Разговор:Камата

Први поднаслов

Камата

Теме за разговор:

ПРВА ТЕМА: Критички осврт на текст чланка:

1. Мора се правити разлика између камате и каматне стопе. Камата је цена зајма. Каматна стопа је цена новчаног капитала. Камата, као цена зајма, може бити уговорена без примене каматне стопе.

2. Инфлација не може утицати на висину каматне стопе, јер каматна стопа не може бити већа од профитне стопе, а на профитну стопу инфлација не може утицати. Ради тога нема никаквог смисла говорити о реалној и номиналној каматној стопи. Тако на пр. ако неком лицу треба зајам од 1000 долара да би га уложио у неки посао из којег при одређеном нивоу робних цена остварује годишњи профит од 200 долара, онда ће том истом лицу у условима инфлације требати више новца да би одржао тај посао. Ако цене порасту за 100%, онда ће му за исти посао требати 2000 долара да би остварио профит од 400 долара. Међутим у оба случаја ће профитна стопа остатати иста, и износити 20%. Да би се заштитили повјериоци у условима инфлације могуће је стопом инфлације ревалоризирати износе ануитета, а не каматну стопу.

3. Каматна стопа не зависи од приноса на другим тржиштима, нити приноси на другим тржиштима зависе од каматне стопе. Каматна стопа зависи од примарне каматне стопе коју одређује централна банка. Пад или раст примарне каматне стопе убрзава односно успорава ниво платежно способне тражње на тржишту роба.

ДРУГА ТЕМА: Објашњења појма "камата":

Појам "камата" није једнозначно дефинисан. Он може означавати цену зајма или цену новчаног капитала. Цена зајма једнака је разлици између позајмљене суме новца и суме новца коју дужник треба вратити да би зајам отплатио у целости. Дужник мора вратити више него што је позајмио. Тако на пр. ако дужник треба вратити 1200 долара за зајам од 1000 долара, т.ј. ако треба вратити 200 долара више од суме коју је позајмио, онда тих 200 долара представља цену тог зајма.

Цена капитала се разликује од цене зајма. Цена капитала изражава се каматном стопом израженом у односу на одређени временски интервал, на пр. мјесец или година дана. Тако на пр. при годишњој каматној стопи од 10% дужник мора крајем сваке године платити повјериоцу 10% од преосталог (неотплаћеног) дела дуга, уз предпоставку да се дуг отплаћује годишњим ратама. Уколико се отплаћује месечним ратама, годишња каматна стопа ће бити прерачуната на месечну каматну стопу. Цена зајма од 1000 долара при каматној стопи од 10%, који се отплаћује у 10 годишњих рата, износи 627 долара или 6.27%. Видимо да цена зајма није једнака цени капитала.

Камате коју пословне банке плаћају на новчане депозите њихових клијената имају свој извор у каматама које пословне банке потражују од њихових дужника. Обзиром да је цена зајма нижа од цене капитала, следи закључак да наплаћене суме на име отплате зајмова банке морају поновно позајмљивати како би одржали равнотежу између својих потраживања и дуговања по каматама. Ради тога пад тражње за зајмовима неумитно резултира падом каматне стопе на депозите.

Равнотежна цена зајма зависи од нивоа текуће понуде и тражње на тржишту зајмова. То тржиште се обично назива тржиштем капитала, али овде користим другачији назив који по мом мишљењу више одговара стварном стању. Цена ће бити већа уколико је већа каматна стопа а дужи рок отплате. Уколико је понуда мања од тражње, реално је очекивати раст равнотежне цене зајма. Уколико је понуда већа од тражње, реално је очекивати пад равнотежне цене зајма. Уколико понуда зајмова има тенденцију раста, а такав тренд постоји у привреди под утицајем рентијерске штедње, у том случају цена зајма има тенденцију пада. Да би се спречио пад цене зајма испод одређеног нивоа, мора се појавити држава као дужник на тржишту зајмова (неравнотежни државни буџет). Без такве државне интервенције не би било могуће обезбедити функционисање тржишне привреде у којој новац има третман капитала. Таква државна интервенција не би била неопходна у тржишној привреди у којој новац нема третман капитала, али та тема не припада теми о камати и каматним стопама. Мирко Катиц 14:19, 19. март 2007. (ЦЕТ)