Бил Гејтс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бил Гејтс

Dts news bill gates wikipedia.JPG
Бил Гејтс 2013

Општи подаци
Датум рођења 28. октобар 1955.
Место рођења Сијетл (САД)
Рад
Потпис Bill Gates signature.svg

Вилијам Хенри Гејтс III (енгл. William Henry Gates III), познатији као Бил Гејтс, рођен 28. октобра 1955. у Сијетлу (Вашингтон) је амерички предузетник, председник Мајкрософта и филантроп. Заједно са Полом Аленом је основао Мајкрософт, где је донедавно био председавајући управног одбора и главни софтверски архитекта. Према магазину Форбс, он са својих 56 милијарди америчких долара заузима друго место на листи најбогатијих особа на свету, одмах иза Карлоса Слима.

Детињство[уреди]

Гејтс је рођен у имућној породици, као друго од троје деце Вилијама Х. Гејтса, истакнутог адвоката, и Мери Максвел Гејтс која је радила за директоре Прве међудржавне банке. Његов деда Џ. В. Максвел био је председник Националне банке. Бил Гејтс има две сестре, старију, Кристијан, и млађу, Либи.

Гејтс је био одличан ученик у основној школи, посебно у математици и природним наукама. Са тринаест година уписао се у школу Лејксајд, најистакнутију основну школу у Сијетлу. Када је био у осмом разреду, школа је купила ASR терминал и закупила време на рачунару Џенерал Електрика, и тада се Гејтс заинтересовао за систем GE у Бејзику. После неког времена, он и још неки ученици су почели да раде и на другим системима, као што су мини-рачунари DEC PDP. Један од ових био је и PDP-10, који је припадао корпорацији Рачунарски центар (енгл. Computer Center, CCC). Тој корпорацији су ученици Лејксајда (Бил Гејтс, Пол Ален, Рик Вајланд и Кент Еванс) понудили да пронађу кварове у софтверу у замену за слободно коришћење њихових рачунара. Гејтс је ту проучавао изворне кодове за покретање програма у систему, не само у Бејзику, већ и у Фортрану, Лиспу и у машинском језику. Након распада Рачунарског центра 1970. године, компанија Рачунарске науке (енгл. Computer Sciences Inc.) је унајмила ученике Лејксајда да напишу програм за платне спискове на Коболу, за шта су и добили први хонорар. Са 14 година Гејтс и Ален су направили бројаче промета засноване на процесору Интел 8008 под именом Traf-O-Data. Прве године рада су зарадили 20.000 долара, али је посао пропао због тога што су били малолетни.[1][2]

Бил Гејтс је уписао Универзитет у Харварду у јесен 1973. године намеравајући да добије диплому права. Тамо је и упознао свог будућег пословног партнера Стива Балмера.

Мајкрософт[уреди]

Године 1975, након читања јануарског издања часописа Popular Electronics, у којем је представљен Алтаир 8800 (енгл. Altair 8800) Гејтс је контактирао МИТС (енгл. Micro Instrumentation and Telemetry Systems), да би ствараоце новог микрорачунара обавестио да су он и његове колеге радили на Бејзик интерпретатору. У ствари, Гејтс и Ален нису имали ништа за Алтер и нису написали кôд за њега, али су хтели да заинтересују МИТС. Председник МИТС-а Ед Робертс се сложио да се састане са њима, а они су за пар недеља успели да развију емулатор Алтера за микрорачунаре, а онда и Бејзик интерпретатор. Уследило је склапање уговора са МИТС-ом у вези са производњом интерпретатора Алтер Бејзик. Гејтс је одсуствовао са Харварда да би радио са Аленом у МИТС-у, и њих двојица су основали ортачку фирму под именом Мајкрософт.

Мајкрософтов Бејзик је постао популаран међу људима који су се бавили рачунарима, али је Гејтс открио да је верзија припремљена за продају процурела у јавност. У фебруару 1976. године Гејтс је захтевао да МИТС обустави производњу и дистрибуцију овог софтвера уколико он и његове колеге не буду исплаћени. Пошто његов став да творци софтвера имају право да захтевају новац није наишао на разумевање, крајем 1976. године Мајкрософт је постао независан од МИТС-а. Ипак, наставили су да развијају софтвер за програмске језике за различите системе.

Према Гејтсовим речима, првих година је свако у Мајкрософту често радио све послове, од пријема наруџбина до испорука. Бил Гејтс је водио послове, али и даље писао програме. У првих пет година лично је прегледао сваки ред кôда који је компанија пласирала, и често поново писао делове истог кôда, ако би мислио да тако треба.[3]

Партнерство са IBM-ом[уреди]

Године 1980. IBM је затражио од Мајкрософта да направи интерпретер за Бејзик за њихов нови лични рачунар, IBM Пи Си. Када су IBM-ови представници напоменули да им треба оперативни систем, Гејтс им је предложио компанију Диџитал Рисерч (енгл. Digital research, DRI), која је конструисала оперативни систем CP/M.[4] Међутим, пошто између IBM-а и Диџитал Рисерча није дошло до договора, следеће што им је Гејтс предложио био је 86-Дос који је направила компанија Сијетл рачунар продактс (енгл. Seattle Computer Products, SCP). Мајкрософт је направио договор са Сијетл рачунар продактсом да постане њихов ексклузивни заступник, а касније и власник 86-Доса, али није споменуо да је IBM потенцијални купац. После прилагођавања оперативног система за личне рачунаре, Мајкрософт га је однео у IBM под називом PC-DOS у замену за до тада невиђен хонорар.[5]

Како је неколико компанија прекопирало структуру IBM-а и направило клонове, Мајкрософт је решио да за друге заинтересоване стране направи лиценцу за DOS, под новим именом MS DOS (енгл. Microsoft Disk Operating System). Тим потезом, Мајкрософт је од малог играча постао један од најбитнијих у рачунарској индустрији, и наставио да развија и друге оперативне системе, као и софтверске апликације.

Виндоуз[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Мајкрософт Виндоуз

Почетком 1980-их година Мајкрософт је приказао своју верзију графичког корисничког интерфејса који је базиран на идејама корпорације Ксерокс, а касније развијен од стране компаније Епл (енгл. Apple). Мајкрософт је избацио на тржиште Виндоуз као додатак и алтернативу Досу, и тиме постао конкуренција другим ствараоцима сличног система. До почетка 1990-их Виндоуз је са тржишта избацио друге графичке системе базиране на Досу, као што су Гем и Геос. Нова верзија, Виндоуз 3.0, 1990. године је постигла огроман успех и била продата у 10 милиона копија за само две године. Тако је Мајкрософт постао доминантан произвођач у продаји оперативних система.

Када је било осигурано да највећи број рачунара долази на тржиште са већ инсталираним Виндоузом, Мајкрософт је постао највећа корпорација за производњу софтвера на свету, а Гејтс један од најбогатијих људи на свету. Гејтс је радио као извршни директор компаније до 2000. године када је на то место дошао Стив Балмер. Мајкрософт има на хиљаде патената, а девет њих је регистровано на Гејтсово име.

Стратегија и пословање[уреди]

Од оснивања Мајкрософта 1975. године, до 2006. Бил Гејтс је имао примарну одговорност за стратегију развоја производње те компаније. Он је агресивно ширио лепезу производа компаније, и где год да је Мајкрософт постигао доминантну позицију, он ју је снажно бранио. Многе одлуке које је он одобрио довеле су до неповерења и спорова. 1998. године вођен је чак и судски процес против Мајкрософта, где је пресуђено да је Мајкрософт учествовао у монополизацији и ограничавању, блокирању конкуренције и тиме довео до грубог кршења закона (Шермановог акта).

Бил Гејтс се редовно састаје са вишим директорима и менаџерима. Дешава се да у току ових састанака дође до великих сукоба, посебно ако Гејтс сматра да директори нису добро осмислили посао, или да су довели компанију у ризичну ситуацију.

Гејтсова улога у Мајкрософту била је примарна и извршна улога у управи. Ипак, он је био активни творац софтвера ранијих година, посебно у пројектима компаније везаним за програмске језике. Званично није у развијачком тиму од рада на пројекту TRS-80 Model 100 line, али је написао и кôд 1989. године који је пласиран као пројекат компаније.

15. јуна 2006. Гејтс је објавио да ће се од јула 2008. године делимично повући из Мајкрософта, да би се посветио хуманитарном раду, али да ће остати на врху фирме. Гејтс је навео да је на ту његову одлуку највише утицао Ворен Бафет. Свој посао је поделио између двојице успешних људи. Реј Ози ће бити задужен за дирекцију, а Крег Манди за дугорочну стратегију производње. Једна од његових последњих иницијатива пре ове објаве била је стварање роботичке софтверске групе у Мајкрософту.

Приватни живот[уреди]

Бил Гејтс на Ајти форуму (IT-Forum) у Копенхагену, новембра 2004. године

Бил Гејтс се 1. јануара 1994. године у Даласу оженио Мелиндом Френч. Имају троје деце — Џенифер Катарину, Рори Џона и Фиби Адел Гејтс. Њихова породична кућа у Медини (у Вашингтону) је једна од најскупљих кућа на свету. 2006. године укупна вредност њиховог имања процењена је на 125 милиона долара.

Бил Гејтс је од 1995. до 2006. године био на првом месту на листи најбогатијих људи на свету, магазина Форбс са укупним капиталом од око 50 милијарди америчких долара. 1999. године, његово богатство је износило чак 100 милијарди америчких долара. Од 2000. године његово богатство се смањило, једним делом због пада номиналне вредности његовог удела у Мајкрософту након „дот ком пропасти“ (енгл. Dot com bubble), као и због неколико милијарди америчких долара које је дао својим добротворним фондацијама.

Гејтс поред Мајкрософта има још неколико инвестиција. У 1989. години је основао Корбис, компанију која се бави дигиталним сликама. У 2004. постао је директор Беркшир Хедевеја, инвестиционе компаније која је под руководством његовог дугогодишњег пријатеља Ворена Бафета. Такође је и клијент Каскејд Инвестмент групе.

2000. године је са својом супругом основао фондацију „Бил и Мелинда Гејтс“, добротворну организацију. Фондација се бави обезбеђивањем школарина сиромашним мањинама, борбом против сиде, болестима које преовлађују у земљама трећег света, као и другим циљевима. У 2000. години фондација је дала Универзитету у Кембриџу 210 милиона долара за Гејтс Кембриџ школарине. Дала је и једну милијарду долара у фонд „Јунајтед негро колеџ“. Један од примарних интереса Била Гејтса је побољшање државних школа. По извештајима магазина Форбс, Гејтс је до сада дао више од 29 милијарди долара у добротворне сврхе.

Награде и признања[уреди]

Бил Гејтс на Сајму потрошачке електронике 4. јануара 2006.

Магазин Тајм навео је Била Гејтса као једног од сто најутицајнијих људи у 20. веку. Тајм је 2005. године такође прогласио њега и његову супругу Мелинду за људе године због њиховог хуманитарног рада. Исте те године проглашен је и за почасног витеза реда Британског краљевства од стране Краљице Елизабете II.

У мају 2006. фондација Гејтсових је добила награду Príncipe de Asturias en Cooperación Internacional као признање њиховом добротворном раду. У новембру исте године примили су награду Реда астечког орла због њиховог хуманитарног рада у областима здравства и образовања, посебно у Мексику. Гејтсу су уручена и три почасна доктората: 2000. године од Нијенрод, пословног универзитета из Холандије, 2002. године од Краљевског института за технологију из Шведске и 2005. године од јапанског универзитата Васеда.

Референце[уреди]

  1. ^ Gates, Bill (1993). Interview with David Allison. Bellevue, WA. 
  2. ^ Chposky, James; and Ted Leonsis (1989). Blue Magic: The People, the Power and the Politics Behind the IBM Personal Computer. Grafton. 978-0-246-13445-3. 
  3. ^ Gates, Bill (13. 10. 2005.). Remarks by Bill Gates (Speech). Waterloo, Ontario Приступљено 11. 12. 2006.. 
  4. ^ John Steele Gordon Michael Maiello (23. 12. 2002.). „Pioneers Die Broke“. Forbes Приступљено 5. 7. 2006.. 
  5. ^ „MS DOS and PC DOS“. Lexikon's History of Computing Приступљено 5. 7. 2006.. 

Литература[уреди]

  • Chposky, James; and Ted Leonsis (1989). Blue Magic: The People, the Power and the Politics Behind the IBM Personal Computer. Grafton. ISBN 978-0-246-13445-3. 


Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :