно што смо сматрали забринутошћу је заправо био презир.">[20]


Последице скандала[уреди | уреди извор]

Њу је накнадно утврдила да најмање 27 од 41 чланка које је Глас написао за часопис садржи измишљени материјал. Неки од 27, као што је "Усуди се", садржали су стварно извештавање испреплетено измишљеним цитатима и инцидентима, док су други, укључујући "Хакерски рај", били потпуно измишљени. У процесу креирања чланка "Хакерски рај", Глас се посебно потрудио да спречи откривање своје преваре од стране Њу Репабликових проверавача чињеница тако што је креирао веб странице[21] и налоге говорне поште за Јукт Микроникс, па чак и штампао лажне визит картице. Што се тиче наведене 41 приче, Лејн је, у интервјуу датом за ДВД издање Разбијеног стакле из 2005., рекао: "У ствари, кладио бих се да је много ствари у тих преосталих 14 прича такође пуно лажи. ... То не значи да гарантујемо за тих 14 да су истинити. Вероватно нису ни они." Ролинг стоун, Џорџ и Харперс су такођер преиспитали његове приче. Ролинг стоун и Харперс су утврдили да је материјал углавном тачан, али су тврдили да немају начина да провере информације јер је Глас често цитирао анонимне изворе. Џорџ је открио да најмање три приче које је Глас написао за њега садрже измишљотине[22]. Глас је измислио цитате у чланку и извинио се субјекту чланка, Вернону Џордану, саветнику некадашњег председника Била Клинтона. Даљим истраживањем калифорнијско тужилаштво је пружило ажуриране податке о његовој новинарској каријери: наводно је 36 његових прича у Њу Репаблику делимично или потпуно измишљено, заједно с три чланка за Џорџа, два чланка за Ролинг стоун и један за Полиси ривју. Глас је касније написао и писмо у којем признаје да је измислио причу који је написао за Харперс, а компанија је повукла тај чланак.[23]

Глас је допринио једној епизоди НПР програма "Овај амерички живот" (енг. Тхис Америцан Лифе) из октобра 1997. о стажирању на бившој плантажи Џорџа Вашингтона и другој епизоди из децембра 1997. о времену које је провео као телефонски видовњак. НПР је накнадно уклонио обе епизоде из одељка "Архиве" на својој веб страници "због питања о њиховој истинитости".[24][25]

Глас се 2003. године на кратко вратио новинарству, написавши чланак о канадским законима о марихуани за Ролинг стоун.[26] 7. новембра 2003. је учествовао у дискусији о новинарској етици на Универзитету Џорџ Вашингтон, заједно са уредником који га је запослио у Њу Репаблику, Ендруом Саливеном, који је оптужио Гласа да је патолошки лажов који је користио "скрушеност као потез у каријери" .[27]

Приказ у осталим медијима[уреди | уреди извор]

Глас је 2003. године објавио фиктивни приказ свог времена у Њу Репаблику, биографски роман, Фабулиста.[28] Глас је даоинтервјуу за седмичну информативну емисију 60 Минута (енг. 60 Минутес) који се поклопио с објављивањем његове књиге. Књижевни уредник Њу Репаблика, Леон Виселтер, пожалио се: "Лажов то опет ради. Чак и када је реч о обрачуну с властитим греховима, он је још увек неспособан за искреност.". Један рецензент књиге Фабулиста је прокоментарисао: "Иронија—морамо имати ироније у овако безобразној причи—је да је г. Глас изузетно талентован. Он је забаван, маштовит и храбар. У паралелном универзуму, могао бих га замислити како постаје савршено угледан романописац — добитник Нобелове награде, можда, уз мало среће".[29]

Филм о скандалу, Разбијено стакло, објављен је у октобру 2003. године и приказао је стилизовани поглед на Гласов успон и пад у Њу Репаблику. Написао га је и режирао Били Реј, глумили су Хејден Кристенсен као Глас, Питер Сарсгард као Чарлс Лејн, Хенк Азарија као Мајкл Кели и Стив Зан као Адам Пененберг. Филм, који се појавио убрзо након што је Њујорк тајмс (енг. Тхе Неw Yорк Тимес) погодио сличан скандал плагирања чија је централна фигура био Џејсон Блер, изазвао је критике новинарства од стране истакнутих новинара .[30]

Покајање[уреди | уреди извор]

Глас је 2015. године Харперс магазину послао чек на 10.000 долара – колико му је плаћен за лажне чланке – написавши у приложеном писму: "Желим исправити тај део мојих бројних преступа.. Признајем да враћање новца Харперсу неће исправити моје недело, нити ће ми због тога бити опроштено оно што сам урадио. Међутим, нисам заслужио новац који ми је Харпер платио и требало би да га вратим."[31] Глас је изјавио да је отплатио 200 000 долара Њу Репаблику, Ролинг стоун-у, Харперсу и издавачу Полиси ривју.[32] Поводом филма, Стивен Глас је изјавио следеће: "Гледање овог филма је било веома болно за мене. Била је то као вођена тура кроз моменте мог живота којих се највише стидим".

Каријера правника[уреди | уреди извор]

Глас је 2000. године дипломирао на Правном факултету Универзитета у Џорџтауну са дипломом доктора правних наука.[33] Затим је положио правосудни испит у држави Њујорк 2000. године, али је Комитет правосудних испитивача одбио да га верификује на свом тесту моралне способности, наводећи етичке бриге везане за његову новинарску злоупотребу.[34] Касније је одустао од настојања да буде примљен у адвокатску комору у Њујорку.[35]

Компанија "Карпентер и Цукерман" (енг. Царпентер & Зуцкерман), са седиштем у Калифорнији, запослила је Гласа 2004. године. [36][37] Када се придружио фирми, старији колега је рекао Гласу да је разоткривање његових лажи најбоља ствар која му се се икада догодила и да сада када је проваљен, заправо може бити корисно људско биће.[38] Глас нема дозволу за обављање адвокатске дужности.[39] У фирми је запослен као директор специјалних пројеката.[40]

Проблеми са адвокатским коморама[уреди | уреди извор]

Глас се 2009. године пријавио за чланство у државној адвокатској комори Калифорније.[41] Комисија правосудних испитивача одбила је да га прими, утврдивши да није задовољио калифорнијски тест моралне способности због историје новинарске преваре. Инсистирајући на томе да се променио, Глас је потом поднео молбу одељењу за саслушање Државног адвокатског суда, које је утврдило да Глас ипак поседује неопходан добар морални карактер да би био примљен као адвокат.

Комисија правосудних испитивача затражила је преиспитивање у Одељењу за ревизију Државне адвокатске коморе и поднела ревизију, чиме је поднела захтев Врховном суду Калифорније да преиспита одлуку. Дана 16. новембра 2011. Врховни суд је одобрио захтев, а то је био први пут у 11 година да је суд одобрио преиспитивање у предмету моралног карактера. Гласови адвокати су 3. јануара 2012. године поднели суду папире у којима тврде да је његово понашање било беспрекорно више од 13 година и да је то доказ да се променио.[42]

Дана 6. новембра 2013., Врховни суд Калифорније саслушао је аргументе у Гласовом случају[43] и једногласно је пресудио против њега у мишљењу издатом 27. јануара 2014. Опширно мишљење описује до најситнијих детаља историју подносиоца представке, евиденцију, важећи стандард адвокатуре ревизију, жалбу и његову анализу о томе како Глас није задовољио стандарде суда, закључујући, "Према овом записнику, он није издржао свој тежак терет доказивања рехабилитације и способности за обављање адвокатске делатности". На основу тога, Гласов захтев за пријем у калифорнијску адвокатску комору је одбијен. [44]

Приватан живот[уреди | уреди извор]

Стивен Глас је 1998. године упознао адвокатицу Џули Хилден. Почели су да се забављају 2000. године, а венчали су се 2014. године након што је утврђено да пати од Алцхајмерове болести.[45] Глас се бринуо о њој у њиховој кући у Венису у Лос Анђелесу и унајмио је домаћицу и помоћнике да остану с њом док је он на послу. Џули Хилден је умрла 2018. године.[46][47]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ С.А.D. Матична књига родјених
  2. ^ Степхен Гласс (2003). Тхе Фабулист. Симон & Сцхустер. страна 234. ИСБН 0-7432-2712-3.
  3. ^ "Ин Ре Гласс". Супреме Цоурт оф Цалифорниа. 27. Јануар 2014..
  4. ^ Зуцкерман, Паул. "Степхен Гласс". 3. Октобар 2022.
  5. ^ Биссингер, Х. Г. (Септембар 1998). "Схаттеред Гласс". Ванитy Фаир.
  6. ^ Пфефферман, Наоми (30. Октобар 2003.). "Јоурналистиц Факе-Оут Бефоре Блаир". Јеwисх Јоурнла.
  7. ^ Схелтон, Нанцy M. (27. Јул 2017.). "1. Тхе Натуре оф Хонестy: Еxплоринг Еxамплес оф тхе Литерарy Хоаx ин Америца". Ин Матулицх, Серге; Цуррие, Давид M. (едс.). Хандбоок оф Фраудс, Сцамс, анд Сwиндлес: Фаилурес оф Етхицс ин Леадерсхип. пп. 10–13. ИСБН 9781420072860.
  8. ^ Ерделеy, Сабрина (1. Јануар 2004.). "Рефлецтионс он а Схаттеред Гласс". Пеннсyлваниа Газетте. Университy оф Пеннсyлваниа.
  9. ^ Леунг, Ребецца (17. Август 2003.). "Степхен Гласс: I лиед фор селф-естеем". 60 Минутес. ЦБС Неwс.
  10. ^ Ст. Јохн, Wаррен (25. Мај 1998.). "Хоw Јоурналисм'с Неw Голден Боy Гот Тхроwн Оут Оф Неw Републиц". Обсервер.
  11. ^ Ханна Росин (10. Новембар 2014.). "Хелло, Мy Наме Ис Степхен Гласс, анд I'м Соррy". 'Тхе Неw Републиц.
  12. ^ Јудкис, Маура (29. Март 2012). "'Тхис Америцан Лифе' пуллс тхрее 90с-ера Степхен Гласс еписодес". Wасхингтон Пост.
  13. ^ Фолкенфлик, Давид (10. Мај 2003). "Схаттеред Имаге". Балтиморе Сун.
  14. ^ "Леттер то тхе едитор оф Тхе Неw Републиц" (Пресс релеасе). Центер фор Сциенце ин тхе Публиц Интерест. 8. Јануар 1997.
  15. ^ Јонатхан Ласт (31. Октобар 2003.). "Стоппинг Степхен Гласс". Тхе Wееклy Стандард.
  16. ^ Давид Скиннер (31. Октобар 2003.). "Пицкинг Уп тхе Пиецес". Wасхингтон Еxаминер.
  17. ^ Степхен Гласс (18. Мај 1998.). "Wасхингтон Сцене: Хацк Хеавен". Тхе Неw Републиц.
  18. ^ Пененберг, Адам (11. Мај 1998.). "Реад Тхе Оригинал Форбес Такедоwн Оф Степхен Гласс". Форбес.
  19. ^ "Формер Едитор оф 'Тхе Неw Републиц' Цхарлес Лане". Фресх Аир. НПР. 17. Новембар 2003.
  20. ^ Јим Роменеско (3. Мај 2004.). "Суссинг оут а цхарминг неwсроом социопатх исн'т со еасy". Поyнтер Институте. 20. Септембар 2015.
  21. ^ "Факе "Јукт Мицроницс" паге".
  22. ^ "Труст ме, ан инфамоус сериал лиар саyс". 17. Децембар 2011.
  23. ^ Хилтзик, Мицхаел (15. Децембар 2015.). "Цолумн: Степхен Гласс ис стилл ретрацтинг хис фабрицатед сториес — 18 yеарс латер". Лос Ангелес Тимес. 26. Септембар 2021.
  24. ^ "Стуцк ин тхе Wронг Децаде". Тхис Америцан Лифе. 10. Октобар 1997.
  25. ^ "Хоw то Таке Монеy фром Странгерс". Тхис Америцан Лифе. 12. Децембар 2017.
  26. ^ Степхен Гласс (Септембер 4, 2003). "Цанада'с Пот Револутион". Роллинг Стоне. 1. Август 2007.
  27. ^ Јацк Схафер (7. Новембар 2003.). "Халф а Гласс: Тхе инцомплете цонтритион оф сериал лиар Степхен Гласс".
  28. ^ Давид D. Киркпатрицк (7. Мај 2003.). "А Хисторy Оф Лyинг Рецоунтед Ас Фицтион". Тхе Неw Yорк Тимес.
  29. ^ Адам Беглеy (18. Мај 2003.). "Дисграцед јоурналист'с 'новел' ис Јанет Малцолм фор Думмиес". Неw Yорк Обсервер.
  30. ^ Хоwард Гоод (2007). "2". Јоурналисм Етхицс Гоес то тхе Мовиес. Роwман & Литтлефиелд. ИСБН 978-0742554283.
  31. ^ Рави Сомаиyа (16. Октобар 2015). "Степхен Гласс Репаyс Харпер'с $10,000 фор Хис Дисцредитед Wорк". Тхе Неw Yорк Тимес.
  32. ^ Муллин, Бењамин (29. Март 2016). "Степхен Гласс саyс хе'с репаид $200,000 то 4 магазинес". Поyнтер. 26. Септембар 2021.
  33. ^ Уллман, Даниелле (9. Децембар 2011.). "Степхен Гласс, Есq.?". Тхе Даилy Рецорд.
  34. ^ Цхерyл Миллер (17. Новембар 2011.). "Јустицес то Дециде иф Лyинг Јоурналист Фит то Працтице Лаw". Лаw.цом. 29. Децембар 2011.
  35. ^ "Дисграцед еx-јоурналист фигхтс фор ЦА лаw лиценсе". Ассоциатед Пресс. 27. Децембар 2011.
  36. ^ Адаир, Билл (4. Децембар 2021.). "Ловинг Лиес". Аир Маил.
  37. ^ Грове, Ллоyд (7. Март 2001.). "Тхе Релиабле Соурце". Wасхингтон Пост.
  38. ^ "Степхен Гласс'с Биггест Лие". аирмаил.неwс. 26. Октобар 2022.
  39. ^ Карас, Анн О'Неилл, Бетх (Децембер 16, 2011). "Труст ме, ан инфамоус сериал лиар саyс". ЦНН. 31. Октобар 2022.
  40. ^ Портер, Јане (5. Децембар 2021). "Сундаy Реадинг: Тхе Сецонд Лифе оф Степхен Гласс". ИНДY Wеек. 26. Октобар 2022.
  41. ^ Степхен Родрицк (24. Јануар 2011). "Мартин Перетз Ис Нот Соррy Абоут Анyтхинг". Тхе Неw Yорк Тимес.
  42. ^ Боб Егелко (4. Јануар 2012). "Дисграцед јоурналист Степхен Гласс макес хис цасе". Сан Францисцо Цхроницле.
  43. ^ "Ин Ре Степхен Гласс: Орал Аргументс". Видео.
  44. ^ Маура Долан (28. Јануар 2014). "Дисграцед јоурналист Степхен Гласс унликелy то евер бе лаwyер". ЛА Тимес. 28. Јануар 2014.
  45. ^ "Степхен Гласс'с Биггест Лие". аирмаил.неwс. 24. Октобар 2022.
  46. ^ "Јулие Хилден Обитуарy (1968 - 2018) - Лос Ангелес, ЦА - Лос Ангелес Тимес".
  47. ^ Портер, Јане (5. Децембар 2021.). "Сундаy Реадинг: Тхе Сецонд Лифе оф Степхен Гласс". ИНДY Wеек. 24. Октобар 2022.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Aleksa_Filipovic_139/песак&oldid=25706021”