Корисник:Зететика1и1/песак2
Мистерија (филм) је жанр филма који прати решавање проблема или злочина. Фокусира се на напоре детектива, приватног детектива или детектива аматера да реше мистериозне околности неког проблема помоћу трагова, истраге и паметних закључака. До 2022. године, мистериозни филмови се генерално називају детективском фикцијом.[1]
Поред познатијих ликова попут Шерлока Холмса раних 1900-их, појавило се неколико других ликова сличних њему као што су Бостонски Блеки и Вук Самотњак. У великим студијима 1930-их почела је продукција више серија мистериозничких филмова у којима су учествовали детективи као што су Ник и Нора Чарлс, Пери Мејсон, Ненси Дру и Чарли Чен. Док су оригиналне мистериозне филмске серије биле засноване на романима, до 1940-их многи су били извори из стрипова и радио серијала. До 1940-их ове серије су се претежно производиле као б-филмови, а до 1950-их готово ниједна мистериозна серија није била развијана.
Око 2020-их, у биоскопима је пуштен талас популарних правих позоришних филмова, укључујући Убиство у Оријент експресу Кенета Брана и Нож у леђа Рајана Џонсона, као и на сервисима за стриминг са пародичном Случајни детективи са Адамом Сендлером у главној улози.
Дефиниције и карактеристике[уреди | уреди извор]
Мистерије се углавном фокусирају на решавање злочина или загонетке. Најучесталија тема јесте убиство које потом морају да реше полицајци, приватни детективи или детективи аматери. Гледаоцу се представља низ вероватних осумњичених, од којих су неки „црвене харинге“ – особе које имају мотив да почине злочин, али га заправо нису учиниле – и покушавају да реше загонетку заједно са истражитељем. Понекад се гледаоцу приказују информације које главном лику нису доступне. Централни лик обично истражује неразјашњени злочин, разоткрива починиоца и ставља тачку на ефекте подлости.
У свом есеју о кинематографији хорора и мистерија из 2022. године, Марк Јанкович и Шејн Броун су изјавили да су се филмови мистерија углавном односили на детективску фикцију 2022. године.[2]
Историјат[уреди | уреди извор]
Дела Артура Конана Дојла често су прилагођавана платну у раној кинематографији, посебно код Шерлока Холмса као што је дело Шерлок Холмс збуњен (1900). Гери Дон Роудс је написао да велики број детективских филмова објављених 1910-их дугује Шерлоку Холмсу, али да су савремене критике, попут оне из Свету покретних слика из 1911. године, жалиле на недостатак одговарајуће адаптације Шерлока Холмса у „готовом стилу доктора Дојла“.[3]
Било је неколико мистериозни и детективских филмова произведених током ере немог филма, укључујући бројне филмове који укључују Шерлока Холмса, Бостонског Блекија и Вука самотњака.[4] Мистериозни и детективски филмови били су међу најпопуларнијим жанровима ере немог филма. Ово је довело до настанка америчких, британских, немачких и данских адаптација Шерлока Холмса и европских серија као што су Ник Картер, Нат Пинкертон и Мис Нико.[4] Са почетком звучног филма, серијал мистериозне филмске серије дошао је на своје место са Филом Венсом у филму Случај убиства канаринца објављеном 1929. године. Серија продукција филмова се наставила до 1947. године. Уследиле су друге серије, као што је Чарли Чен, која је почела 1931. а завршила се 1949. са 44 снимљена филма.[5]
Током 1930-их, већина великих холивудских филмских студија производила је мистериозне серије, при чему је МГМ имао Ника и Нору Чарлс, и Џоела и Гарду Слоун, Ворнер Брос Перија Мејсона, Торчија Блејна, Браса Бенкрофта и Ненси Дру. Универсал је имао Била Крејна, док је Фокс имао Чарлија Чена и господина Мота. [6]
Амерички мистериозни филмски серијал из 1930-их углавном се ослањао на литературу мистерија као инспирацију. Литература је црпила сваког лика из 1930-их црпио је из литературе, као што су Чарли Чен, Ник и Нора Чарлс, Тачер Колт, Пери Мејсон и господин Вонг. Тридесетих година прошлог века било је много детектива различитих узраста од Ненси Дру, Торчи Блејн и Хилдегард Витерс, док 1940-их није било ниједне.[7] Продукције 1930-их су повремено биле слике високог буџета, као што су Црна камила (1931), Аресен Лупин (1932) и Танки човек (1934).[6]
До 1940-их, филмски детективи су долазили из више извора као што су радио и стрипови, а многи други су имали оригиналне сценарије.[7] МГМ, Варнер Брос и Парамоунт су генерално обуставили своју производњу мистериозни филмова до 1942. године, препустивши производњу ових филмова РКО, Цолумбиа, Универсал и другим мањим студијима.[6] Ово је довело до онога што је аутор Рон Бакер описао као мистериозне филмове из 1940-их као "скоро увек Б-продукције" са глумцима који су "прошли свој најбољи избор".[6] Међу њима су Честер Морис као Бостонски Блеки, Ворнер Бакстер као Доктор злочина, Ворен Вилијам као Вук самотњак и Бејзил Ретбоун као Шерлок Холмс.[5] Ови мањи буџетски филмови довели су до већих продукција као што је Малтешки соко Џона Хјустона (1941), док је Убиство, слатко моје (1944) увео лик Филипа Марлоуа у филм. Марлоу ће се поново појавити у Великом сну (1946), док други филмски аутор Мартин Рубин сматра значајним детективским мистеријама укључујући Лауру (1944).[8] Ови детективски филмови су се ослањали на трилере и жанрове везане за трилере са својом ноћном атмосфером и стилом под утицајем експресионизма.[8] Често су се преклапали са филмом ноар, који је настао средином 1940-их, а сковали су га француски критичари 1946. године.[9] Овај стил нису признавали амерички филмски ствараоци, критичари или публика док су се ови филмови развијали све до 1970-их.[10]
Серија мистериозни филмова нестала је до 1950-их.[6] Са изузетком филмова о госпођици Марпл из 1960-их, ретко је било наћи филмове са главном женском страном који су имали било какве наставке.[7] Бран Никол је открио да је традиционалнију „мистерију загонетке“ „добро послужило“ филмске адаптације из 1960-их и 70-их, као што су Убиства по абецеди (1965), Убиство у Оријент експресу (1974) и Смрт на Нилу (1978), деценије након ње оставиле су мистериозне телевизијске адаптације као што су адаптације [11] за Златну кућу.
Ерик Сандберг је изјавио да, иако су у услугама емитовања филмова претежно доминирале итерације нордијског ноара и полицијских процедурала, постоје дела која су инспирисала класичну мистерију, као што је пародична мистерија убиства са Адамом Сендлером и Џенифер Анистон, који је био један од најпопуларнијих Нетфликсових филмова 2019. године.[11] Сандберг је приметио да је само до 2020-их, посебно са Убиством у Оријент експресу Кенета Брана из 2017, жанр поново био финансијски успешан са више од 350 милиона долара зарадио широм света, што је довело до наставка Смрт на Нилу (2022).[11] Остале варијације укључују Нож у леђа Рајана Џонсона који није био адаптација дела из златног доба, али је био Џонсонов први упад у стил „загонетке-мистерије“, и био је други филм са највећом зарадом у Америци 2019. године.[11]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Генре - Мyстерy”. АллМовие. Приступљено 23. 3. 2023.
- ^ „Генре - Мyстерy”. АллМовие. Приступљено 23. 3. 2023.
- ^ Рходес 2018, стр. 342.
- ^ Wласцхин 2009, стр. 1.
- ^ а б Бацкер 2010, стр. 1.
- ^ а б в г д Бацкер 2012, стр. 2.
- ^ а б в Бацкер 2012, стр. 1.
- ^ а б Рубин 1999, стр. 88.
- ^ Рубин 1999, стр. 89-90.
- ^ Рубин 1999, стр. 90.
- ^ а б в г Сандберг 2020.